Психологија

Савети за учење које (ни)сте имали прилике да прочитате

5. април 2021. Психологија
Коментари
1529 речи, ~7 минута читања

0%

О аутору

Даринка Илић Департман за психологију, Филозофски факултет, студент четврте године
Загреј столицу / Maja Stojanović, Zmaja, Freelance Illustrator

Не постоји рецепт за учење који ће помоћи свима и увек. Стога, надам се да долазиш на овај блог са скромним очекивањима и да ћеш пронаћи нешто што ће ти бити корисно. Па да почнемо...

1. Пре свега, изађи из зачараног круга самохендикепирања ако си се заглавио/ла тамо

Испит се полако приближава, а тебе стежу око врата неиспуњена обећања да ћеш сада заиста писати белешке и бити активан на предавањима. Замишљаш неуспех. Одједном ти је свега тога превише јер си унапред разочаран. Спушташ књигу и излазиш напоље. Мало ти је боље јер идеш да се видиш са другарицом која исто нешто не може да учи, али заправо ниси изашао/ла нигде – остао/ла си у кругу самохендикепирања. Крајем седамдесетих година Џоунс и Берглас су описали једну од стратегија коју људи користе у ситуацијама када су суочени са стварним или потенцијално претећим информацијама по самопоимање, а та стратегија може представљати облик заштите и одржавања самопоштовања. Назвали су је самохендикепирање и оно функционише по следећем принципу: „Ко покушава и не успе изгубиће све. Ко не успе, а није покушао, одржава веровање да је поштован и вољен“. Уколико се проналазиш у прочитаним редовима, можеш се обратити стручном лицу да сазнаш зашто ти се то дешава и како тај проблем да решиш. Психолошко саветовалиште за студенте ти стоји на располагању потпуно бесплатно.

2. Буди креативан/а

Учењу се не радујемо као изласку у град за који се унапред надамо да ће бити забаван. Али то не значи да учење не може бити забавно. Буди креативан/а. Шта кажеш на различите маркере, папире у боји, стикере, мапе ума, снимање свог гласа, па чак и тихо слушање музике ако ти прија? Пробај да глумиш предавача или ако ти се не прича, а и не чита, пробај да пронађеш неки видео о питању које учиш како би само кренуо/ла и усмерио/ла своје мисли ка градиву. Crash Course је један од сјајних Јутјуб канала (имају серије снимака само о историји, психологији, социологији, филозофији...).

3. Буди свој глас критике, али и похвале

Превелика самокритичност често иде руку под руком са перфекционизмом. Запитај се: Да ли постоји савршенство? Тежи напретку, уздај се у процес, а не у савршенство. Стога, слави мале победе, похвали себе након што научиш тешку лекцију или пређеш све што си наумио/ла за тај дан. Можеш се наградити омиљеном чоколадом, епизодом неке серије (намерно једнина) или ако превише времена проводиш на друштвеним мрежама, њих остави за касније како би им се посветио/ла кад завршиш са обавезама. И не, то не значи да „онлајн” будеш целу ноћ.

4. Ретроактивна инхибиција

Шта радиш после учења? Актуелна теорија заборављања каже да заборављамо због прилива нових информација. Буди селективан/a у избору информација које долазе до тебе док испит само што није.

5. Буди реалан/a

Планираш да пређеш сто страница по дану? Запитај се колико је то реално, јер ако ниси студент прве године и већ си се „уходао/ла“, приметио/ла си сигурно свој просек у учењу. Просек пређеног градива у јединици времена је потпуно лична ствар и потпуно базначајна информација ако узмеш у обзир различите способности, различите методе учења, различите мотиве, амбиције....  Једино је важно да не постављаш себи нереалне циљеве. Ако сам себе разочараш шта си онда својој мотивацији добро донео/ла?

6. „No drama, llama“

„Aу колико има! Јој, не стижем!!!“; „Ово никад нећу да положим!“; „Ово је кинески или српски, катастрофа...“ У екстремном случају разбацате материјал за учење или кренете да плачете.

Чекај. Секунду. Удахни. Полако. Задржи... Задржи... Полако... Испусти... Испусти... Испусти.

Да ли је до испита и његове материје или до твоје перцепције тог испита? Тај испит је мост до другог: до завршетка године, до завршетка факултета, до дипломе. Ту је. Чека те. Хајде, сад па никад више!

Ово је тренутак да преиспиташ своју мотивацију, посматраш своје поступке и дођеш до закључка - зашто сам ја овде? Ако одговор има смисла, настави. Још десет страна. Па још десет.  Важно је да почнеш или  наставиш тамо где си стао/ла. Проблем је пар питања, а не цео испит? Океј, и тад не драми! Да ли баш и мораш све да упамтиш? Ако се пак ради о важној лекцији повезаној са другом, извуци суштину на свој сопствени начин. Нападни питање! Маркерима, стикерима, цртежима, песмом, акронимима! За неке од нас, оне срећније који смо имали релативно срећно детињство и младост, ситуације испита, дилема, конфликта, одговорности могу бити и увод у свет одраслих. Припрема да ни у послу, ни у љубави, ни у животу неће све ићи глатко и нећемо у свему уживати. Али и илустрација да се упорност исплати. Да вреди улагати у себе...

