Interkulturelle Germanistik појам је који је крајем деведесетих година и почетком двехиљадитих постао изузетно важан у немачкојезичном високошколском пејзажу. Уместо „иностраних германистика“, катедри на којима се изучавају немачки језик, књижевност и култура, компетенције везане за комуникацију у и са другим културама, ту улогу почеле су да преузимају домаће, немачке германистичке катедре. У том смислу је изузетан утицај појединих професора са немачког говорног простора који су постали свесни значаја културног контакта у иностранству, да би ту праксу донели и натраг у свој академски завичај.
Треба се на овом месту сетити двојице пионира германистике међу културама, дисциплине која оспособљава своје стручњаке за контакт између представника различитих култура. (Некада се могло рећи да је у питању контакт неке земље са Немачком односно Немачке са неком другом земљом, али данас смо свесни да се разговор између људи одвија, појединаца, који не морају делити вредности своје заједнице, државе, а опет бити њима одређени.) Најпре можемо поменути Ернеста Хес-Литиха (Ernest Hess-Lüttich), дугогодишњег шефа Катедре за германистику у Берну, у Швајцарској који и данас ради на Лингвистичком институту Техничког универзитета у Берлину и гостује свуда у свету. Осим њега, други ветеран у овој области је и дугогодишњи директор Института за транслатологију у Гермерсхајму при Универзитету у Мајнцу Андреас Келетат (Andreas Kelletat). Обојица су играла изузетно важну улогу у конципирању немачке културе као културе контакта, а немачког као језика који контакт омогућава.
Размислимо само шта ово значи и зашто је био потребан такав назив као што је германистика међу културама, германистика као студије културног контакта, или интеркултур(ал)на германистика (последњи у низу треба избегавати колико због рогобатности толико и због непостојеће прозрачности значења). Револуционарни приступ крије се управо у томе што пажња дисциплине није више усмерена на примере немачке високе културе, на друштвене или културнополитичке вредности саме по себи, нити на посебну историју књижевности на једном језику – чак се не инсистира ни на изучавању неких посебних феномена немачког језика, а понајмање његове историје. Напротив, у првом плану је оно што је свим студентима германистике на почетку и најпотребније: комуникација. Другим речима, елементи немачке културе тумаче се у својој употребној димензији остваривања контакта, књижевност у својој функцији откривања културне средине, увођење свакодневне, популарне културе која отвара заједничко поље референци за представнике различитих језика и култура, језик као средство споразумевања са људима и разумевања културе. Томе је свакако допринела и глобализација која је омогућила проток робе, знања и људи – а земљама као што је Немачка пре свега доток. У новој, глобалној Немачкој – у складу са начелима ове нове германистичке оријентације – нема толико смисла више говорити о традицији у германском и германистичком смислу те речи. Више треба размишљати о држави или културном простору где се различите традиције срећу и којима треба омогућити да се у овом окружењу на међусобно схватљив начин изразе.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.