Друштвене мреже су у данашње време популарније него икада. Сигуран сам да не познајете пуно особа које немају профил на бар једној од тренутно популарних друштвених мрежа. Осим што се користе као вид комуникације и забаве, оне су постале пословни и маркетиншки алат многих људи и организација. С обзиром на њихову заступљеност и широку употребу, не чуди ни чињеница да већина професионалних спортиста, нарочито младих, поседује профиле на Фејсбуку, Твитеру или Инстаграму и осталим популарним мрежама. Овај текст настоји да истражи утицај ових мрежа на ментално здравље спортиста и на њихов генерални учинак, односно спортски перформанс.
Замислите да сте професионални спортиста и да играте најважнију утакмицу у вашој досадашњој каријери. Упркос максималном труду, имали сте лош учинак на терену, промашили кош за победу или пенал у деведесетом минуту. Разочарани, погнуте главе и љути на себе улазите у свлачионицу, узимате телефон како би се опустили и склонили мисли са тренутне ситуације и неуспеха. Међутим, дочека вас неколико хиљада увредљивих коментара на вашој последњој објави на Инстаграму. Сценарији попут овог су данас, у јеку технолошког и медијског процвата, учестала појава.
Твитер је једна од друштвених мрежа која је међу спортистима најзаступљенија. Ова мрежа омогућила је спортистима да успоставе комуникацију са фановима и пријатељима, не бринувши о контроли медија и публициста. Са друге стране, коришћењем ове мреже, спортисти су унели одређену непредвидивост и контроверзу у својим јавним излагањима (Hutchins, 2011).
О менталном здрављу се веома ретко говори у свету спорта. Срећом, све је више професионалних спортиста који јавно говоре о овим проблемима, чиме доприносе да у будућности ова тема не представља табу. Један од првих познатијих спортиста који је са проблемима изашао у јавност био је садашњи фудбалер Вест Хема, Џеси Лингард. (Aarons,2021).
Лингард је након неуспешне сезоне у претходном клубу представљао главну мету спортских „трол“ страница на интернету. Осим подсмевања и подругљивих објава, увредљиви и негативни коментари након сваке његове утакмице били су редовна појава. Ови коментари су, наравно, нестали почетком ове године, јер Лингард игра сезону живота у свом новом клубу, а његови профили на друштвеним мрежама су сада преплављени похвалама навијача и спортских аналитичара. Мали број људи се заправо питао шта може бити узрок његовог изненадног побољшања у игри, све док се фудбалер није јавно огласио поводом тог питања и причао о том периоду у његовом животу. Наиме, Лингард је имао породичних проблема током целе претходне сезоне. Његова мајка има теже депресивне епизоде, што је јако утицало на њега и стварало му додатни ментални притисак.
„Хтео сам да одустанем, не од фудбала заувек, већ да направим неку паузу. [...] Нисам хтео да играм фудбал јер ментално нисам био присутан.“, изјавио је Лингард за британски часопис The Guardian.
Пример Џесија Лингарда говори о општој неукости и необразовању спортске публике и навијача у погледу одређених менталних фактора који могу утицати на учинак играча на терену. Такође, овакви примери могу нам помоћи да боље разумемо спортисте и притисак који они доживљавају, било да су у питању породични проблеми, личне менталне тегобе или просто страх од лошег наступа и гомиле негативних и увредљивих коментара који следе након истог.
Још један пример непосредног пада у квалитету учинка након серије лоших и увредљивих коментара долази нам из света кошарке. Фанови америчке НБА лиге ће се сигурно сетити прошлогодишњег плеј-офа, који се због епидемиолошлих мера одиграо у балон сали без публике (O’Donnell, 2020). Све су очи биле уперене у звезду лиге и Лос Анђелес Клиперса, Пол Џорџа, од ког се много очекивало у серији против Денвер Нагетса. Одигравши неколико лоших утакмица заредом, Џорџ је постао мета критичара и навијача, који су свакодневно објављивали омаловажавајуће „мимове“ и друге врсте подругљивих објава на Твитеру и Инстаграму. Џорџ се огласио поводом свог менталног здравља непосредно након изгубљене одлучујуће утакмице: „Потценио сам своје ментално здравље, искрено. Био сам анксиозан и имао благу депресију. [...] Био сам на неком мрачном месту.“
Џорџ је услед великог притиска одлучио да поразговара са психијатром како би на тај начин покушао да поврати самопоуздање и побољша своје ментално здравље.
