Интервју са проф. др Софијом Милорадовић, директором Института за српски језик САНУ
Поводом 75 година постојања Института за српски језик САНУ проф. др Софија Милорадовић, директор Института, говорила нам је о овој значајној институцији за проучавање и очување српског језика.
1. Институт за српски језик САНУ ове године прославља 75 година постојања. Која је његова мисија?
Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско, свестрано проучавање српског језика на плану синхроније и дијахроније и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа. Основан 1947. године у оквиру, тада, Српске академије наука, на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића, Институт је од Академије преузео послове поменутог одсека на изради великог речника српског језика као један од својих најважнијих задатака. Мисија Института данас се остварује у оквиру шест одсека: Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника Српске академије наука и уметности, Старословенистички одсек, Етимолошки одсек, Дијалектолошки одсек, Одсек за стандардни језик и Одсек за дигитализацију.
Институт за српски језик САНУ у развоју науке о српском језику учествује пре свега путем свога издаваштва – поред речника, кроз часописе с дугом традицијом које је покретао академик Белић, као што су Српски дијалектолошки зборник (од 1905), Јужнословенски филолог (од 1913) и Наш језик (од 1932) – прва два у суиздаваштву са САНУ, али и новији електронски часопис Лингвистичке актуелности, потом кроз три едиције: Библиотека Јужнословенског филолога, Монографије, Старословенско и српско наслеђе, кроз тематске зборнике, самостално или у суиздаваштву са другим институцијама – најчешће са САНУ и Матицом српском, кроз дигитална издања итд.
Институт је референтна установа за међународну сарадњу са институцијама сличног типа, надлежним за матичне језике; дакле, Институт је примљен у Европски савез националних институција за језик (EFNIL), постао је национална координаторска институција у конзорцијуму DARIAH-ERIC (Дигитална истраживачка инфраструктура за уметност и хуманистичке науке на европском нивоу), а од стране Министарства спољних послова задужен је за праћење статуса српског језика у Унесковом Светском атласу језика.
2. Институт је прошао кроз разне периоде обележене друштвеним променама. Која су времена била најтежа за Институт?
У различитим периодима било је различитих потешкоћа с којима се суочавало руководство Института и читав колектив – понајчешће оних екстралингвистичке природе. Будући да још увек не постоји књига о историјату Института, а и да ја сведочим о једном не тако дугом периоду његовог постојања и рада, могу само из своје перспективе рећи да је при крају прошлога века и почетком овог 21. века Институт био изгубио знатан број сарадника, пре свега лексикографа на Речнику САНУ, због знатно неповољнијих материјалних услова у односу на оне који су постојали у високошколским установама, па и у јаким издавачким кућама. Срећом, тај је тренд прекинут и од тада се није поновио.
3. Са којим институцијама Институт сарађује и на које начине? Да ли Институт има сарадњу са образовним институцијама и институцијама културе?
Научна сарадња Института огледа се, природно, пре свега у везаности за САНУ, те у реализацији институтских дугорочних послова везаних за поједине Академијине одборе, а Институт сарађује и са одсецима за српски језик на филолошким и филозофским факултетима на читавом српском језичком простору, с Матицом српском, Академијом наука и умјетности Републике Српске, потом с Вуковом задужбином, с Друштвом за српски језик и књижевност Србије, Савезом славистичких друштава Србије и др. установама и стручним удружењима. Институт је у протеклом петогодишту отпочео званичну сарадњу са следећим институцијама (хронолошки гледано): Институт за литвански језик (Вилњус), Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији (Темишвар), Српска књижевна задруга, Друштво за српски језик и књижевност „Старо Косово“, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, ФИЛУМ Универзитета у Крагујевцу, Истраживачки центар за словенско-евроазијске студије Универзитета Хокаидо у Сапору (Јапан), Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“ у Скопљу. Посебно истичемо остварену сарадњу Института с пројектом Говорни и стандарди језик јавне комуникације у Нишу, Огранка САНУ у Нишу, чији је резултат већ припремљен за штампу зборник на актуелну тему – Јавни говор у условима пандемије ковида 19, као и заједничку припрему скупа Језик нишких медија (29. новембар 2022. године).
Институт и њему сродне установе из области високог образовања, науке и културе сарађују у разним активностима и пројектима који су из домена њиховог рада и деловања: сарадња у размени искустава, стручних информација и литературе; заједнички рад на пројектима који су у вези са делатношћу обеју установа, заједничка израда елабората и заједничка пријава на јавне позиве и конкурсе у међународним организацијама и институцијама; заједничко учешће на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству, заједничко обележавање важних јубилеја, организовање научних скупова и округлих столова везаних за питања српског језика и српске културе; заједничко објављивање нових публикација (саиздаваштво); међусобна подршка у објављивању монографских публикација; заједничко промовисање самосталних или заједничких издања; заједничко наступање око важних културних и идентитетских питања у јавности и пред државним органима и установама.
