Психологија

Звончићи, звончићи…

26. децембар 2020. Психологија
Коментари
802 речи, ~4 минута читања

0%

О аутору

Ивана Јанковић Филозофски факултет, доцент на департману за психологију
Decorating Christmas Tree Santa / https://pixabay.com/photos/decorating-christmas-tree-santa-2999722/

Децембар. Месец  празника. И једног посебног, Нове године. У ваздуху се осећа то специфично празнично расположење.  А како и не би. Када погледамо око себе видимо гомилу знакова да ће се нешто значајно догодити. Улице окићене, лампиони различитих боја светлуцају свуда око нас. Украшене јелке, тргови, излози. Светлуцави ирваси и санке. А  тек Деда Мразеви .. посебна прича. На сваком ћошку по један. Џак пун поклона и симпатични декица беле браде у црвеном оделу који ће ти испунити сваку жељу и успут се сликати са тобом.  А онда питања…где ћеш за Нову годину, шта си планирао/ла, са ким, где, шта ћеш обући?

Ма колико нам све то мање или више симпатично било, не можемо се одупрети том заразном узбуђењу и неодређеној радости због доласка нове године. Заиста, чему се радујемо? Ономе што долази или ономе што желимо да оставимо у старој години? Што ћемо једну годину бити старији? Паметнији? Лепши? Или се надамо да ћемо проблеме, незавршене послове, бивше љубави оставити у старој години? Шта год да нас покреће, сви верујемо и надамо се ће наредна година бити лепша од претходне.

Иако се ритуали повезани са дочеком Нове године донекле понављају из године у годину (јер без јелке, Деда Мраза, ватромета у поноћ сигурно нећемо проћи), има неколико ствари по којима ће се наш овогодишњи дочек Нове године разликовати од свих претходних.

Прво, по нашој универзалној новогодишњој жељи - желимо да у 2021. години не буде више короне! До пре девет месеци, ова реч нам није била ни позната, или барем није већини од нас. Сада је непрестано слушамо свакога дана и нимало лепе асоцијације не везујемо за њу. Много тога нам је корона одузела – грљење и љубљење без страха од заразе, дружења, прославе, путовања, здравље многима од нас. У новој години желимо да нам све то буде враћено!

Друго, за многе, дочек ове Нове године ће се разликовати од свих претходних. Због могућности преношења вируса савети стручњака су да се уздржимо од масовнијих окупљања како бисмо спречили могуће заражавање. И шта се сада дешава са свим оним питањима која нас муче уочи Нове године? Где славити, са ким, шта обући? Место где бисмо волели да дочекамо Нову годину можда постаје претеће по наше здравље, оно што бисмо можда желели да обучемо у новогодишњој ноћи можда постаје неприкладно, превише свечано? Да ли ће бити новогодишњих концерата на трговима, да ли ћемо бити почашћени уживањем у слушању и гледању омиљеног бенда? Делује као да много тога од уобичајених, чак подразумеваних ствари у вези дочека Нове године остаје под знаком питања. Као што је променила нашу свакидашњицу, навике, уобичајена, неписана правила понашања када сретнемо драгу особу (пр. поздрављање, грљење, љубљење), корона је променила и сузила наше могућности да обележимо важне датуме.

Међутим, хајде да пробамо да дочек Нове године у јеку епидемије сагледамо на мало другачији начин. Ако нам је нешто лепо донела то је да нас је упутила на оне најближе, нашу породицу. Корона нам је изнова показала вредност наше породице. И у условима без короне, породица би требало бити наша база, наше сигурно место. Место на коме можемо да будемо и тужни, повређени, нерасположењи, али увек прихваћени.

Породицу чине људи који нам од свих људи на свету највише желе добра у животу. Чине је они који ће нам пружити највише топлине, подршке, разумевања када нам је потребно. И опет у овим специфичним условима док корона влада светом, породица опет искрсава као најбезбедније место за нас. Ризик заражавања постаје мањи уколико више времена проводимо са члановима породице. Још једна законитост би се могла извући – уколико смо ми заражени или неко од наших чланова породице, најмања могућност ширења заразе  је ако останемо опет у кругу породице. Дакле, поред свих функција које породица има, репродуктивну, васпитно-образовну, економску, и у овим специфичним условима породица искрсава као моћан заштитиник нашег здравља.

Сада  у јеку припрема за новогодишњи дочек више него икад окренимо се једни другима у оквиру породице. Испланирајмо вече са својим најближима. Спремимо омиљена јела, посластице и уживајмо у заједничком дружењу и  смеху. Загрлимо једни друге у поноћ и пожелимо да се увек волимо и чувамо. Нека ову новогодишњу ноћ у време короне заувек упамтимо као ону коју смо провели у кругу породице не зато што смо морали већ зато што смо тако желели.

Иако нам је много тога одузела, корона нам не може одузети да се волимо, чувамо и смејемо са нама најближима. И то је наше најjаче оружје. И једном када све ово прође, на неком дочеку две хиљаде двадесет и неке, сетимо се овог дочека 2021. по нечему лепом- по топлини породичног дома.

А уколико су из неког разлога наведене функције породице изостале те породица није препозната као место смеха, топлине и разумевања, нашој првој универзалној новогодишњој жељи додајмо и ову: Нека у 2021. години сви достигнемо највеће богатство -  љубав, срећу и мир са нашим најближима.

Срећна нам Нова година!

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600