object(stdClass)#527 (7) {
  ["id"]=>
  string(3) "197"
  ["gender"]=>
  string(1) "f"
  ["description"]=>
  string(44) "

студент психологије

" ["image"]=> NULL ["url"]=> string(0) "" ["group"]=> string(1) "3" ["plugins"]=> string(0) "" }
Психологија

Психологија и феномен селфија

18. септембар 2019. Психологија
Коментари
2403 речи, ~11 минута читања

0%

О аутору

Јована Здравковић студент психологије

Према Гугловој статистици, дневно се на Инстаграму постави 93 милиона селфија што значи да се на сваке 10 секунде објави 10 нових селфија. Иако постоји деценијама, од 1839. године када је први аутопортрет окинут од стране хемичара из Филаделфије, Роберта Корнелијуса. Селфи манија почела је 2012. године да би наредне, као што је већ опште познато, реч селфи ушла у Оксфордски речник као реч године због тога што је њена употреба током претходне године порасла 17 хиљада пута. Дефиницију није потребно давати, јер у великој мери чини нашу свакодневницу стварајући успут једну нову културу и једну нову генерацију.

Компанија Самсунг предвидела је да ће просечна особа током свог живота направити око 25 хиљада селфија. То звучи као огромна цифра, зар не? Али хајде да израчунамо. Претпоставимо да ће миленијалац који је рођен 1997. године живети 60 година (овај број наравно варира у зависности од различитих фактора). Уколико претпоставимо да је ова особа почела са сликањем селфија од 2010. године, значи да остало јој је још 47 година да попуни квоту за шта ће јој требати 532 селфија годишње. Дакле, потребан је 1,5 селфи дневно, односно 3 селфија у два дана како бисмо на крају живота имали 25 хиљада сопствених фотографија које смо сами усликали. Уз то додајте и посебне прилике током којих се направи много више селфија попут путовања, прослава или дана када се једноставно осећате лепо и желите да нешто забележите. Требало би направити поређење ових цифара са сведеним бројем фотоалбума целоживотних успомена наших родитеља, бака или дека како би се уочила једна несразмерност између наших генерација

Што се тиче селфи културе ту се истиче сада већ аутоматска радња сликања себе у доста ситуација у којима се нађемо, без икаквог освртања на реакцију околине која нас и не примећује јер ради исто што и ми. На низу сајтова можемо добити упутства како направити добар селфи, или чак можемо наићи и на књиге са таквим насловима или на књиге које садрже само селфије познатих личности. Ово ме даље наводи да не заборавим да напоменем огроман ветар у леђа капитализму и подстицању конзумеризма, узевши у обзир велики број геџета осмишљених само за прављење бољих селфија (selfie stickovi као најпознатији, али и маске за телефоне са лампицама, апликације за улепшавање, вентилаторе за телефон који током фотографисања пружају ефекат ветра у коси, додатне објективе за камеру телефона, даљинске окидаче као и многе друге ствари).

Наравно није све тако сиво, оно што оруђе може учинити у потпуности зависи од особе у чијим је рукама те се тако селфи користи и на веома практичне и позитивне начине попут фандрејзинг кампања, коришћења селфија и хештегова за подизање свести, промовисања позитивних ставова и наравно у маркетиншке сврхе.

Ако напокон покушамо да упловимо у нашу тему, која је психологија и феномен селфија, отворићемо безброј дискусија и поставити доста питања. Зашто људи имају потребу да праве селфије? Који мотиви стоје иза тога и да ли има разлика између оних који то раде стално и оних који то раде повремено? Постоји ли разлика између мушкараца и жена у понашању током прављења и објављивања селфија? Да ли доводи до неких промена у личности и да ли је могуће препознати поједине аспекте личности из селфија?
Одговоре на ова и многа друга питања дала је наука спровођењем истраживања, а резултати неких истраживања следе у даљем тексту.

 

Да ли постоје разлике у полу и старости у обрасцима понашања везаних за селфи?

