Иако постоји много информација о томе колико су друштвене мреже штетне за нас, ми и даље не можемо их се одрекнемо. То се нарочито односи на све популарнију мрежу Инстаграм. Чак и „случајни пролазници“ ове платформе могу да протраће сате и сате сваког дана упадајући у зечју рупу сачињену од идиличних залазака сунца, егзотичних коктела, затегнутих фитнес модела и предивних познатих личности. Притисак да представимо свој живот савршеним заиста постоји, а колико далеко је то отишло говори и чињеница да постоје сајтови (попут lifefaker.com) који имају функцију „сервиса за лажирање онлајн живота“, где корисници могу да купе већ направљене пакете фотографија које могу да поставе и презентују као да је то њихов живот. Међутим, шта се дешава када се нађемо сами са собом иза екрана? Шта ако ми немамо тај савршен живот који многи промовишу? Како то утиче на нас и наша осећања? Истраживања показују да су последице веома штетне, а јављају се у виду депресије, усамљености, незадовољства собом.
Током претходне две деценије, друштвено умрежавање је брзо порасло и променило се много више него било која друга Интернет активност. То се поклопило са наглим порастом коришћења смарт телефона, што је омогућило да се СНС (social networking site) спроведе било када и било где. Коришћење једне од најпознатијих друштвених мрежа – Фејсбука се повећало са 8% 2005. године на чак 72% у 2013. Досадашња истраживања ефеката друштвених мрежа на добробит су давала мешовите резултате, а тицала су се пасивних облика коришћења друштвених мрежа. Међутим, тек је неколико последњих истраживања кренуло да се бави корелацијом са усамљеношћу и депресијом. Квалитет фидбека игра велику улогу, где позитивни фидбек побољшава самопоштовање и добробит, а негативни ствара супротне резултате код адолесцената и младих.
Пасивна употреба (претраживање туђих профила без постављања сопствених нових постова) је нарочито штетна. Пасивно посматрање туђих профила, где се налазе слике путовања или друштвених догађаја где појединац није позван, може врло често да изазове озлојеђеност, завист и усамљеност. Љубоморна и проблеми у вези могу да изникну такође из претераног провођења времена на профилу партнера, а контакт са бившим партнерима спречава људе да се опораве након раскида. Код девојака у адолесценцији, емоционално инвестирање у друштвене мреже је повезано са ниским самопоуздањем и депресивним расположењем, а изложеност друштвеним мрежама које наглашавају спољашњи изглед повећава поремећаје слике о телу. Када се све то узме у обзир, изгледа да се више негативних последица везује за пасивну употребу друштвених мрежа.
Какву улогу има праћење непознатих и упоређивање са другима?
Све је више доказа да праћење непознатих на друштвеним мрежама и упоређивање са другима има везе са добробити. Људи који имају више непознатих „пријатеља“ на Фејсбуку су више склони да верују да други имају бољи живот и да живот није фер. Друго, интензитет коришћења Фејсбука је повезан са негативним упоређивањем себе са другима на сајту. Такође, гледање профилних слика атрактивних људи изазива мање позитивне емоције него гледање слика мање атрактивних људи и ова врста негативног поређења ставља људе на ризичну позицију са руминацијом, што може да води депресији.
Инстаграм
Сви знамо како Инстаграм функционише. Међу карактеристикама које га разликују од Фејсбука су стварање новог садржаја који захтева искључиво слику или видео. Корисници могу да изабери између разноврсних филтера да обогате или улепшају слику и имају могућност да лајкују и коментаришу. Новинари су дискутовали о томе како овакав карактер Инстаграма, управљан сликом, подстиче само позитивне и дотеране представе нечијег живота. Такође, за разлику од Фејсбука, нормално је да људи држе Инстаграм профиле јавним, тако да могу да их виде и људи који их не познају лично или нису били прихваћени као захтев за пријатељство. Праћење непознатих људи је промовисано тако што се користе хештегови који олакшавају да се људи са сличним интересима нађу међусобно. Даље, на Фејсбуку је повезивање са корисницима реципрочно (обоје могу да виде објаве других), а на Инстаграму може да иде само у једном смеру.
