„Комбиновање везника и невезничких речи у савременом српском језикуˮ (монографија проф. Маје Вукић)
Крајем 2020. године, у оквиру Издавачког центра Филозофског факултета у Нишу објављена је монографија доц. др Маје Вукић „Комбиновање везника и невезничких речи у савременом српском језикуˮ. Ова монографија оригинална је верзија дисертације коју је доц. др Маја Вукић одбранила на Филозофском факултету у Источном Сaрајеву 2015. године, пред Kомисијом у саставу: проф. др Милош Ковачевић, коментор, проф. др Миланка Бабић, ментор, проф. др Срето Танасић, члан Kомисије. Дисертацију је након смрти аутора уредила и припремила за штампу њен асистент и пријатељ Ивана Митић. Њена млађа ћерка Дарја урадила је фотографију која се налази на корицама.
Значај монографије „Комбиновање везника и невезничких речи у савременом српском језикуˮ, како са методолошког тако и са теоријског становишта, препознаје се, пре свега, у чињеници да се наведеним питањима по први пут у србистичкој и сербокроатистичкој литератури приступа на свеобухватан начин у коме се здружују семантички, формални и функционални приступ. Маја Вукић детаљно је анализирала грађу на материјалу српског језика понудивши нова сазнања о структурним и семантичким карактеристима везничких и невезничких речи у српском језику. Монографија Маје Вукић уврштена је у обавезну литературу за предмет Синтакса 2 и доступна је на линку https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/monografije/kombinovanje-veznika-i-neveznickih-reci-u-savremenom-srpskom-jeziku.
„Када се у реченици нађе неки семантички недовољно изнијансиран везник, у постпозицији у односу на њега често се могу наћи речи или групе речи чија је основна функција семантичка спецификација везника и клаузе која се њиме везује. Таква језичка средства називамо семантичким конкретизаторима (СК) и заједно са координаторима они чине својеврсне спојеве.
Спојеви везника и СК сродни су са сложеним везницима, али се од њих знатно разликују. Те се конструкције не могу посматрати као сложени везници чак ни онда када је СК неексплетиван елемент реченице. Основни разлог за то јесте могућност уметања неког елемента реченице у позицију између везника и СК, одн. чињеница да је СК могуће померити из контактне позиције са везником према крају реченице, уз ограничења наметнута структуром клаузе.
СК може бити одвојен од везника енклитиком, глаголском или заменичком, што је условљено правилима о реду речи у српском језику и прозодијским особинама везника.
Конкретизатором се не може непосредно детерминисати неко значење, већ је он деиктичког, и то анафорског карактера. Њиме се упућује на неки елемент из клаузе лево од споја или из текста/дискурса који претходи конкретном споју.
Постојање сложених реченица са спојевима Coord+Concr који су замењиви одговарајућим субординаторима, тј. структурна трансформација сложене реченице при којој се уместо тог споја појављује субординатор, а не мења се семантика реченице, још једна је потврда става да се семантички критеријум не може сматрати примарним за разликовање типова сложених реченица, нити субординације и координације.
Све врсте координираних везника немају подједнаку способност да творе спојеве са СК. То непосредно зависи од семантике везника, одн. од нивоа семантичке спецификације сваког везника. Семантички најодређенији међу координаторима јесу градациони и експланативни везници и њима није потребна семантичка спецификација. Када се у постпозицији у односу на поменуте координаторе формално и нађу средства која се јављају у функцији СК, њима се не појашњава значење координатора, већ се уноси у реченицу још један семантички план.
СК спојевима дају различита значења сагласна или несагласна са значењима везника. Друкчије, СК се само прецизира значење иманентно везнику или се пак њиме потпуно ништи значење везника и намеће друго, а везник задржава једино улогу граматичког центра споја – он конструкцију задржава у области координације. Од типа семантичке функције у споју, зависиће и експлетивност везника, одн. могућност изостављања СК из везника.
Када се семантика везника поклапа са семантиком конкретизатора, СК се тада налази у позицији експлетивног СК на оба плана и његова се функција приближава функцији интензификатора (али + насупрот томе). Овакве су позиције ретке пошто, с једне стране, нема много моносемантичних координатора, а и када постоје (нпр. координатор или) то што су потпуно семантички спецификовани ништи потребу за додатним прецизирањем.
Могућност СК да буде елидиран из споја зависи, заправо, од више фактора: од семантике везника, од подударности/неподударности семантике везника и СК, од логичко-семантичке организације садржаја у реченици, од присуства/одсуства других језичких средстава у реченици семантички подударних са СК итд. Испустивост, одн. експлетивност СК може се посматрати на граматичком и на семантичком плану. Неексплетивни СК на граматичком плану обавезни су елементи реченичног модела пошто њиховим изостављањем настају неоверене конструкције. Много се чешће остварује други тип последица, одн. изостављање СК доводи до промене семантике реченице.
Потреба за навођењем СК зависи и од типа антецедента. Уколико је антецедент СК експлициран и уколико би могао заменити СК у (приближно) истој форми, тј. када између антецедента и СК постоји не само семантичка него и формална подударност, СК најчешће представља експлетивни СК на оба плана, граматичком и семантичком.ˮ (Маја Вукић, Комбиновање везника и невезничких речи у савременом српском језику, Филозофски факултет у Нишу, 2020. године)
Поносна сам јер сам имала прилику да будем студент, асистент и пријатељ Маје Вукић. Од ње сам научила колико је драгоцено бити предан професор, вредан истраживач и човек из народа. Она је оставила огроман и неизбрисив траг не само у области морфосинтаксе и синтаксе српског језика него и на душу и енергију сваког човека са којим се сусрела.
Аутор: Ивана Митић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.