4. Колика је част а колика одговорност бити на месту директора институције каква је Институт?
Одговорићу сасвим кратко износећи своје уверење да бављење српским језиком није само позив или занимање него да је пре свега и изнад свега – мисија, и придодаћу реченоме завршне речи Посланице Стојана Новаковића Српска краљевска академија и неговање језика српског из 1888. године: „Много смо ми дужни сенкама и гробовима јунака који су дигли ову земљу, сенкама и гробовима умних радника који су у њој духовни живот основали. Нисмо достојни ни једних ни других, ако њихову велику задужбину не умемо и очувати и унапредити.“
5. Институт почива на чврстим темељима. Сарадници Института учествују у истраживањима различитих области српског језика и веома успешно настављају рад својих претходника, пратећи развој савременог друштва и науке. Како видите будућност Института?
Институт треба да – у границама читавог српског језичког простора – задржи место централне установе која чува, проучава, развија и дистрибуира језичке ресурсе користећи поуздане научне методе. То значи да ће Институт бити надлежан и одговоран за израду речника и атласа, као и граматика и других темељних приручника, али и за сакупљање и архивирање лексичке грађе, стварање корпуса српског језика, чиме се обезбеђује основа за свеобухватно истраживање српског језика. У том циљу даље ће се унапређивати и осавремењавати научни рад, као и алати за дигитализацију постојећих ресурса и за прелазак на рад у дигиталном окружењу.
Поједини сарадници Института чланови су међународних научних институција и тела, претежно већег броја комисија при Међународном комитету слависта, као и домаћих научних и стручних одбора и комисија – понајвише Академијиних, па и као учесници на стратешком пројекту САНУ Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији и на пројектима Огранка САНУ у Нишу, затим Одељења за књижевност и језик Матице српске и као сарадници на некима од њених пројеката, потом Одбора за стандардизацију српског језика, те других бројних научних и стручних тела и комисија. Сарадници Института су четири пута успешно организовали радионице и предавања у оквиру летњег лингвистичког семинара који се одржава у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу и учествовали у припреми објављених зборника Млади и србистика. Када је реч о популаризацији рада Института, може се рећи да су наши сарадници веома присутни и у писаним и у електронским медијима, најчешће поводом језичких дилема и спорних питања, али и на бројним промоцијама, округлим столовима, трибинама и сл.
Овде ћемо се дотаћи једног изузетно важног односа појмова који се често постављају тако као да су нужно у опреци – традиционално и модерно, па се за једно од ово двоје понекад чак опредељујемо као за меру сопствене вредности, но верујемо да напретка може бити само у спрези елемената од којих ће настати легура бољих својстава и трајнијег састава, уз нужност излажења из елитистичког и херметичног приступа и хода у сусрет свима онима који одиста желе да сазнају и науче.
6. Поред Института за српски језик, радили сте и у другим важним институцијама. По чему се Институт издваја од осталих?
У најкраћем, институтски рад је превасходно научно истраживање на дијахроном или синхроном плану, на основу дуготрајног – и не увек са извесним исходом – теренског, архивског или библиотечког „рударења“, самостално или у лепом и корисном садејству са истраживачима изван наше куће, а када су у питању понајпре речници и лингвистички атласи, то се чини у здруженом раду – свако на своме делу задатка – зарад стварања књиге чија ће вредност за стручну и ширу јавност закрилити имена делатника.
7. Били сте професор на нашем факултету. Шта Вам је из тог периода остало у сећању?
Период који сам провела на Филозофском факултету у Нишу није био дуг – трајао је четири године. У то време увелико је већ овладао болоњски начин рада, а он је – по моме суду – увелико допринео снижавању нивоа знања, и то ме је као наставника доводило до честих преиспитивања и олакшало ми одлуку да напустим рад на основним академским студијама (рад на докторским студијама у Косовској Митровици наставила сам са особитим задовољством). Ниш ћу памтити по три основа: по неколико професора које сам упознала још давних дана у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ и памтила их као изузетно радине, предусретљиве и срдачне људе, по богатом и квалитетном издаваштву под руководством проф. др Горана Максимовића – чији ми начин рада по много чему данас, на овоме месту, бива узор, као и по неколико младих колега који су ми дали наду да магла можда ипак неће задуго остати непрозирна.
Београд, 25. 11. 2022. г.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.