ШКОЛА ИСТОРИЈЕ ЈЕЗИКА У ТРШИЋУ – ОСВРТ И УТИСЦИ
У недељу 30. новембра 2025. године отпутовали смо у Тршић како бисмо били део Школе историје српског језика која jе одржана у организацији Матице српске, Филозофског факултета у Новом Саду (Одсека за српски језик и лингвистику) и Филолошког факултета у Београду (Катедре за српски језик са јужнословенским језицима) у НОКЦ ,,Вук Караџић’’ у Тршићу. Догађај је окупио све студенте заинтересоване за језик, културу и традицију са бројних универзитета у Србији и региону.
Почевши од понедељка, сваког дана предавања су држали уважени професори и академици, као и истраживачи са Института за српски језик САНУ. Првог дана програма академик Милосав Тешић из Београда одржао је предавање о воденицама и називима делова воденице који потичу из његовог краја. Тиме нам је приближио природу воденичарске лексике и разрадио слику о самом значају воденица које у Србији, нажалост, све ређе срећемо. Касније тога дана обишли смо читав културно-историјски комплекс у Тршићу. Поподневни део програма био је посвећен теми воденица као делу културног и природног наслеђа кроз предавање мср Ане Чугуровић из Лознице, као и радионици о лексици воденичарства Вуковог краја коју су водиле проф. др Исидора Бјелаковић из Новог Сада и др Ана Мацановић из Београда.
Другог дана школе јутарње предавање одржала је академик Јасмина Грковић-Мејџор из Новог Сада. Њено излагање било је посвећено је приближавању хришћанства Словенима кроз превод Библије. Затим је др Ана Мцановић одржала предавање о Ђури Даничићу. Сазнали смо о изузетном доприносу који је дао другом издању Вуковог Рјечника, говорили о његовом раду на речнику ЈАЗУ, као и о Даничићевом доприносу нормирању српског језика. Истога дана у поподневним часовима предавање о историји синтаксе словенског језика са фокусом на инфинитив одржала је проф. др Марина Курешевић, такође из Новог Сада.
Следећег дана, у среду 3. 12. 2025, са др Аном Мацановић наставили смо предавање о Ђури Даничићу, а касније је са проф. др Марином Курешевић одржана и радионица о инфинитиву на примерима из старословенске и српскословенске писмености. Тог истог дана је наша професорка са Филозофског факултета у Нишу доц. др Јелена Стошић, а у сарадњи са проф. др Иреном Цветковић Теофиловић, имала промоцију своје књиге под насловом Тефтери са простора југоисточне Србије као извори за језичка истраживања (XVIII и XIX век), те након тога и радионицу на којој смо се сви са великим интересовањем бавили тумачењем тефтера и појмова који се у њима могу наћи.
Четвртак је био дан резервисан за малу екскурзију до манастира Троноша и Лознице. Кренули смо у раним јутарњим часовима одмах након доручка, киша је падала, али нас није спречила да обиђемо пар знаменитости овог краја. Прво смо отишли у манастир Троноша. Непосредно испред манастира зауставили смо се код чесме, где се на Велики четвртак сваке године спајају две свеће о којима нам је кустос Мирослав Терзић причао. Након Троноше обилазак смо наставили тридесетак километара даље, у селу Текериш, где смо слушали о причама из Првог светског рата на том простору Србије. У поподневним часовима обишли смо музеј Јадар и цркву Покрова Пресвете Богородице у Лозници.
У петак, последњег дана нашег боравка у Тршићу, о развоју писма између мита и стварности и о судбини ћириличког културног круга говорио је проф. др Вања Станишић из Београда. Касније је о томе како језик гради наш свет казивао проф. др Ненад Ивановић, такође, из Београда.
Школу историје језика последњег јутра затворили су проф др. Александар Милановић и мрс Бранислав Веселиновић. Дивних седам дана проведених у Тршићу за нас су представљали изузетно лепо и драгоцено искуство, донели су нам нова познанства и пријатељства са људима из целе Србије и региона. Предавања су одржана стручно и компетентно, са циљем да се студенти информишу о актуелним резултатима на плану различитих дисциплина науке о језику. Мишљења смо, коначно, да је посебна предност овога скупа управо могућност стицања бројних практичних знања, неопходних за компететно бављење истраживачким задацима, као и размена искустава са људима који су се у тим областима остварили. Због свега тога, појединачно и укупно, радо очекујемо идуће прилике за одлазак на Школу и позивамо заинтересоване колеге да нам се у томе прикључе.
Миња Владимиров, Петар Јевтић, Анастасија Павловић, ОАС србистике
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.