„Многима је најбитнија брзина, а не провере да ли је добар смер.“
(непознати аутор)
Ако се понекад осећаш немотивисано, не можеш да учиш и имаш проблема са концентрацијом - у реду је.
Ако понекад ноћу не можеш да заспиш или превише спаваш - у реду је.
Ако понекад толико размишљаш, да су ти сопствене мисли оптерећење - у реду је.
Ако се понекад упоређујеш са другима, и питаш се да ли си успео у својим настојањима да развијеш своју личност у складу са сопственим тежњама - у реду је.
Скоро сви смо, с времена на време, у оваквим фазама
Већина нас је приликом свог сазревања, у средњој школи или на факултету, чуло добро познату реченицу од стране наставника, или родитеља: „Твоје је само да учиш, и ништа друго.“ Међутим, да ли је баш тако? Младој особи отвара се спектар избора како ће, колико, и чему да посвети своје време.
На самом почетку студија, сви имамо исти циљ – дипломирати. Конкретно – дипломирати у року. Дипломирати у року је свакако резултат добре организације, радних навика, одговорности, озбиљности, посвећености и упорности. И то је сјајно и заслужује сваку похвалу. Након дипломе, друштвени образац налаже посао, након посла евентуално брак, и у складу са тим породицу. И знамо за сјајне људе и још боље стручњаке чији је пут управо овако изгледао. Чини се линеарно, глатко и без већих „трзавица“. Поставља се питање шта је са осталима? Да ли се они који „пробију“ рокове, или не следе поменуте обрасце, сматрају мање „успешнима“?
Можда се неко, на почетку или на крају свог школовања запитао – да ли је одабрао право занимање од ког ће моћи да живи и да ли вреди наставити до краја? И можда је одговор на ово питање, или недостатак истог, резултирао осећајем да су у „слепој улици “, блокирани и без јасне идеје о томе који је следећи корак.
Теорију да су двадесете „диван и безбрижан“ период и да млади „не знају шта је реалан свет и шта их све чека“ можда не можемо да оборимо, али можемо да је мало коригујемо, јер се управо тада некима деси оно што би волели да избегну - озбиљне фрустрације услед недостатка материјалних средстава, раскорак између жеља и могућности, неуклопљеност у окружење и усамљеност, први озбиљнији партнерски односи и раскиди, развод родитеља, или тачније речено - први неуспеси и први лични доживљај неуспеха .. То су само неки од догађаја који за последицу могу да имају привремену или трајну стагнацију. Реакције на ове догађаје су различите и индивидуалне. Неки тада доживе прве нападе панике, анксиозност и/или депресију. Некоме се појача осећај ниже вредности, јер не постиже оно што постижу други у задатом року. У атмосфери неизвесности и несигурности, са побројаним стањима и осећањима, није најлакши задатак сконцентрисати се на учење и рад. Поред ових стреснијих догађаја, постоје и они можда слабији по интензитету као што су падање испита или обнова године, које се чине безазленим све док се не понове довољно пута и не изазову сумњу у себе, своје капацитете и способности, а у таквом стању је свакако отежано учити.
Стога, факултет нису само књиге, а период студија није само учење. Двадесете нису само дивне и безбрижне, већ су понекад тешке, компликоване и конфузне. Пружају нам прилику да погрешимо, да који пут ударимо главом о зид, направимо паузу па наставимо даље. Све те промене стања око нас и у нама, колико год се у неком тренутку чиниле мрачне, представљају период током ког можемо да учврстимо сопствени идентитет, откријемо шта нам је важно и научимо нове животне вештине - сами или уз стручну помоћ. Такође, пружају нам прилику да схватимо да можемо да живимо у складу са својим мерилима успеха, да баланс није нешто што успоставимо једном заувек него га успостављамо свакодвенвно, и да заиста – никад није касно да остваримо своје циљеве. Без обзира на редослед, и без обзира на број скретања која смо можда могли, а можда и нисмо могли да избегнемо.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.