Теорија атрибуције, која наглашава тенденцију људи да приписују туђе понашање факторима који су на располагању пре него ситуационим, претпоставља да претраживање унапређених слика познатих личности или странаца на Инстаграму може да проузрокује претпоставке да ови људи заиста живе таквим животом. Такви закључци чине људе склонијим да осуђују себе у поређењу са претпостављеним животом других, што доводи до осећања узнемирености. Тако, негативна осећања могу да буду појачана нарочито код људи који прате велики број незнанаца.
Шта кажу истраживања?
Једно од истраживања (Katerina Lup, Leora Trub, Lisa Rosental, 2014) истраживало је корелацију између коришћења интернета, депресивних симптома, негативног социјалног поређења и броја непознатих пратиоца. Између осталог, сагледали су и да ли неке демографске карактеристике утичу на неку од ових варијабли и испоставило се да сексуална оријентација утиче на социјално поређење тј. да се хетеросексуалци више упоређују са другима од припадника осталих сексуалних оријентација. Главни резултати показују да је само код оних, који имају мали број непознатих пратилаца, употреба Инстаграма повезана са позитивним социјалним поређењем. Такође, за разлику од њих, код оних који су имали већи број непознатих пратилаца показано је да испољавају више депресивних симптома. Међутим, за разлику од очекиваног модела, испоставило се да чешћа употреба Инстаграма није повезана са чешћим социјалним поређењем.
Ови резултати потврђују значај броја непознатих пратилаца које неко прати, што се поклапа са налазима да су Фејсбук корисници са више непознатих пријатеља склони томе да примене атрибуциону грешку када су у питању људи које не познају. Они пренаглашавају унутрашње карактеристике приликом објашњавања туђег понашања, што води даље негативном поређењу. Са друге стране, гледање фотографија пријатеља и познаника може да проузрокује позитивна осећања или макар да буде избалансирано зато што знају како ти људи заправо живе, па ће да смањи атрибуциону грешку, а самим тим и негативно социјално поређење.
Истражујући улогу социјалног поређења приликом коришћења Инстаграма код младих одраслих, од 18-29. година (Peta Stapleton, Gabriella Luiz, Hannah Chatwin, 2016), остали су наишли на сличне резултате. Варијабле које су биле мерене су: социјално поређење, коришћење Инстаграма, самопоуздање и самовредновање. Битно је напоменути да су углавном у свим овим истраживањима као меру коришћења Инстаграма користили скалу која је већ претходно направљена да мери интензитет коришћења Фејсбука, а садржала је ставке попут „Осећам се као део Инстаграм заједнице.“, „Било би ми криво да Инстаграм нестане.“ итд. Делимично је потврђена прва хипотеза, која говори о томе да је коришћење Инстаграма повезано са самопоуздањем, али не директно, већ само кроз социјално поређење као медијатор. Такође утиче и на самовредновање које је зависно од туђих потврда, па тако делује на самопоуздање.
Што се људи укључују у коришћење друштвених мрежа као млађи, то је већи ризик да ће бити изложени информацијама за социјално поређење, што би могло да резултира кумулативним штетним ефектима на добробит. С обзиром да они са ниским самопоуздањем чешће користе друштвене мреже да би задовољили потребе за социјалном подршком, то се потенцијално претвара у зачарани круг где су још више изложени негативном социјалном поређењу, па им се самопоуздање још више смањује. Врло је могуће да би резултати били валиднији, ако бисмо истраживали коришћење Инстаграма у експерименталном облику, где би млади били изложени Инстаграм профилима креираним од стране истраживача, али таквих истраживања до сада није било.