Ово истраживање спровели су A. Dhir, S. Pallesen, T. Torsheim i C. S. Andreassen онлајн, на узорку од 3763 Норвежана како би детаљније испитали да ли постоје старосне и полне разлике при сликању и објављивању селфија, фокусирајући се притом на три старосне групе: адолесценти (од 12 до 19 година старости), млађи одрасли (од 20 до 30 година старости) и одрасли (од 31 до 50 година старости). Ова студија пружа први емпиријски доказ о полним и старосним разликама понашајних образаца везаних за селфи истражених у три широке старосне групе. Још једна њена јака страна јесте велики узорак, што је препорука научника из ове области.

Истраживачка питања од којих су истраживачи пошли била су:

  1. Да ли постоје разлике у понашајним обрасцима сликања, објављивања и уређивања селфија између три старосне групе?
  2. Да ли међу старосним групама постоје разлике према полу у понашајним обрасцима сликања, објављивања и уређивања селфија?
  3. Да ли потенцијалне разлике према полу у понашајним обрасцима сликања, објављивања и едитовања селфија зависе од старосне групе, односно да ли су ове две варијабле у интеракцији?

Резултати су показали следеће:
1. Што се тиче разлика у односу на пол, женски пол показао се као активнији у прављењу личних и групних селфија, кроповању(сечењу, обрезивању) фотографија као и коришћењу филтера за улепшавање фотографија у односу на мушки пол. Такође, предиктивни ефекат старосних група показао се као јачи међу женским полом.
2. Као разлика између старосних група издваја се то да адолесценти чешће од млађих одраслих и одраслих, а млађи одрасли чешће од одраслих објављују личне селфије и користе филтере за улепшавање фотографија. Још једна разлика је да адолесценти и млађи одрасли подједнако често кропују своје селфије.
Овај налаз је у складу са теоријама развојне психологије и теоријама креирања онлајн идентитета који говоре да се у периоду адолесценције гради лични идентитет кроз тражење одобрења од других и тежи изграђивању блиских веза и привржености. Адолесценција је такође период збуњености, испробавања многих улога и идентитета уз многе нестабилности и противречности. У светлу ових теорија, налази да су адолесценти и млађи одрасли много активнији и ангажованији у постављању и уређивању фотографија тумаче се као понашање кроз које се истражује, експериментише и гради њихов онлајн идентитет. Такође, они су склонији откривању више личних информација у поређењу са другим групама с обзиром на то да се налазе у фази разоткривања себе током које изграђују емоционалну интимност и интимне везе док су одрасли већ прошли ту фазу развоја.

Ово истраживање има велики теоријски и практични значај. Од теоријских наводе се емпиријско знање и подаци који се могу искористити за разумевање друштвених мрежа и понашање њихових корисника, као допуна знања научницима из ове области и као инспирација за даља истраживања. Практични значај представљају нове информације за различите стејкхолдере који профитирају од коришћења друштвених мрежа и мобилних телефона. Као недостатак наводи се искључивање из истраживања људи старијих од 50 година који се у последње време доста ангажују на друштвеним мрежама.

 

Шта ваш селфи говори о вама?

Да ли бисте помислили да је могуће открити особу кроз неколико њених селфија, или бар сазнати понешто о њеној личности? Овом темом бавили су се истраживачи Л. Qиу и сарадници из Кине и Сингапура покушавајући да повежу селфије и личност корисника друштвених мрежа мерећи њихове скорове великих пет особина личности и кодирајући њихове селфије. ,,Великих пет” односи се на схватање психологије индивидуалних разлика која сматра да се личност може описати са пет великих црта или димензија личности од којих свака садржи низ специфичних црта и склоност ка одређеним обрасцима понашања. Те димензије личности су: неуротицизам, отвореност, сарадљивост, екстраверзија и савесност.

