Opšte je poznata činjenica da različite boje različito utiču na naše aktivnosti i svakodnevno donošenje odluka. Koliko vam se puta prilikom kupovine desilo da vratite neki komad odeće samo zato što vam se ne dopada boja ili pak nijansa iste ili da kupite neku namirnicu, koju nikada pre niste videli, samo zato što je boja ambalaže privlačna? Čak i kada ne pričamo o kupovini, boje nam svakako privlače ili odvlače pažnju, jer ne možemo da ne primetimo njihov (ne)sklad u prostoriji u kojoj boravimo ili boju fasade građevine pored koje prolazimo. Kao što jedna zgrada, pored toga što ispunjava svoju osnovnu funkciju, mora da zadovolji i formu, isto tako i jedan proizvod koji služi svojoj svrsi, mora da ima i dobro određenu kombinaciju boja kako bi na konkurentskom tržištu bio tražen. Shodno tome, možemo primetiti da se i u poslovnom svetu bojama mora posvetiti dosta pažnje, jer pogrešan odabir istih može dovesti do kontraefekta i naškoditi poslovanju.
Međutim, boje ne obuhvataju samo jedan segment poslovanja, već se one prožimaju kroz svaki njegov korak, od procesa proizvodnje pa do distribuiranja proizvoda. Iz tog razloga se o svakom detalju mora voditi računa – kojom će bojom biti okrečeni zidovi kancelarija kako bi se stvorila ugodna atmosfera, kako će se zaposleni odevati, tj. da li će u kompaniji postojati kodeks oblačenja, koje će boje biti ambalaža proizvoda i da li će biti jednobojna ili će sadržati kombinaciju tonova, i na kraju, odnosno ono što dolazi pri samom početku procesa poslovanja, kojim će bojama biti „ukrašen“ logo, iliti lična karta kompanije.
Prva stvar sa kojom se potencijalni potrošači susretnu upravo je logo, što im je i prva asocijacija kada čuju ime nekog brenda. Prema istraživanju američke marketinške agencije WebPageFX, boja je najbitniji element jednog logoa. Značaj boja u poslovanju pokazuju i istraživanja u kojima čak 93% ispitanika bira proizvode na osnovu izgleda, dok je za 84,7% njih boja proizvoda jedan od glavnih razloga zbog čega se opredeljuju za određeni proizvod (Radunović, 2015). Kada na sve to dodamo činjenicu da različite boje izazivaju različite emocije i raspoloženja, uvidećemo da se one ne nalaze sasvim slučajno na logotipu brenda, već da su sa velikom pažnjom i oprezom odabrane sa namerom da se kod potrošača probudi konkretna emocija. Tako, na primer, restorani brze hrane, kao što su McDonald’s ili KFC, kao glavnu boju na svom logotipu biraju crvenu. Razlog tome je verovanje, što potvrđuju i psiholozi, da ova boja izaziva osećaj gladi i urgentnosti, što nas tera na određenu akciju, u ovom slučaju – na kupovinu. Zato, kako bismo se zaštitili od manipulacije izazvane bojama, moramo shvatiti jačinu veze između psihologije boja i marketinga (Radunović, 2015).
Podela boja i njihovo osnovno značenje
Kako je marketing protekom godina napredovao i posvećivao sve više pažnje detaljima, tako se u njemu više nisu koristile samo osnovne boje, već i njihove nijanse i kontrast. Uz pomoć kontrasta stvara se odnos između bitnih i manje bitnih elemenata. Visoki kontrast se upotrebljava kada želimo da naglasimo neki deo, čime ga činimo uočljivijim, dok sa druge strane postoji i niski kontrast, koji je, sa druge strane, teži za čitanje. Međutim, ako je sve u visokom kontrastu, a ništa se konkretno ne ističe, vremenom postaje naporno za oko (Značenje boje odeće u poslovnom svetu, 2020).
Osnovna podela boja na tople (crvena, žuta, narandžasta) i hladne (plava, indigo, ljubičasta) je opštepoznata, gde boje koje asociraju na vatru i Sunce nazivamo toplim, a nasuprot njima, one koje su nam asocijacija na nebo i vodu, nazivamo hladnim. Pored toga, boje se mogu povezivati i sa brzinom proticanja vremena, pa se tako hladne boje smatraju dosadnim, dok se toplim bojama pripisuje zabavni karakter. U suštini, kompanija će birati boje i nijanse u zavisnosti od efekta koji želi da postigne na tržištu. Shodno tome, ukoliko želi da opusti, smiri i stimuliše um potrošača, opredeliće se za plavu boju (Facebook, Twitter, Samsung), ukoliko želi da potrošače poveže sa prirodom i zdravljem, na logotipu takvih kompanija preovladavaće zelena boja (koriste je apoteke i drogerije), a ukoliko želi da stvori osećaj optimizma i pozitivne energije koristiće se narandžastom ili žutom bojom, koja se vrlo lako i brzo primećuje. Međutim, glavni problem kod naglašavanja optimizma je to što previše žute boje vrlo lako može da izazove kontraefekat, zbog čega se bi ovu boju trebalo isključivo koristiti u kombinaciji sa drugim bojama i u njenoj „razblaženoj“ nijansi (Moć i značenje boja u poslovom svetu, 2017).
