ДЕСЕТ СТВАРИ КОЈЕ ЈЕ КОРИСНО ДА ЗНАТЕ НА ПОЧЕТКУ СТУДИЈА: ШТА ВАМ САВЕТУЈУ СТУДЕНТИ ЗАВРШНЕ ГОДИНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Студирање није само стицање знања и крчење пута ка дипломи, оно је много више од тога. Студирање је, по мом мишљењу, вишегодишњи рат, понекад са испитима, а понекад и са самим собом. Најбитнија оружја у том рату су: памћење, интелигенција, сналажљивост, мотивација, добра организација и уважавање знања из туђих грешака (читај: десет ствари које је корисно да знате на почетку студија).
1. Да ли је ово факултет који ја заиста желим?
Поставићете себи ово питање, више пута у различитим ситуацијама – после предавања, после учења, после првог испитног рока... Много проблема произилази из тога када се не одабере жељени факултет или уколико се не информишете добро шта вас све очекује на том факултету. Немам референцу истраживања за ову тврдњу, то је моја хипотеза која је произашла из прича студената са више факутета. Али и сами знате како се много лакше памте ствари које нас занимају. Да ли сте икада безвољно и са осећањем нелагодности узели да читате или учите нешто што је за вас занимљиво и да ли сте тада доживљавали различите фрустрације јер вам те информације не улазе у главу? Верујем да, у већини случајева, не. Замислите да минимум четири године живота поклоните нечему што вас заиста и не занима. Сада замислите величину тог напора и стреса када радите оно што не желите. Наравно, и када радите нешто што волите, због различитих ствари и то може бити напорно и стресно, али не исто колико када немате унутрашњу мотивацију за бављење нечим.
Ако у неком тренутку себи одговорите да одабрани факултет ипак није за вас, да се нисте пронашли, будите свесни да је то сасвим океј. Да ли је свако са осамнаест година спреман да исправно одлучи шта жели да буде у животу? Одговор је: „Па и не баш“. Ово је период током ког још увек сазревате, развијате своју личност, када још увек учите... И ако сте погрешили, никада није касно да ту грешку исправите, али је пожељно да је што раније приметите, зато се запитајте да ли је ово факултет који заиста желите. Уколико желите потврду да ли сте изабрали добро или која врста занимања би вам ишла још од руке, постоји нешто што се зове професионална оријентација и вреди покушати са тим.
2. Неће увек да буде занимљиво и лако и то је океј
Као што написах, када и студирате жељени факултет, може се десити да то буде напорно и стресно, али то је саставни део студирања. Да ли заиста сви, мање или више - педесет испита (ако се гледају департмани на Филозофском), могу бити занимљиви и лаки? Зато је веома битан ваш поглед на испите и сам процес студирања. Из личног искуства могу да кажем да и када сам учила нешто мање занимљиво и тешко, касније су те информације могле да се искористе да се боље схвате неке ствари и олакшају ми учење неког другог предмета. Уосталом, наш систем образовања није осмишљен да школа треба да буде што сличнија реалном животу (тзв. теорија идентичних елемената о којој ћете учити ако упишете психологију) и то са важним разлогом. Данас је актуелна теорија генерализације и тога треба бити свестан и помирити се са тим. Због чега је то тако, можда други пут.
3. Добра и реална организација су пола посла
Организација је добра онда када уз њену помоћ испуните жељене циљеве, а реална када одредите колико вам је заиста потребно времена за одређени задатак. Током студирања сам научила да је веома важно не прецењивати себе, чак је и боље себе потценити понекад, јер уколико се прецените стварате у ризик да нећете стићи све. Такође, добра и реална организација ће вам помоћи у борби против једног од највећег непријатеља у вишегодишњем рату студирања, а то је – прокрастинација. Упознајте се са „боље је сада да одем на кафу/погледам серију/очистим стан“. Ухватите себе у одлагању обавеза, а најбоље ћете то и да урадите ако знате које су вам обавезе и колико времена ће вам бити потребно да их извршите.
4. Не губи континуитет, труди се да будеш редован
Можда долазиш на факултет са навиком из средње школе где све радиш у последњем тренутку и учиш кампањски. Искрен савет - не ради то себи. Када учиш континуирано и када си редован на предавањима и на вежбама, имаш много бенефита. Један од њих је мање стреса и дуже очување усвојених знања. Можда ти то неће бити битно испрва, али размисли мало унапред – велики број испита, писмени и усмени део, колоквијуми, предиспитне обавезе... Колико је то стреса? Труди се да почнеш на време, факултет није научених шест лекција за пет.
5. Искористи предности болоњског система
Као што сам већ написала, труди се да будеш редован, да континуирано обављаш своје обавезе... Одласци на поједина предавања и вежбе се бодују, а то ти може касније значити за испит. Изађи на колоквијуме, смањи себи градиво. Кад се сетим колико сам испита дала само зато што није био толико обиман због колоквијума, а и кад се само сетим колико испита нисам дала јер нисам имала колоквијум... Наравно, није смак света ако не даш тај колоквијум, али и те како ћеш бити ефикаснији у давању испита.
