Почетак Другог светског рата у Европи затекао је југословенску монархију недовољно припремљену да се носи са безбедносним изазовима и геополитичким играма великих сила. Један од њених највећих баласта било је нерешено национално питање које је оптерећивало политичке односе у земљи. Они који су захваљујући српским жртвама и оружју добили слободу 1918. године, 20-их и 30-их година XX столећа захтевали су поделу Југославије и решавање „хрватског питања“. Осим гомиле унутрашњих проблема, као озбиљни спољнополитички изазови пред Београдом су се наметали ратни успеси нацистичке Немачке у Европи и приступање Мађарске, Румуније и Бугарске силама Осовине.
Државно руководство Југославије било је свесно неопходности одржавања неутралног статуса за време сукоба великих сила, али и проблема које су на југословенском тлу додатно подстицале стране агентуре. У тако компликованој атмосфери кнез Павле Карађорђевић и руководство Краљевине Југославије трагали су за политичким решењем проблема како би се избегла директна конфронтација са нацистима и сачувао мир. Услед све снажнијих притисака из Берлина и суседства решење је пронађено у приступању Југославије Тројном пакту 25. марта 1941. године. Два дана након потписивања овог документа, у току ноћи 26/27. марта, група пробританских официра извршила је државни удар у земљи. Краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним, Драгиша Цветковић и кнез Павле су уклоњени са власти, а нову владу формирао је армијски генерал Душан Симовић. Истог дана су у Београду и већим српским градовима избиле масовне антигерманске демонстрације.
По добијању информација о дешавањима у Југославији, Адолф Хитлер је пуч у Београду оценио као шамар Берлину, а српски народ назвао „бандом завереника“. На ратном савету са војним и политичким врхом Немачке издао је наређење о припремама општег напада на Југославију. План напада носио је шифровано име „Директива 25“ и предвиђао да се поред инвазије на Грчку (операција Марита) изведе и синхронизовани ваздушно-копнени напад на Југославију, како би се спречило повлачење југословенских снага ка југу и формирања нечег сличног Солунском фронту из Првог светског рата.
Пре тачно 80 година, у току ноћи између 5 и 6. априла 1941. диверзантске групе нацистичких снага заузеле су Сипски канал и спречиле југословенску блокаду Дунава. У рану зору 6. априла немачке ваздушне снаге започеле су бомбардовање главних и помоћних војних аеродрома и циљева у Југославији. На главни град Београд снаге нацистичке 4. ваздушне флоте под командом пуковника Александра Лера изручиле су огромну количину разорних бомби. Преко 230 бомбардера и 120 ловаца извршило је напад на Југославију. Бомбардовани су сви већи српски градови. Иако је Београд проглашен „отвореним градом“ то нацисте није спречавало да руше бројне цивилне четврти, зграде важних институција, хотеле, Народну библиотеку Србије, и да убију преко 4000 цивила. Операција бомбардовања главног града југословенске монархије носила је кодно име „Страшни суд“, а призор који је забележен после ваздушне агресије могао се поистоветити са именом операције. Све је било сравњено и уништено.
Априлски рат у Југославији трајао је 11 дана. Иако је било светлих херојских подвига браниоца земље, издаја од стране несрпских елемената, дефетизам, лоша опремљеност војске и дезорганизација испливали су на површину. Услед слома одбране и немогућности да се супроставе бројнијем и надмоћнијем непријатељу снаге југословенске војске биле су принуђене на капитулацију. У згради чехословачког посланства у Београду, 17. априла 1941. године безусловну капитулацију југословенских оружаних снага потписали су у име Врховне команде југословенске владе, бивши министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивоје Јанковић. По капитулирању је велики број српских официра, подофицира и војника југословенске војске одведен у заробљеништво, а територију Краљевине Југославије раскомадале су снаге сила Осовине и њихових балканских савезника.
КВИЗ О АПРИЛСКОМ РАТУ МОЖЕТЕ УРАДИТИ НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeAW1lLrWNxn7OatDHFqh7mKao1n11QemcG2PGKxzqmwON3_A/viewform
Видео прилог
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.