Истраживачи су на ову идеју дошли јер постоје истраживања која повезују личност, односно њено изражавање са појединим аспектима њиховог окружења или материјалних предмета које поседују. Ако можемо да из декорисане канцеларије топлих боја сазнамо да је особа екстроверт, зашто не бисмо то могли да учинимо и на основу њених навика при прављењу селфија?

Којом методом су истраживачи испитивали и до којих резултата су дошли?
Пре свега прикупили су испитанике насумичним слањем захтева за учествовање у истраживању на друштвеним мрежама. Испитаници су попунили скалу инвентар личности који испитује великих пет и упитник о демографским информацијама и учесталости коришћења друштвених мрежа. Затим су истраживачи прикупили њихове фотографије са друштвених мрежа разврставајући их на селфије. и фотографије које је сликао неко други, закључујући притом да су власници селфија чешће особе женског пола. Након тога кодирали су фотографије давајући вредности неким аспектима селфија попут карактеристика позадине, видљивости лица, тела и позадине, висини камере, информацијама о локацији и друго. Фотографије је оцењивало двоје непристрасних оцењивача, укључујући и њихове оцене о привлачности особе са фотографије и њихово слагање било је 90%.

Резултати су показали следеће:
Екстраверзија је повезана са емоционалном позитивношћу , односно са селфијима на којима је особа насмејана и негативно корелира, односно није повезано са стиснутим уснама на фотографији што представља знак стидљивости и што је у складу са теоријским претпоставкама о екстровертима.
Сарадљивост је такође асоцирана са емоционалном позитивношћу, али негативно корелирана са висином камере што сугерише да сарадљиви појединци преферирају да селфије праве сликајући се из доњих углова. Појединци означени као сарадљиви чешће су директно гледали у камеру приликом прављења селфија.
Савесност је негативно корелирала са приватном локацијом што сугерише да ће више савесне индивидуе ређе откривати свој приватни простор у позадини селфија. Карактеристике савесних особа су заправо опрезност и брига о њиховој приватности те ове резултате можемо тумачити као складне са претпоставкама о савесним особама. Негативно су корелирали са напућеним уснама и тенденцијом да уређују фотографије.
Неуротицизам је корелирао са напућеним уснама, указујући на њихову тенденцију да на селфијима пуће уста и са мањом видљивошћу лица. Негативна корелација била је са емоционалном позитивношћу. Неуротичне особе су анксиозне, променљивог расположења и ниског самопоштовања те је и разумна њихова корелација са наведеним карактеристикама.
Отвореност за искуства је повезана са емоционалном позитивношћу, а такође и појединци са затвореним, стиснутим уснама процењивани су као затворене особе.
Ово истраживање је од великог значаја из разлога што представља прву студију која истражује повезаност између личности и селфија и зато што је идентификовала неколико индикатора који могу указати на битне особине личности. Недостатак је што су процењивачи са сигурношћу, из њеног селфија, могли процењивати само степен отворености особе. И наравно, иако би било забавно и веома практично прочитати целу личност из једног селфија то још увек није могуће из неколико разлога. Прво, селфији пружају могућност појединцу да манипулише свој изглед контролишући фацијалну експресију или контакт очима. Даље, њихова суштина најчешће је објављивање на неку од друштвених мрежа, чији су корисници одавно научили норме, очекивања и степен социјалне пожељности одређених објава. Треће, селфији углавном садрже само лица особа што нас оставља ускраћеним за вредне информације које нам пружају говор тела и стил облачења. Па ипак, наредни пут када видите селфи са великим осмехом, са сигурношћу можете рећи да је да особа отворена за искуства.

 

Зашто објављујемо селфије?

Y. Sung и сарадници из Кореје и Америке 2015. године истраживали су мотиве који леже у основи постављања селфија. У свом чланку наводе да је мотивација важнија детерминанта нечијег понашања него особине личности, јер у мотивима лежи проксимални узрок нечијег понашања, па је из овог разлога за боље теоријско разумевање овог механизма важније истражити мотивацију која се налази иза објављивања селфија. Циљ истраживања био је 1) утврђивање социјалних и психолошких мотива за постављање селфија и 2) испитивање везе између мотива за постављање селфија и нивоа нарцизма. Истраживање је састојало од онлајн упитника и интервјуа са 319 испитаника.

