Психологија

Психолог као лидер и предузетник: Интервју са Миленом Митић Анђелковић

29. јун 2021. Психологија
Коментари
1717 речи, ~8 минута читања

0%

О аутору

Никола Ћировић Филозофски факултет, истраживач приправник на департману за психологију

Милена Митић Анђелковић је успешна предузетница која се професионално бави развојем појединаца и тимова у склопу великих радних организација. Њена експертиза тиче се дубоких личних трансформација у циљу којих је креирала десетине развојних програма. Ови програми се темеље на дугогодишњем искуству у области HR менаџемента и психотерапије. Ради са високо позиционираним менаџерима на побољшању њихових лидерских компетенци, квалитета живота и хуманизацији односа у компанијама. Један је од власника успешне консултантске куће Hive group.

1. Шта Вас је мотивисало да упишете психологију и како сте из позиције студента замишљали свој будући посао?

Идеја да се бавим психологијом се јавила слушајући наставницу психологије Гордану Грбешу, у средњој школи. Допао ми се начин на који је представила психологију и шта знања из психологије могу да донесу појединцу и друштву. Још тада сам развила посебно интересовање за клиничку психологију и психотерапију. Током студија, поред клиничке психологије, интензивно сам се интересовала за науку и у том смислу значајан ми је и рад у Лабораторији за психолошка истраживања коју је тада водио проф. Обреновић. Интересовале су ме различите области психологије. У овом периоду стекла сам и прва искуства са радионицама које су нам држали представници различитих невладиних организација и схватила сам да је то нешто што бих волела да радим.

2. Како су изгледала Ваша прва искуства тражења посла и запошљавања?

Моја каријера је почела у домену неформалног образовања. Ово се превасходно односи на тренерско искуство и реализацију радионица за различите циљне групе. Увек сам размишљала о томе која је то циљна група са којом желим да радим и шта могу да јој понудим, тј. шта јој треба. Те циљне групе су биле доста разнолике – деца без родитељског старања, деца са посебним потребама, школска деца, млади активисти невладиних организација, удружење особа са мултиплом склерозом и сл. Знања из методологије држања тренинга, као и познавање психологије и конфликт менаџмента, израда стратешких планова била су ми препорука за запошљавање у просвети где сам радила као стручни сарадник и наставник психологије. Моје прво званично радно искуство било је у Уметничкој школи у Нишу где сам радила са средњошколском креативном децом у редовној настави и на пројектима. Иако је посао био релативно стабилан, трагајући за новим изазовима напустила сам га у жељи да развијам каријеру у домену менаџмента људских ресурса, селекције и регрутације. Убрзо сам се запослила у компанији Wurth у Београду. То је био почетак моје каријере у бизнису.

3. Које вештине су Вам биле најбитније на почетку каријере?

Као што сам навела, то су у великој мери биле вештине које сам развијала кроз неформално образовање тренинге, обуке, итд. Моја велика упорност, спремност да учим,  флексибилност и спремност да обавим све задатке квалитетно и одговорно сваки пут су ми „отворила“ нова врата.  И као студент, и након студија упорно сам одржавала позицију радозналости.  И данас страствено учим и откривам нове ствари које у великој мери утичу на квалитет онога што радим.

4. Шта Вас је навело да оснујете своју фирму? Који су били први изазови на које сте наишли и како сте их превладали? Да ли можете да нам наведете неке кључне пословне успехе Ваше фирме?

Мој супруг, Александар Анђелковић који је такође психолог, је покренуо прву фирму „ Educos“, а две године касније сам и сама покренула фирму „Educos Life“ која се бавила едукацијама и развојем људи у бизнису. Једна од највећих дилема које смо имали као предузетници била је: да ли напредовати као самостални експерт од кога ће све зависити или улагати у бизнис. Улагање у бизнис је подразумевало развијати своје пословање, запошљавати нове људе и развијати их. Наиме, сами смо имали довољно посла за себе али како би фирма расла и развијала се било је неопходно ангажовати и развијати нове таленате. Као што се може видети, одабрали смо пут раста и развоја. Како се ширио посао имали смо све више клијената. Клијенти које смо тада стекли су и даље наши клијенти. Пре три године смо са партнерима Мирком Самарџићем и Милорадом Коцићем основали компанију Hive Group и то је омогућило наш експоненцијални раст. Наше прво стратешко планирање на Сребрном језеру одредило је нашу визију и мисију и утрло пут даљем развоју. Наша идеја је била да као тим експерата решавамо различите организацијске, тимске и индивидуалне проблеме у компанијама. С обзиром на то да је наша идеја била да компанија буде „кошница“ која ће окупљати експерте из различитих области, ми и даље ширимо свој тим, ангажујући консултанте и сараднике. То су људи који негују сличне вредности, страствено теже развоју и спремни су на различите изазове. Наш недавни изазов био је и прилагођавање пандемији. Како бисмо се прилагодили новонасталој ситуацији кренули смо у креирање он лине обука, набавили опрему за снимање и наставили рад са компанијама и у најизазовнијим тренуцима пословања. Сачували смо запослене, канцеларије у Београду и Нишу и наше клијенте. То је доказ флексибилности, великог рада и напора да растемо и развијамо се упркос различитим изазовима.

5. Ваша фирма пружа велики број услуга и програма тимовима и појединцима у организационом окружењу. Да ли нам можете рећи нешто о томе како су се саме услуге развијале?