Аутор следећег истраживања (Chia-chen Yang, 2016) је желела да открије везу између различитих Инстаграм активности, међу којима су издвојене 3 (интеракција, претраживање, објављивање), и усамљености. Шта нам показују резултати овде? Интерактивне или пасивне (претраживање) активности су повезане са мањом усамљеношћу, али објављивање је повезано са већом усамљеношћу. Онлајн интеракција доприноси да се корисници више повежу, што је наравно одлично за добробит појединца, стога је интеракција слабије повезана са усамљеношћу. Међутим, то важи само за појединце који су мање склони да се пореде са другима. Код оних који су више склони поређењу, већа је усамљеност, јер се укључују у то колико лајкова ти људи с којима комуницирају имају или колико друштвених догађаја похађају. Изненађујући су, међутим, резултати који показују да претраживање није повезано са усамљеношћу, с обзиром да је то пасивна активност. Претраживање Инстаграма смањује усамљеност јер враћа пажњу корисницима на потенцијалне контакте које имају. Међутим и код претраживања треба правити разлику између конзумирања садржаја и блиског посматрања, попут ухођења, које може да створи и завист, која онда води ка већој депресији. Има логике и у томе што је објављивање више повезано са усамљеношћу, јер, путем објављивања, млади траже подршку или пажњу, а подршка или пажња коју добијају је испразна или, још горе, може да се деси да њихови пратиоци и не препознају намеру објављивача, па да они остану изоловани.
Слично овоме је и истраживање (Eline Frison, Steven Eggermont, 2017) које претражује везу између разних активности на Инстаграму попут претраживања, постављања и лајковања и депресивног расположења код адолесцената. Већи степен претраживања води већем депресивном расположењу адолесцената, али не постоји корелација између постављања/лајковања и депресивног расположења. Недостатак важних повезаности може бити из разлоге што је Инстаграм много више управљан сликама него Фејсбук, где могу да се постављају/лајкују и статуси. Имајући то у виду, Инстаграм мање могућности обезбеђују корисницима да изразе своје емоције и траже социјалну подршку, па самим тим им и мање утиче на расположење. Ова повезаност не иде само у једном смеру. Потврђено је претходно да депресивно расположење утиче на ажурирање Фејсбук статуса, што је у складу са Теоријом управљања расположењем (Mood Management Theory), која говори о томе да се друштвени медији намерно користе за савладавање лошег расположења. Будућа истраживања би могла да виде да ли то важи и за Инстаграм. Депресивнији адолесцентни ће пре да постављају слике или снимке на Инстаграм да би, можда, побољшали слику о себи у очима других људи који их прате. Инстаграм је платформа центрирана на визуелно, тако да људи лако могу да измене и ставе филтер на њихове фотографије, како би себе представили у најбољем могућем светлу. Селф-промотивно понашање на Фејсбуку је већ уочено код студената на колеџу, како би побољшали самопоуздање.
Колико штетно може да буде провођење превише времена на Инстаграму показује и истраживање (Joshua Hendrickse i saradnici, 2017) које се бавило негативним утицајем поређења на основу изгледа и интрасексуалним компетиција приликом тражења партнера, што су довели у везу са Инстаграмом. Индивидуе које су биле склоније да се пореде са другима на основу изгледа на Инстаграму су такође имали јачи нагон за мршавошћу и веће незадовољство својим телом. Друга ствар коју су истраживачи открили је да су се жене, које су имале компетитивније понашање када је у питању привлачење и задржавање партнера, више упуштале у поређења са другима на Инстаграму.
Најновије истраживање (Antoine Jeri-Yabar i saradnici, 2018) пореди коришћење више друштвених мрежа, Инстаграма, Твитера и Фејсбука и прати повезаност са депресивним симптомима. Прецизније, мерили су коришћење ових друштвених медија путем теста који мери зависност од интернета. Фејсбук се испоставио као најкоришћенији друштвени медиј, онда Инстаграм и, на крају, Твитер. Потврђена је хипотеза о вези између зависности од интернета и депресивних симптома. Показало се да, што више сати средњошколци проведу на друштвеним мрежама, већи скор постижу на Бековој скали депресивности. Друга истраживања, спроведена у Мексико Ситију 2010, показала су да људи који су зависни од друштвених мрежа имају потешкоћа у успостављању интерперсоналних односа и као последица се јавља тенденција ка депресији и суициду. Иако су истраживања спровођена у другачијим земљама, са другачијим социјалним, економским и образовним позадинама, резултати су били слични. То само указује да је ово алармантна тема широм света.
