Изазови пред којима се налазе медији у савременом добу су многобројни, посебно узевши у обзир младе, навикле на одређене медијске садржаје, које неретко и сами формирају. Брзина информације, друштвене мреже, интернет-платформе, дужина садржаја, само су један вид садашњег медијског амибијента. Начин комуникације са младима, преношење поруке језиком који они разумеју је други, незаобилазни део наших настојања.
Где се налазе црквени медији Српске православне цркве у 21. веку, у којем живимо већ двадесетак година? Одговор на ово питање почињемо речима некадашњег Епископа јегарског, потоњег Патријарха српског г. Порфирија: „Немамо право да оно што је плод цивилизације препустимо само онима који се боре против духовности, него, напротив, дужни смо да својим ставом љубави дамо позитиван садржај и овом продукту људскога ума. Поготову када је о телевизији и о радију реч, полазећи од Господњих речи: Идите и проповедајте Јеванђеље учећи све народе, крштавајући их у Име Оца и Сина и Светога Духа, које је Господ упутио апостолима својим, имам утисак да нам се не пружа једноставна и лака прилика да изађемо из себе, да одемо у свет и да проповедамо реч Јеванжељаˮ.
У овом тексту дајемо пример једног црквеног електронског медија, Радија „Гласˮ Епархије нишке, који се суочио са основним проблемом: како суштински и формом обликовати садржаје тако да они буду довољно пријемчиви слушаоцима, а да истовремено остану на трагу црквене мисије, обнове и литургијског препорода.
Са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Радио „Гласˮ је осмишљен као мултимедијалан, интегрисани центар који, поред уобичајеног емитовања на радио-таласима, укључује директне видео-преносе (live-stream) и видео-продукцију. Садржаји се објављују на веома посећеној интернет-страници, Јутјуб каналу, као и друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм.
Треба истаћи видео-продукцију и директне видео-преносе, који су основни предуслови за планиране нове интернет-садржаје (веб-платформе, апликације за директан пренос разговора са више саговорника, веб-телевизија). Све то заједно представља начин да се млади заинтересују за духовни и културни садржај. То посебно важи да подкаст за младе и са младима, као специјализовану форму комуникације. Генерално говорећи, наша идеја је да уступимо медијски простор младима, талентованима, који могу да буду узор другима и да у сарадњи са њима креирамо занимљив, дидактички медијски садржај.
Видео-продукција Радија „Гласˮ је намењена интернету, што је и у складу са савременим медијским тенденцијама. За праћење догађаја од ширег значаја, као и за потребе кабловске телевизије, изнајмљује се посебна опрема. Постепено се повећава значај и удео у укупном медијском садржају, видео-продукцији чије садржаје преузима и емитује радио.
Унапређење рада Радија „Гласˮ не би било могуће без благослова и велике подршке Епископа Арсенија, сарадње са Медијско-информативном службом Епархије, Катихетским одбором Епархије нишке, као и са професорима верске наставе, свештенослужитељима, професорима Богословије у Нишу, као и многим институцијама културе на територији Епархије нишке, представницима градова и општина и Универзитетом у Нишу. Радио „Гласˮ ради на укључивању свих горенаведених субјеката, што је у складу са његовим, како црквеним тако и концептом медија заједнице који се негује.
У том контексту посебно је важна идеја доступности садржаја црквених писаних медија (аудио-издања) за посебно осетљиве групе, као што су слепе и слабовиде особе, као и видео-издања за глуве особе (знаковни језик). Ове активности Радија „Гласˮ се уводе као редовне, показујући да црквени радио мора да се брине и о онима којима је наша љубав најпотребнија.
Једна од планираних активности је и дигитализација црквених часописа, пре свега старих бројева из архива, која треба да учини доступним широј јавности изузетно вредан садржај истих, који се на тај начин чува од заборава.
Радио „Гласˮ планира да у сарадњи са Универзитетом, Катихетским одбором и професорима Богословије у Нишу спроведе више истраживања, да би се дошло до повратне информације од млађе популације о понуђеним медијским садржајима, као и о њиховим размишљањима и предлозима.
Уместо закључка
Радио „Гласˮ нуди свој одговор на изазове новог века са којима се суочавају медији, а то је свеобухватност медијских форми: радио-емитовање, директни аудио и видео-преноси, видео-продукција, друштвене мреже, дигитализација писаних издања, интернет-платформе, посебно подкаст емисије, и на крају, али не и на последњем месту иновативност. Радио „Гласˮ све ово постиже са петоро запослених, једним хонорарним сарадником и особом ангажованом на пројекту.
Прилог: статистика
Веб-сајт Радија „Гласˮ у 2020. Години забележио је посету из 2183 града у 116 земаља света. Више од половине наших посетилаца су особе узраста од 18 до 34 године (61%). Највећи број посетилаца повезује се са друштвеном мрежом Фејсбук (63,41%). У односу на претходну годину повећан је број директних (циљаних) долазака (20, 31%), док је 14,72% оних који до нашег сајта долазе претраживањем за њих релевантних података (путем интернет-претраживача Google). Извор статистике: analytics.google.com.
У 2020. години на Јутјуб каналу Радија „Гласˮ постављено је 110 видео-записа у нашој продукцији, што је нешто мало више од садржаја објављеног у 2019. години. Садржаји су прегледани укупно 289800 пута. Старосна структура наше публике је од 18 до 44 године (више од 90%). Највећи број (41,3%) наше публике има између 25 и 34 године. Највише пратилаца је из Србије, али има пратилаца и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Аустрије, Немачке, Канаде, Хрватске, САД-а, Шведске, Грчке и Русије. Пратиоци најчешће гледају Јутјуб канал преко мобилног телефома (72,1%), затим рачунара (22,8%), таблета (2,9%) и „паметнихˮ ТВ-а (1,5%).
Аутор: Драган Тадић, директор Радија „Гласˮ Православне епархије Нишке
Извор: „Радио Глас – ка медију за 21. векˮ, Православље, 1–15. август 2021. г., стр. 1305–1306.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.