Специфична војно-административна установа у којој је српски народ нашао своје место у историји у време када није имао своју државу, Војна граница, поред непосредно ратничке, од почетка XVIII века је играла и значајну улогу у одбрани од заразних болести (куге, колере, великих богиња, сифилиса, тифуса...), које су у раном новом веку биле основни узрок смрти становништва. Почетна година, година када је образован Санитарни кордон јесте 1710. Хабзбуршки бечки двор је тиме настојао да спречи, или, бар, ублажи, уношење куге из Османског Царства. Са истом сврхом, 1718. године је основан Савет за здравство, а већ 1719. године прерастао је у Дворску здравствену канцеларију. Под њеним окриљем је у Војној граници даље организован Санитарни кордон, по много чему јединствена установа у оновременој Европи. До тада, стална санитарна контрола у другим државама постојала је једино у лукама; контрола граничних прелаза је појачавана тек са избијањем зараза. Официри Војне границе су већ 1726. године добили право да самостално одлучују о санитарним мерама, без саветовања са вишим властима, с обзиром на неопходност брзог деловања.
Оснивањем контумаца, уређен је прелаз границе. Контумац је био уређени прелаз границе и састојао се из низа објеката за смештај особа које прелазе границу, робе, стоке, службеног особља, објеката за чишћење и дезинфекцију робе и – сходно реалној опасности којој је био изложен – капеле и мртвозорнице. На контумацу се издржавао и карантин. Улога карантина била је изузетна, с обзиром на то да извори зараза током раног новог века нису били познати, тиме ни могуће правилно лечење истих, те је одвајање здравих од могућих носилаца болести било најбољи начин спречавања епидемије. На територији Војне границе, од Јадранског мора до Буковине било је десетак контумаца са карантинским просторијама, мада се њихов број током времена мењао. Контумаци су водили листе лица која су прешла границу, у које су уношена њихова имена, подаци о томе када и где су прешла границу, као и то да су издржала карантин и да се показало да су здрава.
Преглед контумаца је вршила војска/граничари, а контумацки лекари су имали обавезу вршења медицинских инспекцијȃ шире области. По уредби из 1732. године, сви контумци су морали да буду обновљени и доведени у пуни ред, а трошкове је сносила државна благајна. Дезинфекција робе вршена је прањем, проветравањем и осунчавањем или потапањем у сирће. Због природе посла, особље задужено за преглед и чишћење робе, стоке и људи је често подлегало зарази, те су прописи предвиђали да исти службеници буду увек у истом контумцу. Уредба о контумцима и раскуживању је донета 1732., а царским патентом из 1738. године је детаљније уређен начин преласка границе и понашања на граничним прелазима. Стално унапређивање здравствених прописа је уочљиво већ у упутству за лекаре и хирурге из 1740. године, где је наведен низ одредби о контумацком особљу, опреми и сл. Ово упутство је постало основ за сва каснија здравствена акта у Хабзбуршкој Монархији. Уредбом о здравству, донетом 1766. године, образована је стална санитарна служба при свакој генералкоманди у Војној граници и у контумцима, са правом доношења решења и наредби из области здравства.
Сви здравствени и санитарни прописи за Војну границу су 1770. године обједињени у Здравствени регуламент, а на основу овог регуламента је, 1779. године, донет и Закон о здравству који је важио на територији читаве Монархије. Зарад боље контроле епидемија и побољшања санитарних услова, предвиђено је ушоравање улица. Ископавање канала за исушивање мочвара, смањило је ширење других зараза. Надлежне власти су у већини пограничних места забраниле локалном становништву да са обала река сакупља крпе, хартију, вуну или ишта друго.
Поред контумаца, дуж османско-хабзбуршке границе на Уни, Сави и Дунаву је функционисао и већи број раштела. На раштелу је било могуће обављати трговину (један дан недељно, у времену од 5 до 16 часова), али не и прелазити на другу страну. Није било дозвољено да се поданици две државе мешају, под претњом слања на карантин. Разуме се да, сȃмом природом трговачког посла, ове одредбе нису биле доследно спроведене. Познато је писмо којим је Санитарна комисија 14. новембра 1768. године известила Двор да трговци крше одредбе контумца, иако је већ постојала Уредба о казненим мерама за прекршиоце, донета 1766. године. Догађало се да, због недовољног промета, који није омогућавао рентабилно издржавање, неки контумац буде расформиран и сведен на раштел и обратно.
Строги контумацки прописи су отежавали трговину, па је у каснијем периоду одређено да људи без робе која „прима кугу“ и они који не долазе из заражених подручја не морају издржавати карантин, али морају проћи дезинфекциони поступак. Остали су прегледавани и у случају да нису били сумњиви, пролазили су исту процедуру, док су сумњиви задржавани у карантину. Контрола је пооштравана тек ако би са друге стране границе избила епидемија. Одређена су три степена опасности на кордону. Кордон је могао да буде миран, када је карантин трајао 21 дан; сумњив, кад је задржавање трајало 28 или опасан, са 48 дана издржавања карантина, уз појачану контролу људи, животиња и робе. Трећи ниво заштите је наступао само у случају непосредне опасности од епидемије. За кршење санитарних прописа биле су предвиђене новчане, затворске, телесне, па и смртне казне. Сва роба је морала да буде препакована, не би ли се предупредило уношење зараза, а чак и у случајевима задовољавајућег здравственог стања лица која прелазе границу, санитарни прописи су морали бити строго спровођени. Трговци су чињеницу да роба мора да одређено време лежи на контумцу, користили за складиштење робе. На дан када је истицао карантин за претходни товар, доносили су нови и тако одржавали непрекидни промет.
Санитарни кордон се, временом, показао као веома успешна мера. Становништво северно од Саве и Дунава је ређе погађано епидемијама него становништво под османском влашћу, а епидемије су брже обуздаване. У крајевима под османском влашћу, ендемична куга је искорењена тек после ослобођења. Како су српски лекари током XVIII и XIX века најчешће школовани у немачким земљама, здравствено законодавство Хабзбуршке Монархије, у којем је пограничним санитарним прописима додељена знатна улога, имало је велики утицај и у обновљеној српској држави.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.