,,Уби ме прејака реч“ познати је стих нашег чувеног песника Бранка Миљковића који нас подсећа на снагу језика. Свака вербална порука носи свој терет и значење које смо бар једном осетили на сопственој кожи. Језик се вековима обликовао тако да данас готово сваки осећај, емоцију или стање можемо описати речима. Међутим, питам се да ли су вербалне поруке сасвим довољне. Комуникација је темељ свега, али да ли је она сама по себи довољна?
Вербална комуникација има моћ да преноси информације, знање и ставове. Речи могу да манипулишу и обмањују, али и да улепшају нечији дан. Зато нам се одувек говори да пазимо шта изговарамо. Речи могу бити мостови, али и зидови. Неко вам може непрестано говорити да вас воли, а да ту „љубав“ никада нисте осетили, нити додирнули. Управо тада се јавља простор у ком речи престају да буду довољне.
Тај простор испуњава уметност. Комуникација кроз уметност преноси емоцију, значење и дубок доживљај. Било да је визуелна, музичка или вербална, уметност нам омогућава да осетимо и разумемо свет на начин који речи ретко могу. Без уметности, наше искуство света би било осиромашено: боје, облици и звуци изгубили би дубину и смисао. Као посматрачи можемо им придавати значење, али тек кроз уметност успевамо да их проживимо у потпуности. Такав доживљаj осетила сам читајући ,,Злочин и казну“ Ф.М. Достојевског. Унутрашња борба Раскољникова, његова кривица, страх и непрестано преиспитивање сопствених поступака носе емотивну тежину која се не може свести на једноставно објашњење. Кроз његове мисли и унутрашње ломове, роман ми је омогућио да проживим тежину злочина и искупљења на начин који само књижевност као уметност може да пренесе.
Кроз уметност учимо да препознајемо и преносимо емоције, као и да дубље разумемо поруке и свет око себе. Док речи могу да опишу или објасне, уметност их проживљава и даје им тежину и значај. Због тога она представља посебан канал комуникације, онај који чини да искуство буде живо и целовито.
Иако су нам језик и комуникација олакшали живот, уметност и даље задржава своју фундаменталну улогу. Замислите свет без књига, музике, слика и позоришних представа. Изгубили бисмо начин да у потпуности осетимо и протумачимо лепоту и емоцију у потпуности. Чак и најједноставнија реченица мења своју тежину зависно од контекста. Реч која код пријатеља изазива осмех, код професора може бити схваћена потпуно другачије. У комуникологији се овде ради о ,,значењу у интеракцији“, где поруке нису само информације, већ носиоци емоција и ставова који обликују начин на који се повезујемо и делујемо. Порука, дакле, не постоји сама по себи, она се обликује пошиљаоцем, примаоцем и ситуацијом. Уметност, с друге стране, нуди језик који често говори више од самих речи.
Међутим, савремени свет поставља нове изазове. Развој интернета и технологија све чешће гуши уметност и њено право значење. Све постаје инстант, филтрирано и лако заменљиво. Кратки видео-садржаји, мимови и трендови на друштвеним мрежама брзо привлаче пажњу, али ретко остављају дубок утисак. Аутентичност се губи, а истинска емоција уступа место броју лајкова и пролазној популарности. Када сте последњи пут заиста осетили уметност? Слушајући живу музику, гледајући слику у галерији или читајући књигу у рукама, а не само на екрану? Ови моменти показују разлику између брзог дигиталног садржаја и истинског контакта са уметношћу, који нам омогућава да дубље разумемо свет око себе и осетимо његову лепоту.
Тешко ми је да замислим какав бих поглед на свет имала да немам тај дар захваљујући којем могу да пронађем лепоту и значај у ономе што ме окружује. Студије комуникологије и дивни професори дају ми прилику да истражујем како уметност и речи заједно обликују поруке, дајући им емоцију и смисао.
Ипак, данашњи начин живота и развој савремених технологија ми показују зашто мислим да је уметност у опасности да буде скрајнута. Људи проводе све више времена пред екраном, садржај је пролазан, а дубока емоција и проживљавање уметности све ређе се доживљавају. На крају дана остаје питање да ли ће уметност бити потиснута или ће људи успети да јој пронађу место где и даље остају њена лепота и значај.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.