У данима Међународног београдског сајма књига, после две године („ковид”) паузе, који ће се одржати под слоганом „Повратак написаних”, актуелизира се тема објављивања прве књиге, односно уласка младог писца у свет српског издаваштва. Наиме, у шта ће се млада литерарна нада врло брзо уверити, после, најчешће, тешког окончавања комплетног ауторског рукописа, сам чин штампања прве књиге такође је мукотрпан, мада тражи сасвим другачије ангажовање. У тој ситуацији, потенцијални аутор се налази пред вратима, углавном, њему потпуно необичног света, посебно ако је, што подразумева озбиљни рад на рукопису, орјентисан на ограничен друштвени круг.
Најбоље решење је, свакако, неки од конкурса за прву књигу, али и победа на њима, која би довела до штампе књиге. Али, како је то вековима доказано, и најбољи нису препознавани од читалачке публике у своје време, што би значило и од уредника издавачких кућа. А данашње српске издавачке куће су врло посебне, и, нажалост, вођене уредницима који немају посебну мотивацију да се баве „откривањем” талената. Они су усмерени углавном на литературу која је већ проверена, на писце који су доказани, на издања која већ имају своје нестрпљиве читаоце (читај: купце), и то највише из (оправданих) разлога пошто је то основни услов опстанка њихових издавачких кућа. О неповољном статусу српских издавача, овде неће бити речи.
Према томе, млади таленат се мора наоружати стрпљењем, опремити истрајношћу и посегнути за оружјем у виду пријатељско-родбинских веза. Зашто да не, као и у другим областима, и овде ће неки добронамерни, али већ искусни познаник - писац или неки од бројних рођака добро доћи да посаветује и да препоручи, и тако олакша пут младог писца.
Уколико млади писац и добије шансу да се нађе у годишњем плану неке од бројних српских издавачких кућа, мора бити спреман и на ситуацију да се одрекне хонорара, или, чак, да не добије било какав уговор о издавању књиге на потпис. Ако уговор и буде састављен, он ће, највероватније, садржати број примерака књиге који ће му бити уручен (од 3 до 10) по завршеној штампи, као и остале обавезе (углавном медијско-маркетиншког типа) које лично има према издавачу (а за које овај не гарантује да ће бити организоване). Треба добро прочитати уговор, посебно ставку о његовом важењу, односно колико година издавач има права да штампа конкретни рукопис, јер у случају евентуалног успеха књиге, отварају се разнолике, и не увек по писца повољне, могућности.
Али, око овога је узалудно се ангажовати, јер сем најтиражнијих писаца, сви остали, чак и читанији, у сличној су позицији. Треба бити задовољан ако се од младог писца не затражи као услов за штампу прве књиге финансијско учешће, што није редак случај у данашњем српском издаваштву.
Пажња би, међутим, требало да буде усмерена на само остварење издања, што подразумева прелом текста, коректуру и лектуру рукописа и, на крају, израду самих корице. Изузетно је важно да млади аутор обезбеди увид у ове фазе припреме рукописа за штампу. Требало би да пажљиво прегледа сам прелом, као и да пре предаје у штампу има увид у лекторско-коректорске исправке. Наиме, сем часних изузетака, ту постоје две крајности: или су лектори-коректори (најчешће у једној личности) превише амбициозни, или су, што је чешћи случај – незаинтересовани. Односно, или ће вам „искасапити” рукопис до непрепознатљивости, или ће прегледати само првих и последњих десетак страница, како би се стекао утисак да су обавили свој посао. Не зна се која је ситуација неповољнија по рукопис. Према томе, одрекните се хонорара, али не и увида у коначну верзију свога текста.
Што се самих корица тиче, оне, одједном, добијају на значају. Наиме, младом писцу током настанка рукописа, овај део штампе (односно увезивања текста) није битан, да би у овој коначној фази одједном постао важан. Корица је та која носи информацију и привлачи интересовање. А могуће су бројне грешке, од оних најдрастичнијих – коректорских, у наслову, до непрепознатљивости или грешци у бојама евентуалног ликовног или графичког мотива на самој корици. Треба имати, уколико је могуће, увид и у ову етапу израде књиге, посебно у савременим условима дигиталне штампе која омогућава и пробно штампање корица.
Изнети књигу на светло дана (одштампати дело), фраза је коју су писци користили готово од самог изума штампе. Међутим, и данас, и буквално са својим првим штампаним делом млади аутор се из оскудног осветљења свог лаптопа изводи на раскошно светло читалачке позорнице. Сваки од признатих, а још више од занемарених писаца ће рећи да му је то био најсветлији тренутак у његовом раду. Угледати своју књигу (са правилно потписаним својим именом) у излогу неке књижаре, такође је незабораван доживљај. Међутим, тај коначни акт излагања својих мисли пред публиком, део је другачијег ангажовања самог аутора, о чему овде није реч.
Коначно, сајам књига увек је лепа прилика да се и млади писац сретне са својим (потенцијалним) читаоцима, садашњим или будућим. Стога је треба свесрдно искористити. Видимо се на сајму!
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.