Технолошки развој и све већа доступност интернета довели су до све чешћег тражења свакојаких информација у онлајн простору. Информације на интернету су увек доступне и често бесплатне па им тако можемо врло лако и брзо приступити, штедећи и новац и време. Врло често користимо интернет као извор информација о здрављу да би боље разумели свој проблем и истражили опције лечења симптома. Међутим, где почиње граница између добре и лоше „употребе“ ових информација?
Да ли вас иритира када неко жваће чипс, непрекидно притиска хемијску оловку или можда гласније чујете када неко пије воду? А тек када неко мљацка... Можда ако почнете да истражујете по интернету добијете потврду да болујете од синдрома селективне осетљивости на звук, односно мизофоније, која стоји у врло блиској вези са сајберхондријом. Тиме сте, у ствари, добили аргумент којим можете деловати на особе које вас нервирају у таквим ситуацијама да престану да раде то што раде. Међутим, да ли је мизофонија симптом или синдром? Дефинитивно постоје особе које када чују звукове који их иритирају доживљавају убрзан рад срца и презнојавање, а научници то објашњавају измењеним функционисањем механизама за емоционалну контролу у мозгу (Palumbo et al., 2018). Ипак, такви разлози за бригу се обично и завршавају претрагом по интернету, а ретко кад одласком код медицинског стручњака, што би вероватно био најбољи избор у тим ситуацијама.
Промена која је захватила читав свет, узрокована толико помињаном пандемијом коронавируса, довела је до забринутости са којом се суочавамо приликом сваког сумњивог наговештаја који се односи на наше физичко и ментално стање. Тачније, постали смо осетљиви и на најситније промене нашег здравственог стања.
Информације о здрављу које налазимо на интернету могу код нас изазвати осећање спокојства и оснажености (Lamire, Pare, Sicotte & Harvey, 2008), али неретко и осећање страха и појачане узнемирености (Lauckner & Hsieh, 2013). Такав облик претеране бриге често води до погрешног закључивања, катастрофирања и негативне генерализације. Паника, која може бити испровоцирана погрешно протумаченим чињеницама, води ка неразборитом доношењу одлука и тиме нарушава свакодневно функционисање.
Забринутост особе сопственим здравственим стањем, која настаје или се појачава током прикупљања информација о здравственом стању на интернету, називамо сајберхондријом (енг. cyberchondria). Научници сајберхондрију најчешће одређују као наглашено и репетитивно онлајн претраживање информација, иницирано потребом да се ублажи стрес или анскиозност везана за здравље, а које, заправо, неретко за последицу има погоршање здравственог стања (Starčević & Berle, 2013). Одређена сазнања краткотрајно умањују анксиозност чиме се, заправо, одржава дугорочно трагање за информацијама. А што више сазнајемо о нечему, више размишљамо о томе, тако се повећавају шансе да се јави паника везана за наше здравствено стање. Тако одређена анксиозност везана за здравље указује на њену самопоткрепљујућу природу – она мотивише трагање за информацијама о здравственом стању, што заправо појачава претходно постојећу бригу (Norr et al., 2015).
Постоји већи број психолошких инструмената који се користе за мерење различитих облика анксиозности. У складу с тим, креирано је неколико инструмената за мерење сајберхондрије. Аутори инструмента Скала изражености сајберхондрије (енг. Cyberchondria Severity Scale – CSS; McElroy & Shevlin, 2014), који се у новијим истраживањима најчешће користи за мерење овог конструкта, говоре о пет димензија сајберхондрије. Описаћемо их укратко како бисмо читаоцу приближили на шта се тачно мисли када се каже сајберхондрија: (1) компулсивност (енг. compulsion), која се односи на то да понављајуће интернет претраге ометају наше свакодневне активности; (2) дистрес (енг. distress), који се односи на негативно емоционално стање које се код нас јавља услед пронађених информација; (3) ексцесивност (енг. excessiveness), која се односи управо на понављање једних те истих интернет претрага; (4) потврђивање (енг. reassurance), које се односи на потребу да се добију одговарајуће (професионалне) информације; и (5) неповерење (енг. mistrust) у здравствене услуге.
Судећи по резултатима Google Trends претраге, у последњих 12 месеци под траженим термином ,,симптоми'' најпопуларнија интересовања у Србији јесу везана, очекивано, за симптоме коронавируса, али и симптоме трудноће, упале плућа, анксиозности, депресије итд. Чини се да људи почињу више да верују Гуглу него лекарима, а пандемија је учинила да ова појава брже изађе на видело. Наше истраживање и информисање може (и мора) бити објективније и рационалније, а дијагностификовање болести треба препустити лекарима и стручњацима. Можда би добар потез био да време које утрошимо на понављајуће интернет претраге о симптомима искористимо тако што ћемо наћи школованог професионалца и продискутовати са њим о проблему. Уз професионалну помоћ, људи ће можда бити способнији да идентификују и истраже факторе који доприносе сајберхондрији и анксиозности која је прати, и науче како да се ефикасно носе са њима. Заправо, когнитивнo-бихејвиорална терапија (енг. cognitive behavioral therapy – CBT) је врло ефикасна у лечењу анксиозности. Фокус ставља на преиспитивање ирационалних и искривљених уверења, па је често корисна за људе који желе да промене своје реакције на анксиозност како би се ефикасније носили и суочавали са анксиозношћу.
На крају, питање није како избећи сајберхондрију, већ како превладати анскиозност и користити нова сазнања да нам буде боље. Дакле, интернет нам свакако може бити од помоћи за проналажење одговарајућих стручњака и институција, али нам такође може пружити искривљену слику о сопственом здравственом стању. Битан је начин на који га користимо.
* * *
Литература:
GoodTherapy (2017, November 28) Cyberchondria.
https://www.goodtherapy.org/blog/psychpedia/cyberchondria
Lauckner, C., & Hsieh, G. (2013). The presentation of health-related search results and its impact on negative emotional outcomes. In Proceedings of the SIGCHI Conference on Human Factors in Computing Systems (pp. 333-342).
Lemire, M., Sicotte, C., & Paré, G. (2008). Internet use and the logics of personal empowerment in health. Health Policy, 88(1), 130-140.
McElroy, E., & Shevlin, M. (2014). The development and initial validation of the cyberchondria severity scale (CSS). Journal of Anxiety Disorders, 28(2), 259-265.
National Geographic Srbija (2019, June 12) Mizofonija: Zbog čega neki zvuci pojedince dovode do ludila? https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13821-mizofonija-zbog-cega-neki-zvuci-pojedince-dovode-do-ludila.html
Norr, A. M., Allan, N. P., Boffa, J. W., Raines, A. M., & Schmidt, N. B. (2015). Validation of the Cyberchondria Severity Scale (CSS): replication and extension with bifactor modeling. Journal of Anxiety Disorders, 31, 58-64.
Palumbo, D. B., Alsalman, O., De Ridder, D., Song, J. J., & Vanneste, S. (2018). Misophonia and potential underlying mechanisms: a perspective. Frontiers in Psychology, 9, 953.
Starcevic, V., & Berle, D. (2013). Cyberchondria: towards a better understanding of excessive health-related Internet use. Expert Review of Neurotherapeutics, 13(2), 205-213.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.