7. Да ли имаш аирбаг дугме?

Но лама, драма није успело. Притисни аирбаг дугме. Позови пријатеља. Не било којег пријатеља, већ оног ко те пажљиво саслуша, ко те загрли, ко ће да те насмеје. Или позови било коју особу која ти пружа подршку. Дечко/девојка? Мама/тата? Тетка? Бака?

Прошетај се мало, надиши се свежег ваздуха.

Шта је битно после? Наставити да возиш. Кола су превише слупана? Сачекај онда још мало да се поправе. Неће скоро? Крени бициклом. Немаш бициклу? Крени пешака! Битно је да КРЕНЕШ.

8. Брини о свом менталном здрављу

Ослушкуј своје потребе, своје тело, значење твојих мисли. Постоји нешто што се зове интелектуална инхибиција. Не можеш да учиш - често је узрок настанак одређених психолошких проблема. Немогућност да учиш је аларм да им се посветиш. Њихово решавање је важније од испита, с обзиром да је њихов нестанак услов да можеш квалитетно да се посветиш факултету. Зато је битна превенција. Брини о себи.

9. Постави приоритете, смањи обавезе

Волонтираш на различитим местима? Тренираш? Океј, колико тога је сада океј док учиш? Океј је у оној мери када ти одлазак и обављање задатака на том месту где волонтираш/тренираш не представљају додатни терет. Да, лепо је помагати деци, плесати баћату, играти фудбал али ако одлазиш тамо са мислима „Јао, сад још и ово треба“, онда просто, немој да одеш. Врати се тамо када будеш ишао/ла са оном вољом када си се и пријавио/ла за то.

Не смета ти то уопште и делује релаксирајуће на тебе? Супер, онда само настави. Али, не по цену великог губитка времена за учење.

10. Пријатан став према градиву

Дај му смисао, значење. Ниси баш на предавању укапирао/ла сврху зашто ово сада учиш? Размисли, можда, где се то примењује у пракси? Можда се не примењује у том облику али да није ни мало важно зар би стајало ту? Па чак ако је у питању и застарела теорија. Некад је застарела била нова. Истраживања су показала да је ефикасност у учењу мања ако имаш негативан  став према градиву, одбојност или си индиферентан/а,. Просто, покушај да се "уживиш". Квалитетно учење подразумева да му се посветиш и поклањаш пуну пажњу. Дакле, немој само да читаш градиво, већ размишљај о њему – како је говорила моја професорка социологије у средњој школи: „Градиво се не чита, новине се читају!“.

11. Буди свестан/а времена које пролази

Одреди себи време за израду задатка. Не само што тако постављаш циљ и моћи ћеш боље да се организујеш, већ ћеш да будеш фокусиранији/а на задатак. Ако не гледаш на сат, завалиш се у фотељу и читкаш - да ли стварно учиш или само изгледаш као да учиш? Можеш користити апликацију Форест уколико ти штоперица, аларм и слично није интересанто.

12. Понављање је мајка учења

...говорили су Римљани.

13. Нови почеци

Зашто увек започињати читање (након првог читања и издвајања битног) испочетка? Педагошка психологија нам је дала битну информацију о флуктуацији радне енергије – најбоље учимо на почетку учења, након кратког загревања. То значи да ћемо неке делове боље научити. А из ког дела књиге могу да се нађу питања на испиту? Из целе! Ако увек крећеш са учењем истим редоследом, почетак књиге ћеш „најбоље“ научити. Преокрени ово у своју корист, започни обнављање од неког другог наслова (који ти је нпр. тежи; често га прескачеш, нејасан ти је итд.). Наравно, ако није део јединствене целине и ако није потребно да претходно написано баш добро знаш за разумевање тог дела.

14. Неке победе се добијају на јуриш

Уколико си пријавио/ла испит и он се приближава, а ниси довољно прешао/ла градива до сад, настави са учењем. Организуј се тако да пређеш само суштину, белешке са предавања, скрипту и изађи. Можеш да се чујеш са колегом који је добро научио и замолиш га да ти преприча нешто што ти је нејасно или мислиш да је важно да знаш за испит. Дај све од себе у тих пар дана јер заиста, неке победе се добијају на јуриш. Уосталом, ако не изађеш, пао/ла си испит сигурно.

Стигли смо до краја, али не зато што ја немам више савета, већ зато што премашујем број дозвољених речи. Стога, ако ти се свидео текст, стави нам то до знања и обећавам наставак.

Све дате савете сам и сама користила, они су произашли из личног искуства као и знања које сам стекла на факултету. Сада их све знам, али пре није било тако и мој начин учења се мењао, он чак није ни исти за све испите које спремам. Ја стално испробавам нове рецепте и топло препоручујем овај за семестар који је у току.

 

Литература

Бурушић, Ј. и Брајша Жганец, А. (2005). Однос самохендикепирања, самопоштовања и јасноће појма о себи. Психологијске теме, 14(1), 83-90.

Вучић, Л. (2007). Педагошка психологија (2 доп. издање). Београд: Центар за примењену психологију.

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600