Изолација је у најширем значењу присилна издвојеност појединца и онемогућавање комуникације са другим људима или пак онемогућавање контаката са спољашњом средином. Од постанка света, опште је позната чињеница да је човек, пре свега, друштвено биће. У борби за опстанак од круцијалне важности одувек су били, поред индивидуалних вештина, наравно, и остали чланови једне заједнице. Инспирисана дискусијом за време часова, желим да пружим свој скромни допринос томе како да сачувамо колективно здравље, да останемо безбедни и да укажем, колико год могу, на то да и те како имамо чему да се надамо.
Статусом најинтригантнијег питања 2020. године већ можемо крунисати оно које свакодневно чујемо од многих, али га и постављамо себи – Како на најбољи начин поднети потпуну социјалну изолацију?. Донекле је у људској природи да се плаши новог, да често и осети анксиозност приликом саме најаве промене било ког типа. Који би онда био одговарајући одговор на поменуто питање? Многи би се сагласили да је самоћа понекад најбољи пријатељ – не поставља питања, а често даје одговоре. Таква – жељена – самоћа опушта човека, умирује душу, далеко од света, далеко од свих. Међутим, уме да остави и тешке, понекад неизлечиве последице ако предуго траје. Исто онолико колико уме да буде највећи пријатељ уме и да нас повреди и постане заклети непријатељ нашег срца. Постоји толико различитих људи на овој планети, самим тим – различитих мишљења, ставова, уверења. Велики број људи у овом тренутку пролази кроз безброј различитих психолошких стања. Не очекује се да сви реагују на потпуно исти начин. Задатак свих нас је да се у тешкој новонасталој ситуацији потрудимо да пронађемо лек за самоћу. Неопходни су јединство, заједничка улагања и одрицања, жеља за борбом и, наравно, у највећој мери алтруизам. Само хармонијски склад свих набројаних компонената допринеће највећем, универзалном открићу које је толико неопходно модерном добу. Људи овог времена су отуђени, скептични и радије бирају да задрже своје мисли за себе него да их поделе са другом особом, а никако и са целим светом. У овом тренутку, двадесет први век захтева од нас иновативне идеје, јасно и гласно мишљење које ће нас довести до тога да победимо сваку душевну муку овог раздобља, да победимо самоћу, изолацију, да победимо сами себе. Дуг је пут ка успеху, поплочан трњем и можда неочекиваним сплетом околности, али најважнији јесте циљ, односно дан када ћемо са поносом моћи да се окренемо за собом и кажемо силовитим гласом – УСПЕЛИ СМО! Иако нам непрестано понављају ,,Останите код куће, избегните сваки контакт са људима”, само је на нама хоћемо ли слепо пратити поруку. Друга опција јесте потрудити се и прочитати између редова оно скривено. Ако уложимо и мало напора, одмах ћемо приметити – контакт је овде дискутабилан појам. Може бити физички, а може бити и онај значајно сензибилнији – душевни.
Вирус корона можда може да нас спречи да загрлимо блиске и вољене људе, да проводимо време са њима, али не може и да задржи нашу снагу речи, утехе, љубави. Она разара зидове међу људима, крчи све пред собом и она је то светло на крају тунела. Пружимо једни другима подршку, будимо другима ослонац или путоказ онима којима је потребан, будимо светла тачка у мраку који је око нас. Помозимо онима којима је то потребно, у јединству је све могуће. Послужићу се једном кинеском мудрошћу која би ме одувек обрадовала: ,,Ако постоји лепота карактера, биће хармонија у дому. Ако постоји хармонија у дому, биће реда у нацији. Ако постоји ред у нацији, биће мира у свету”. Створимо хармонију, издржимо ово заједно, волимо и чувајмо једни друге, а после овога идемо заједно у сваки нови изазов, овог пута богатији за једно искуство и једну победу.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.