Iako boje izazivaju fiziološke reakcije kod ljudi, marketari moraju voditi računa i o kulturološkim razlikama, odnosno da određene boje nemaju isto značenje u različitim kulturama - da ono što će dati pozitivne rezultate u jednom okruženju, može imati negativno značenje u drugom. Na primer, crvena boja u Kini ukazuje na sreću, dok u Americi asocira na prostituciju; zelena je u mnogim kulturama boja poleta, a u Americi asocira na novac; u mnogim kulturama bela simbolizuje nevinost i ceremoniju venčanja, dok na Dalekom istoku simbolizuje smrt i sahranu, itd. Nasuprot ovome, plava se može smatrati najsigurnijom bojom jer se ni u jednoj kulturi ne može negativno protumačiti (Psihologija boja: Otkrijte značenje kolorita koji birate, 2010).
Šta kažemo onda kada ne pričamo?
U poslovnom okruženju više komuniciramo neverbalnim nego verbalnim putem. Određeni detalji, koje često zanemarujemo, mogu biti od presudnog značaja na poslovnom sastanku i uticati, kako na naše sagovornike, tako i na potrošače. Bili mi toga svesni ili ne, način odevanja na radnom mestu je naš logo, tj. kao što potrošači prvo primete logo kompanije, tako sagovornici prvo primete naš stil odevanja, kombinaciju boja, ili generalno, izbor boja, a potom sve ostalo što imamo da ponudimo. U zavisnosti od toga da li želimo da se „utopimo“ u okolinu ili da pokažemo autoritet, obući ćemo svetliju ili tamniju odeću. Ukoliko želimo da se istaknemo iz mase, crvena je adekvatna boja, iako to može biti i mač sa dve oštrice, shodno tome da u slučaju umora, crvena boja taj umor višestruko naglašava. Zelena boja, sa druge strane, odaje utisak mirne i organizovane osobe čime stičete poverenje ljudi, dok bela boja sagovornike čini napetim. Psiholozi smatraju da je plava boja na odevnim predmetima idealna i adekvatna za sve vrste događaja, a Linda Goldman, konsultant za poslovne komunikacije, kaže da ćete na razgovoru za posao najbolje proći ukoliko nosite tamnoplavu boju (Moć i značenje boja u poslovnom svetu, 2014). U poslovnom okruženju, boje utiču i onda kada mislimo da nisu važne i da su nasumično izabrane samo kako bi se zadovoljio enterijer poslovne zgrade. Međutim, boje koje krase poslovne prostorije utiču na rad zaposlenih i podsvesno ga stimulišu. Tako, na primer, tople boje pružaju prividnu toplotu čime se zaposleni opuštaju, dok hladne boje stvaraju osećaj niže temperature.
Boje su naizgled naivne i dobroćudne, međutim, načini manipulacije istim su mnogobrojni. S tim u vezi se od naših omiljenih boja možemo „zaštititi“ jedno edukacijom o njihovim značenjima, čime ćemo sprečiti njihov manipulativni uticaj i predvideti namere marketara. Ono u čemu je ključ psihologije boja je, najpre, postojanje svesti o njihovom značaju, a zatim i iskorišćavanje njihovog skrivenog potencijala u punom obimu.
Literatura:
Moć i značenja boja u poslovnom svetu (2017). (Onlajn; 13.9.2021.) dostupno na:
https://www.poslovi.rs/vesti/moc-i-znacenja-boja-u-poslovnom-svetu-237
Radunović, L. (2015). Psihologija boja u marketingu (Onlajn; 13.9.2021.) dostupno na:
https://digitalizuj.me/2015/06/psihologija-boja-u-marketingu/
Značenje boje odeće u poslovnom svetu (2020). (Onlajn; 13.9.2021.) dostupno na:
https://nsuzivo.rs/zivot/znacenje-boje-odece-u-poslovnom-svetu
Psihologija boja: Otkrijte značenje kolorita koji birate (2010). (Onlajn; 13.9. 2021.) dostupno na:
https://zena.blic.rs/zdravlje/psihologija-boja-otkrijte-znacenje-kolorita-koji-birate/mbwhyvl
Moć i značenje boja u poslovnom svetu (2014). (Onlajn; 13.9.2021.) dostupno na:
https://opusteno.rs/dizajn-f128/moc-i-znacenje-boja-u-poslovnom-svetu-t21623.html
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.