Негативни коментари и критике упућене спортистима нису једини фактор који утиче на њихов учинак на терену. Још један проблем са којим се сусрећу професионални спортисти је претерано коришћење телефона и зависност од друштвених мрежа, нарочито код младих спортиста.
Консултант за менталне перформансе (енг. mental performance consultant) Тиф Џоунс говори о готово компулзивној потреби спортиста да на полувремену или после утакмице провере своје профиле на друштвеним мрежама и прочитају о томе шта људи мисле о њима и њиховом наступу (Coy Wire, 2019). Она сматра да претерано коришћење телефона доводи до хладне атмосфере у свлачионици и лоше комуникације између саиграча, што драстично може утицати на тимску атмосферу и тиме на целокупан учинак тима.
Зависност од телефона и константна брига о онлајн персони може значајно нарушити нашу пажњу и друге психичке функције неопходне за адекватан спортски учинак.
Свима нам позната компанија Microsoft спровела је студију у којој је утврђено да је „дигитални“ стил живота довео до дефицита у пажњи код људи. Наиме, ово истраживање је показало да се људски распон пажње са 12 секунди смањио на чак 8! Ови резултати се делом објашњавају чињеницом да се на друштвеним мрежама све чешће практикују ограничења броја дозвољених карактера у коментару (на пример, Твитер дозвољава максимално 140), али и да је све учесталије коришћење емотикона и скраћеница (Taylor, 2017).
Спортски психолог који редовно ради са олимпијцима, Џим Тејлор (Taylor, 2017), говори о смањивању фокуса и погоршању односа са тренером код младих спортиста. Услед недостатка фокуса, тешко је слушати упутства тренера, што евентуално доводи до лошијег учинка спортисте. Константне поруке, позиви и обавештења на телефону као и страх од пропуштања (енг. fear of missing out), негативно утичу на спортисте и њихову способност да се фокусирају. Тејлоров савет за побољшање пажње је искључивање мобилних уређаја током тренинга или утакмице, а ако већ морамо користити телефон, боље да га користимо на неки од бројних конструктивних и корисних начина. Спортисти могу, за разлику од провођења времена на друштвеним мрежама, да искористе телефон у сврхе побољшања свог тренинга и пажње. Постоји доста апликација помоћу којих се може организовати тренинг на начин на који би спортисти највише одговарао. Такође, телефон се може користити као штоперица, календар, музички уређај и на безброј других начина који могу да помогну спортисти.
Лично сматрам да је ово тема о којој се не говори довољно и да су последице које друштвене мреже остављају на ментално здравље спортиста очигледне. Како бисмо овај проблем решили, најпре је потребно да, путем друштвених мрежа и других мас-медија, информишемо јавност о значају менталног здравља и начинима на које га можемо сачувати и унапредити. Нарочито је битно да људи застану и добро размисле о својим коментарима на друштвеним мрежама и утицају тих коментара на друге људе. Са друге стране, мислим да би оптимално решење за спортисте било да проводе мање времена током дана на телефону и интернету. Овим би били мање изложени увредљивим коментарима на друштвеним мрежама, чиме би и знатно побољшали сопствени фокус, а тиме и спортски перформанс. Негативних коментара ће увек бити, али јачање самопоуздања и ослањање на сопствене унутрашње стандарде и вредности јесте кључ успеха, што управо показује и наведени пример америчког кошаркаша. Свакако, људи би требало да буду свеснији сопственог понашања у афекту или маси, као и утицаја тих понашања на професионални и приватни живот спортиста (али и других људи).
Референце
Hutchins, B. (2011.) The accelaration of media sport culture: Twitter, telepresence and online messaging. Information, communication & society, 14(2), 237-257.
Aarons, E. (2021, April 22). Jesse Lingard considered break from football because of mental health issues. The Guardian. https://www.theguardian.com/football/2021/apr/22/jesse-lingard-considered-break-from-football-because-of-mental-health-issues Coy Wire. (2019, April 24). The Impact of Social Media on Pro Atletes [Video]. YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=a4ncd1-EsFY
O’Donnell, R. (2020, August 26). Paul George opened up about his mental health struggles in the NBA bubble. SB Nation. https://www.sbnation.com/nba/2020/8/26/21402456/paul-george-mental-health-nba-bubble-playoffs-clippers
Taylor, J. (2017, January 04). How Media Use Hurts Athletes. Psychology Today. https://www.psychologytoday.com/us/blog/the-power-prime/201701/how-media-use-hurts-athletes
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.