Први покретач развоја програма су била наша интересовања и вредности. А потом смо реаговали на потребе тржишта. То суштински значи да смо своја знања и интересовања прилагодили потребама клијената. Иако је наш циљ дубока лична трансформација, као и трансформација тимова и саме организације, сам рад са клијентима се прилагођава њиховим потребама. Разликују се лични изазови са којим се сусреће велики број високо позиционираних менаџера, директора компанија од потреба људи који раде на другим позицијама. Добар пример развоја једне услуге  је коучинг програм који радим по принципима когнитивно бихејвиоралног коучинга. Он је захваљујући сарадњи са великим бројем менаџера временом постајао све бољи, садржајнији и у све већој мери је постизао дефинисане циљеве на почетку програма. Наши тренинзи временом укључују све више нових методологија, психолошких терорија и психотерапијских праваца. Циљ нам је да временом постанемо бољи и да наши производи на тржишту доносе новитет и већи квалитет доживљеног искуства. У свему томе, битно ми је да живим то што радим и да то радим страствено.  Моја парола је: „Ако хоћеш више – буди више“. Бављење психотерапијом, рад на себи је у великој мери допринео квалитету онога што радим.

Чланови мог тима се такође баве различитим психолошким приступима. Поред когнитивно-бихејвиоралног, укључујемо и конструктивизам, трансакциону анализу, схема терапију. Актуелни пројекат „Лидер као сигурна база“ који је креиран са професорком Татјаном Стефановић- Станојевић са Департмана за психологију укључује и теорију афективне везаности. Базира се на сједињавању свих мојих досадашњих искуства у раду са лидерима у бизнису и њеном дугогодишњем истраживачком искуству на пољу теорије афективне везаности. На тај начин лидери у компанијама савладавају додатна знања и доживљавају личну трансформацију у вези са  управљањем људима. Ове трансформације повећавају њихову личну ефикасност, побољшавају међуљудске односе и чини компанијску климу позитивнијом и продуктивнијом.

6. Ако бисте могли да издвојите пар вештина које би млади психолог требало да развије како би се снашао у пословном свету – које бисте вештине издвојили?

Прва и основна ствар јесу комуникационе вештине и асертивност. То свакако утиче на начин на који се комуницира са клијентима, члановима тима и решавају конфликтне ситуације. Одговорност према задатку, према пројекту, према другим члановима тима је такође јако важна.

Затим креативност у приступу и креирању програма, метода и алата.

Марљивост и посвећеност ономе што се ради је оно што се високо вреднује у пословном свету.  Кад изводимо програм, радимо са клијентима – неопходно је дати максимум. Неговање изврсности у послу и уживање у изазову су наше компанијске вредности и оне су важне за успех у послу. Спремност за тимски рад, прихватање различитости људи у тиму омогућавају лакше и брже уклапање у посао. Овај наш посао захтева пуно прилагођавања, доста се путује и често се мењају планови због промена планова клијента.

За посао је јако битна и способност да се прими повратна информација и спремност да се учи из ње. Ми смо константно спремни да ослушкујемо друге, њихов степен задовољства, и процењујемо корисност наших програма на њихов лични и професионални развој.  То је константно учење! А таква је и „Hive“ методологија.

7. Које вештине бисте издвојили као кључне за једног менаџера и како Вас је професија психолога припремила за ову позицију?

Потребно је да менаџери константно раде на свом развоју и уче вештине како рада на задацима, тако и управљања људима. Ја сам такође учила постепено и савладавала све те вештине. Након свог рада у школи, радила сам као тренинг менаџер, а потом као менаџер за селекцију кадрова у Београду. Данас сам менаџер и у својој фирми. Важно је у свему наћи баланс и очувати породицу и себе. Успех је све то заједно, не само пословни успех. Подношење неизвесности и борба са сопственим страховима.

8. Какве компетенције и особине цените приликом ангажовања нових сарадника?

Оријентацију ка људима, спремност да уче нове ствари, да се усавршавају и дају свој максимум. Иако млади људи након факултета немају довољно пословног искуства, могу да допринесу својом креативношћу и својим интересовањима. Увек могу да донесу нешто ново. Ми смо у наше тренинге увели бокс, вежбање и игру. Стално уводимо нешто ново. Битно је и да они разумеју те тенденције и дају свој лични допринос. Ми се радујемо када се то деси. Важно је да стално читају психолошку литературу, закључују и промишљају. Наравно, ту је познавање енглеског језика, рада на рачунару.

9. Примећује се да Ваша фирма ради на развоју свог бренда. Чиме сте се водили приликом позиционирања Ваше фирме?

Наша компанија је кошница, „друга кућа“, место окупљања различитих експерата. Квалитет услуге и спремност да се прилагодимо захтевима клијената је оно што нас позиционира на тржишту. Градимо односе поверења са клијентима који трају више година уназад. Волимо да истакнемо да ми не продајемо услуге, већ да решавамо проблеме.

10. Да ли бисте издвојили неке пројекте на које сте нарочито поносни?

Имамо велики број клијената за које радимо. Можете видети на нашем сајту да су то углавном велики послодавци у Србији који броје више хиљада запослених. До сада смо реализовали више успешних пројеката и направили промене у организационој култури тих компанија, као и у начину на који менаџери руководе својим запосленима. На тај начин постижемо хуманизацију производње и побољшавамо међуљудске односе у компанијама које наравно утичу позитивно и на резултате и продуктивност запослених. Једна од наших сржних компанијских вредности је „Оставити траг“, тј. подстаћи промену на индивидуалном и организационом нивоу. На том путу ћемо бити и даље.

Хвала Вам на разговору.

Интервју водио Никола Ћировић, истраживач приправник

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600