Да ли сте размишљали некад о другој страни медаље појма "емпатија"?
Као и остале људске особине и карактеристике, и ова способност има своје лице и наличје.
Лице би била она најчешћа одредница емпатије, када је описујемо као: саосећање“ и „уживљавање“, те је често описујемо као способност уживљавања у стање друге особе. Самим тим, јако је значајна за различите врсте друштвених односа, укључујући партнерске, пословне и пријатељске. Особе које имају изражену емпатију према другима су неретко осетљиве, добронамерне, ведре, и пуне разумевања, због чега људима остају у добром сећању на основу утиска који остављају. Пуно пута ћемо чути како су то особе са „позитивном“ енергијом коју шире око себе. Махом су то стидљиви и интровертни људи који своје време радије проводе са мањом групом људи или појединцима, јако воле природу и шетњe. Природа им служи и као врста осаме, где обнављају своје биће, претходно истрошено преоптерећеношћу, бригама, конфликтима и, уопштено, свакодневним стресом који је данас - неизбежан део свих, нарочито емпата. Неретко их блиске особе ангажују за савет или неку врсту помоћи, стога су ови људи јако добри сарадници у решавању проблема људима око себе. Уверени су да ће, на било који начин, помоћи или олакшати стање својих ближих људи. Поред тога, виде ствари далекосежније од осталих, трагају за разлозима због којих се особа понаша на одређен начин или нешто чини (чак и када је нечије дело било лоше). Иако свесни оних лоших страна, они, због свог разумевања, трпељивости и чврсте добре воље, често дешавања посматрају из оптимистичног угла - угла промене на боље.
Посматрајући пример психолошког профила емпата, увиђа се да они, поред своје светлије стране медаље - лица, имају и тамнију страну медаље - наличје. О овим сенкама наличја емпатије ретке се говори. Поменућемо стога неке од карактеристика ове друге стране:
- Емпатичне особе могу служити осталима као предмет коришћења и честог одбацивања, попут неког објекта.
Прокоцкано поверење и њихова свест да их други користе, доводи до честог одвајања и осаме како би могли да поврате баланс и, као повређено биће, исцеле себе. Одвајање од осталих им помаже да сагледају проблеме људи и схвате да постоји још пуно сличних њима који своје бриге решавају готово идентично њима. Међутим, уколико та отуђеност потраје дуго, може настати проблем у комуникацији и ведром посматрању света око себе, па се може развити песимистичан поглед на живот.
- Врло им је тешко да признају своја осећања некоме себи драгом. Неретко, своје емоције остављају на страну због честе повређености и на тај начин не откривају и не очекују да их неко други решава.
- Експерти су у распознавању заваравања, уколико неко покушава да их лаже, понижава, прећуткује и сакрива ствари од њих самих.
- Превелику бригу и несигурност емпата одаје наглашена гестикулација, као и мимика лица (у току разговора са неким, објашњавања нечега...).
Делује да нас емпатија сусреће са проблемима који често долазе на уштрб особа које су је развиле, а које нису поставиле своје сопствене границе. Зато је важно познавати себе и обе стране свог бића. Познавање нас чини ближе другима и себи, што је значајан део циља постојања. Свака наша врлина је произашла из неког напора, па тако и емпатија као једна од врлина има својих функционалних тешкоћа у процесу изграђивања. Зато када у кризним моментима пожелимо да смо мање емпатични, сетимо се да емпатија није одраз наше слабости, већ може бити од помоћи у животу и дар којим можемо препознати размишљања, емоције и психолошко стање у коме се други налази.
Одабиром да прочитате овај текст, велика је вероватноћа да себе проналазите као особу са оваквом способношћу. .
Да ли сте и Ви особа са развијеном емпатијом?
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.