Резултати су показали да иза објављивања селфија леже 4 група мотива, приказаних по њиховој учесталости у одговорима испитаника:
1. Тражење пажње – пре свега, људи постављају селфије зато што траже пажњу других људи; у ову групу мотива спада привлачење пажње других људи генерално и посебно привлачење пажње супротног пола, жеља за признањем и афирмацијом од стране других, могућност стицања самопоуздања из реакција других и потреба да се похвалимо и прикажемо пред другима.
2. Комуникација – као други разлог наводи се комуницирање са другим људима (познаницима, пријатељима, породицом и рођацима) као и жеља да се изграде бољи, приснији односи са познаницима и пријатељима.
3. Бележење момената – испитаници су навели да објављују селфије зато што желе да забележе и архивирају неке посебне тренутке и догађаје, али и свакодневни живот и своја интересовања и хобије.
4. Забава – неки људи наводе да селфије праве и постављају како би им брже прошло време када им је досадно и како тиме себе заправо забављају.
У даљем испитивању утврђено је да три од четири мотива корелирају са нарцизмом, односно једини фактор који није повезан са нарцизмом јесте мотив за објављивање селфија који се односи на потребу за бележење момената. Повезаност селфија и нарцизма показана је и у многим другим истраживањима, што је за очекивати јер сликање селфија представља презентацију себе која се контролише како би се управљало утисцима и како би се особа презентовала у најбољем светлу што представља једно понашање које се среће код оних са високим нивоом нарцизма. Такође, у овом истраживању сви мотиви укључујући и нарцизам корелирали су са намером да се селфији објављују у будућности, односно показали су се као значајни предиктори.

 

Шта је закључак?
Интернет је створио простор и велики број шанси за конструкцију и експериментисање са идентитетом, а феномен селфија као једна од метода за селф промоцију и управљање утисцима доприноси пројектовању жељене слике себе. То не мора бити нужно лоше, чак може помоћи адолесцентима и младим особама у изградњи идентитета, нарочито приликом откривања преференција. Проблем може настати уколико се одмакнемо од реалности и кренемо да живимо у виртуелном свету, свету селфија, лајкова и коментара и уколико нашу природну радозналост заменимо непрестаним ишчекивањем реакција других особа на наш профил и најновији селфи.
У кратком прегледу односа психологије и селфија, прешли смо разлике које се тичу пола и старости увидевши да су женски пол и адолесценти активнији у понашању повезаним са сликањем, објављивањем и уређивањем селфија. Проверили смо хипотезу која се односи на то да ли можемо закључити нешто о особи на основу њеног селфија и закључили да, иако постоје неке правилности то ипак није толико једноставно. На крају смо утврдили мотиве који стоје иза објављивања селфија и њихову несумњиву повезаност са цртом нарцизма. И заправо, проучавајући резултате истраживања која су се бавила унутрашњим механизмима и индивидуалним радњама које покрећу на сликање селфија само смо загребали површину сагледавајући неке од смерова може да се креће област сајбер психологије истражујући овај инспиративни и релативно млад феномен.

Аутор: Јована Здравковић, Филозофски факултет, Ниш

Литература

Dhir, A., Pallesen, S., Torsheim T., Andreassen C. (2016). Do age and gender differences exist in selfie-related behaviours?. Computers in Human Behavior volume 63. 549-555.

Sung Y., Lee J., Kim E., Choi S.M. (2016). Why we post selfies: Understanding motivations for posting pictures of oneself. Personality and Individual Differences 97. 260–265.

Qiu L., Lu J., Yang S., Qu. W., Zhu T. (2015). What does your selfie say about you?. Computers in Human Behavior volume 52. 443–449.

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600