Такође, корисници са депресивним симптомима преферирају да користе Твитер пре него Инстаграм и Фејсбук. Твитер је, дакле, приоритет међу депресивним људима. Ово се објашњава тиме што, на Твитеру, људи могу да изразе своја осећања у неограниченим количинама тwеетова. Људи који су депресивни се осећају као да их нико не слуша, а када користе Тwиттер, осећају као да су саслушани. А што се Инстаграма тиче, депресивни људи траже потврду и признање кроз слике које постављају. С обзиром да је Инстаграм тренутно све више препуњен моделима који постављају стандарде атрактивног тела и лепоте, депресивни корисници постају још депресивнији када скапирају да нису довољно добри или помисле да им је живот досадан. Фејсбук је најмање префериран сајт од стране депресивних људи. Такав ишод може бити последица тога што је Фејсбук личнији и што ту имамо више пријатеља из правог живота, а на Инстаграму и Твитеру не. Људи овде добијају више фидбека и подршке него на другим сајтовима.
Закључак
Депресија је све чешћи здравствени проблем широм света са све већом распрострањеношћу. Зависност од друштвених медија такође бива све распрострањенија, додуше више је упадљива код тинејџера и адолесцената. Људи који користе Инстаграм или друге друштвене мреже, уколико ограниче контакте искључиво само на људе које познају, нису у опасности да претрпе негативне последице. Стога, праћење непознатих људи може да појача већ постојећа негативна осећања о себи тиме што ће особа да се пореди са другима. Ово је нарочито важно због пораста нових „послова“ на Инстаграму, нпр. појава такозваних инфлуенсера који врло лако могу да заварају људе из удаљених делова Земљине кугле да је њихов живот много лепши, иако заправо није тако. Чак и да неко не жели да види те садржаје који могу да покрену размишљање о себи у поређењу са другима, то није тако могуће с обзиром да они сами искачу приликом претраге тренутно популарних ствари на мрежи. Веза између употребе Инстаграма и депресивности је двострука: 1) млади могу да развију депресивно понашање када чешће претражују Инстаграм и 2) млади ће чешће постављати на Инстаграму када су повишеног депресивног расположења.
Референце:
Lup, Katerina; Trub, Leora; Rosenthal, Lisa (2015), Instagram #Instasad?: Exploring Associations Among Instagram Use, Depressive Symptoms, Negative Social Comparison, and Strangers Followed, Cyberpsychology Behavior and Social Networking, volume 18, issue 5
Yang, Chia-chen (2016), Instagram Use, Loneliness, and Social Comparison Orientation: Interact and Browse on Social Media, But Don’t Compare, Cyberpsychology Behavior and Social Networking
Stapleton, Peta; Luiz, Gabriella; Chatwin, Hannah (2017), Generation Validation: The Role of Social Comparison in Use of Instagram Among Emerging Adults, Cyberpsychology Behavior and Social Networking, volume 20, issue 3
Frison, Eline; Eggermont, Steven (2017). Browsing, Posting, and Liking on Instagram: The Reciprocal Relationships Between Different Types of Instagram Use and Adolescents’ Depressed Mood, Cyberpsychology Behavior and Social Networking, volume 20, issue 10
Hendrickse, Joshua; Arpan, Laura M.; Clayton, Russell B.; Ridgway, Jessica L. (2017), Instagram and college women’s body image: Investigating the roles of appearance-related comparisons and intrasexual competition, Computers in Human Behavior, volume 74
Jeri-Yabar, Antoine; Sanchez-Carbonel, Alejandra; Tito, Karen; Ramirez-delCastillo, Jimena; Torres-Alcantara, Alessandra; Denegri, Daniela; Carreazo, Yhuri (2018), Association between social media use (Twitter, Instagram, Facebook) and depressive symptoms: Are Twitter users at higher risk?, International Journal of Social Psychiatry
Рад урађен у оквиру предмета Увод у психологију интернета, у сарадњи са демонстратором Николом Roy Chaudhury (Рој Чаудури).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.