Да ли сте приметили да се неколико тренутака пре него што утонемо у сан у нашем уму нижу различите слике прошлих, садашњих или будућих догађаја? Или, пак, можда сте запазили да читајући књигу, наш мозак ствара одређене слике у нашој глави? У нашем уму се могу смењивати различите слике попут предела описаних у књизи, ликова или догађаја. С обзиром на то да овај процес стварања слика донекле није под нашом контролом и не зависи од посебних знања и вештина, изненађујућа је појава да немају сви људи ову способност. Та немогућност замишљања и стварања различитих менталних слика назива се афантазија. Поред немогућности визуелизације, афантазија се такође може односити на немогућност присећања музике, мириса или осећаја. Читајући одређено књижевно дело, неки људи не могу да замисле како изгледају ликови из тог дела, не могу да визуелизују различите пределе или оживе описане догађаје- читање је за њих процес који није праћен стварањем различитих менталних слика. Али док на свесном нивоу они нису у стању да замишљају у сликама, код њих може бити развијена могућност сањања у сликама.
Разлику између људи који имају афантазију и оних који је немају може се илустровати и кроз пример да су одређени људи који немају афантазију у стању да током замишљања имају осећај као да гледају филм на телевизији, док људи код којих је присутна афантазија током замишљања сами себи причају неку врсту приче о томе шта замишљају, Они, у ствари, вербализују своје замишљање.
Феномен афантазије је јако редак и није толико присутан у популацији (код 2-3% људи), па с обзиром на то потпуно је разумљиво зашто неки људи нису да је имају. Оно што је занимљиво код овог феномена, јесте чињеница да људи могу несметано да живе и функционишу несвесни своје афантазије, јер симптоми нису довољно значајни да их упозоре да више мисле о томе. Иако је визуелно исксуство јако битно, овесоба може користити различите когнитивне стратегије како би надоместили немогућност стварања менталних слика, они налазе другачије начине за памћење и осмишљвање ствари у свом животу. Како би успешно функционисали, ови људи се највише ослањају на чињенице, а не на фотографско памћење. Неретко, ове особе каеактерише висок ниво креативности и развијена способност цртања и сликања.
Афантазија може бити урођена или стечена. У овом другом случају, то се дешава као последица неких хируршких захвата, различитих повреда или психолошких проблема. Године 2010. доктору Адаму Земану, професору неурологије на Универзитету у Ексетеру, јавио се човек коме је у шездесет и петој години почело да се догађа нешто за њега необично – могао се сетити визуелних детаља, али их није могао видети . Осим губитка способности визуелизације, овај испитаник није имао никаква друга когнитивна оштећења након операције. Након поменутог истраживања објављеног 2010. године, Земановом тиму почели су се јављати људи који су имали слична искуства, на основу којих је Земанов тим истраживача објавио још једно истраживање овог феномена 2015. године. Тада је ова немогућност стварања менталних слика добила и званичан назив- афантазија. За испитанике у овом истраживању било је карактеристично да су известили о трајној неспособности добровољног призивања визуелних слика током целог свог живота. Испитаници су обично постајали свесни свог стања у адолесценцији или двадесетим годинама, када би кроз социјализацију схватили да већина људи, за разлику од њих, заиста види ствари у свом уму.
Након упознавања са основама овог феномена, вероватно се питате како је тако нешто уопше могуће испитати тако да се добију научно проверљиви и употребљиви резултати. Иако на први поглед делује да је поступак веома компликован, овај феномен се заправо најчешће испитује помоћу једног упитника. Упитник који се најчешће користи зове се VVIQ (Vividness of Visual Imagery Questionnaire- Упитник за мерење живости визуелних слика) и мери индивидуалне разлике у визуелној имагинацији. Овај упитник је конструисао британски психолог Давид Маркс 1973. године. Он садржи 16 ставки ма које испитаник одговара два пута- први пут замишљајући тражене садржаје отворених очију, а други пут затворених. Питања се односе на различите ситуације са којима се свакодневно сусрећемо. Тако на пример, прва група питања односи се на замишљање нама блиске особе, неког пријатеља или рођака који у том тренутку није у нашој близини, друга група питања односи се на замишљање изласка сунца, трећа група питања односи се на замишљање простора испред неке продавнице коју често посећујемо и коначно, четврта група питања тражи од нас да замислимо природу, неки сеоски предео где се види дрвеће, језеро и планине на хоризонту. Одговори се дају на скали од један до пет која означава различите нивое јасноће слике приликом замишљања. Када означите број један то значи да видите замишљени садржај савршено јасно, као да га реално посматрате, док број 5 означава само свест о размишљању о нечему без појаве визуелних садржаја. То значи да мањи скор на овом тесту указује на одсуство афантазије, док виши скор указује на њено евентуално присуство. Иако је овај феномен званични назив добио тек 2015. године, за његово истраживање показао се поуздан инструмент конструисан још давне 1973. године.
Надамо се да смо вас кроз овај текст навели на размишљање о овом релативно новом и не тако познатом феномену и да ћете следећи пут када будете нешто замишљали обратити пажњу на то да ли се испред ваших очију стварају менталне слике или не.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.