Sa razvojem tehnologije i digitalizacije u oblasti novinarstva pojavili su se novi oblici novinarstva- onlajn novinarstvo, brend novinarstvo, data novinarstvo, građansko novinarstvo itd. Etički problemi koji se javljaju ovde predstavljaju samo „staro vino u novoj boci“, smatra Luis Alvin Dej (Louise Alvin Dei). Da nije sasvim najbolje upotrebljena metafora, pokazuju stremljena etičara Stiva Varda (Stive Ward) ka uspostavljanju globalne etike i redefinisanju tradicionalne medijske etike, jer tradicionalna etika prema njegovom mišljenju nije u stanju da odgovori na sve probleme sa kojima se suočavaju savremeno novinarstvo i mediji (Ward, 2014). Jedan od problema jeste pitanje autorstva, potom kredibiliteta- npr.pojavili su se „prozumeri“[1], potom nezavisnost (naročito u brend novinarstvu koje dosta podseća na marketing sadržajem – eng. content marketing) itd. Na drugoj strani, nova etika se zasniva na tradicionalnoj etici te onda i ne čudi što je Dej (2004) upotrebio gorepomenutu metaforu. Ovom prilikom ću pisati o blogovima, njihovom značaju i potrebi za etičkom regulacijom. Zašto baš blog? Otud što je jedan od zastupljenijih oblika izražavanja mišljenja na internetu.
Blog vodi poreklo od engleske reči weblog. Log je zapis ili evidencija aktivnosti i događaja, dok je reč blog upotrebljena kao glagol koji ima značenje postavljanja i održavanja bloga (Trumbić, 1). Mogućnost izražavanja javnog mišljenja, komentarisanja vesti, promocije i samopromocije itd. koju je internet pružao iskoristili su mnogi participirajući na različite načine u blogerskoj zajednici. O nastanku bloga, usavršavanju i promeni pisala je Rebeka Blad (Rebecca Blood) u svom radu “Weblogs: A History and Perspective”. Iako u početku nije mogao pisati blogove svako ko je hteo, već samo oni koji su poznavali kodiranje web stranice, danas blogove karakteriše visok stepen slobode izražavanja. Ipak, Rebeka Blad piše: :“Dozvolite mi da iskažem radikalno zapažanje: Blogerska najveća snaga- odsustvo cenzure, neposrednost i odsustvo kontrole- je takođe njihova najveća slabost“ (Blood, 1998). Do 2009. godine blogove su postavljali pojedinci ili manje grupe a od 2010. godine javljaju se višeautorski blogovi. Složeniji blogovi se i profesionalno uređuju poput novinskih izdanja, informativnih pregleda, univerzitetskih informatora itd. (Trumbić, 1). Govora o etici blogova nije bilo odmah po nastanku samih blogova. Etički problemi su se uočili vremenom i pojedini blogeri su dali i neke smernice. Kao pionir u ovoj oblasti spominje se Tim O’ Rajli (Tim O’ Reilly ) koji je 2007. godine dao predlog etičkih principa za blogere a njegove smernice emitovao je BBC. Ono što je važno prema O’ Rajliju je da je potrebno da smernice budu samoregulatorne. Pet godina ranije Rebeka Blad napisala je Weblog handbook: Practical advice on Creating and Maintaining Your Blog (2002).
Ovde ćemo izdvojiti smernice koje je dala Rebeka Blad, u svom Weblog handbook: Practical advice on Creating and Maintaining Your Blog (2002):
1. Kao činjenice objavi samo ono u šta veruješ;
2. Ukoliko materijal postoji onlajn, stavi link kojim referiraš na taj materijal;
3. Javno ispravi svaku dezinformaciju.
4. Svaki unos neka bude napisan tako da ne može da se menja i da može biti dopunjen ali ne i izbrisan;
5. Otkrij svaki sukob interesa ukoliko postoji.
6. Obrati pažnju na upitne i pristrasne izvore. (Moj prevod, http://www.rebeccablood.net/handbook/excerpts/weblog_ethics.html)
Bladova (2003) smatra da nije svaki blog novinarski ali na drugoj strani ni svaki novinarski tekst novinarstvo. Ovakav stav pokazuje da je neetično postupanje prisutno i u blogerskoj i novinarskoj sferi ali i da postoji veza između blogerske i novinarske etike. To se može videti na primeru nekih blogerskih kodeksa koji su upravo zasnovani na novinarskom kodeksu, kao što je slučaj recimo u Norveškoj. [2]
I na samom kraju, želela bih da ukažem na potrebu za etikom u blogerskoj zajednici. Sajber maltretiranje koje je uzelo maha u onlajn sferi je jedan od razloga za kodifikovanje pravila pisanja blogova (Trumbić, 3). Nenavođenje imena tuđih radova i rezultata istraživanja, objavljivanje netačnih informacija i lažnih vesti, neprimereni sadržaji i komentari, povreda tuđe privatnosti i dostojanstva, samo su neki od razloga zašto je potrebno pažnju posvetiti etici. Na drugoj strani, mogućnost distribucije sadržaja velikoj publici i obmanjivanje iste te publike su glavni razlozi zbog kojih svi oni koji učestvuju bilo kao autori blogova ili osobe koje pišu komentare ili objave treba da se upoznaju sa etičkim principima i njihovim značenjem. Etička samoregulacija je poželjna. Posledice nepoštovanja tuđe slobode i dostojanstva uglavnom su loše, ponekad i kobne.
Literatura:
Blood, R. (1998) “Weblogs: A History and Perspective”, Rebecca’s Pocket. Dostupno na: http://www.rebeccablood.net/essays/weblog_history.html, Posećeno: 1.6. 2022.
Blood, R.(2002) Weblog handbook: Practical advice on Creating and Maintaining Your Blog. Dostupno na: “http://www.rebeccablood.net/handbook/excerpts/weblog_ethics.html, Posećeno: 5.5.2022.
Blood, R. (2002) Weblog handbook: Practical advice on Creating and Maintaining Your Blog. Dostupno na: http://www.rebeccablood.net/handbook/excerpts/weblog_ethics.html Posećeno 1.10. 2021.
Blood, R. (2003) „Weblogs and Journalism: Do they Connect?“ Nieman Reports 2003. pp.61-63.
Dej, L. A. (2004) Medijska etika, primeri i kontroverze, Beograd: Medija Centar
O’ Reilly T. (2007) „Draft Blogger’s Code of Conduct“ Radar, April 8, 2007 Doaatupno na: http://radar.oreilly.com/2007/04/draft-bloggers-code-of-conduct.html Posećeno, 1. 6.2022.
Trumbić, G. „Šta je blog?“ https://www.academia.edu/33312185/%C5%A0ta_je_blog). Posećeno, 1.3. 2022.
Ward, S. J.A. ( 2014) „Radical Media Ethics, Responding to a Revolution“ Nordicom Review 35, Special Issue, pp. 45-52.
[1] Ovaj termin je smislio američki pisac Alvin Tofler , 1980. godine i on označava savremenu publiku koja je istovremno proizvođač značenja I korisnik.
[2] Videti https://mor10.com/code-of-ethics-for-bloggers-social-media-and-content-creators
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.