6. Испити дати у последњим роковима су Пирове победе
Када је прокрастинација узела маха и када је завладало уверење: „Спремићу ја то лепо за лето“, дођу најтеже битке, а то су последњи испитни рокови. Није прошао ниједан испитни рок после лета, а да себи нисам рекла: „Ово себи следеће године нећеш дозволити“. Врло је амбициозно дати све испите до јуна, али не пође то свима од руке. Било би добро да не остављаш оне за буџет и услов за касније рокове. Дешава се, али ради на томе да се то не деси. Некада сам себе тако доводила у ситуацију да и имам времена за спремање испита, али од целог притиска и знања да сам баш „кнап“ са временом будем јако нервозна и лако губим концентрацију. У неким тренуцима то претворим у гориво да што брже научим, али као талас наиђе и та нервоза, притисак и страх од неуспеха. Једноставно, није пријатно. Зато у првим роковима дај све од себе, бићеш себи захвалан касније, веруј ми.
7. Проговори да видим ко си
...рекао је Сократ. Идеш и на предавања и на вежбе – супер, добићеш поене, слушајући и записујући ћеш да научиш вероватно брже и боље, али знаш шта? Још боље ћеш да схватиш градиво ако будеш активан. Уосталом, професор и асистент ће постати свесни твог постојања. Победи ту анксиозност од говора пред публиком, да ли ћеш нешто погрешити, да ли је твоје питање или коментар уопште важан... А најбољи начин да победиш анксиозност јесте да се суочиш са њом, а то изгледа тако што подигнеш руку и изговориш своје мисли наглас. Теби ће лекција да постане јаснија, можда ћеш да подстакнеш неког да се и он сети нечега да пита и ствараш дискусију где сви активно размишљате о тој лекцији и зар онда предавање не постаје занимљивије? И плус, можда добијеш неке поене.
8. Оцена није мерило знања
Вероватно си чуо/ла за ово и пре, е па, важи и за факултет. Сматрам да је оцењивање и нека врста вештине, тешко је проценити нечије знање. Писмени испит можда неће бити састављен по свим „правилима“, на усменом испиту пролазиш кроз „личну једначину“ професора и да, може се десити да не добијеш оцену коју заслужујеш. И ако су ти оцене битне, немој да се оптерећујеш пуно око тога, јер некада можда добијеш и више него што заслужујеш. Наравно, ово није загарантовано, мада је мени лично искуство показало да је и то чак могуће, свакако можеш да не упишеш оцену или је поништиш, али коштаће те времена и, онда, можда неког другог испита итд. Зато буди „изван“ ситуације и свестан да оцена није мерило твог знања.
9. Више брини о себи
Веома је важно да бринеш о себи током студирања, а када то кажем мислим на бригу која се састоји од три елемента – физичка, умна и спиритуална (духовна). Ти бираш шта ће ту све да спада, али ако спадају оне ствари које ће спречити појаву сагоревања, то је онда заиста адекватна брига о себи. До сагоревања долази онда када си потпуно исцрпљен, емоционално и физички, када си безвољан и када прокрастинираш и када више не можеш да извршаваш своје обавезе добро или да их уопште извршиш. Добра превенција је брига о себи – пронађи времена за хоби у коме уживаш, труди се да спаваш довољно, изађи са пријатељима, шетај... И можда најважније – препознај када ти није добро и када су се створили проблеми који ометају твоје учење. Причај са неким о томе, не задржавај у себи, могу да напишем цео један засебан текст због чега је то лоше. И подсетник: ПОСТОЈИ ПСИХОЛОШЛО САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА СТУДЕНТЕ. Тамо можеш отићи и рећи који је твој проблем и потпуно бесплатно добити помоћ. Тако да води рачуна о менталној хигијени поготово за време студирања где је потребно да доста времена проведеш у учењу за које је потребна добра концентрација које можда нећеш имати довољно ако испрва не бринеш о себи и не осећаш се добро.
10. Психологија може да ти промени живот
Извињавам се сваком читаоцу који није студент психологије, али хеј, сачекај, има нешто и за тебе.
Студирање психологије је једно велико путовање, спознаја свога „ја“, то је рад на себи, могућност развијања критичког мишљења и објективности. Много пута ми је пало на памет како је неопходно да сви знају ствари којима се бави психологија... Зато сам и рекла да овде има нешто и за нестуденте психологије – мој савет је да учите о психологији, да користите стручно знањепсихолога, а са резервом она знања која долазе од неког ко није завршио психологију. Можете да научите доста о себи и другима – зато идите на семинаре, тренинге, трибине које се тичу психологије... Читајте психолошке књиге или сајтове. Добићете непроцењиво знање, али и вештине које вам могу помоћи, односно, могу вам променити живот, можда мало, можда пуно, али ће променити.
Дођох до четврте године, а нисам знала ове ствари. Дакле, могуће је студирати и без њих, али сматрам да би било лакше да сам ове ствари имала на уму јер – зашто пробијати зид главом ако рупа већ постоји?
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.