Где све можемо радити са дипломом психологије, питање је које су нам многи постављали, док смо га често и сами себи постављали у тренуцима сумње или премишљања. За све оне који размишљају о својој будућности, моја прича је о томе како се прилике саме стварају и како једна добра идеја неком може постати дивна реалност.
Пандемија је са собом донела велике промене у пословном свету, те смо се сви нашли у прилици да своје послове преносимо у онлајн свет. Новембра прошле године добила сам понуду да радим у новој, онлајн школи. Реч је о школи српског језика, културе и традиције која је настала са идејом да приближи српски језик и историју деци у расејању. Тако је школа у протеклој години имала више од 500 ученика из целог света који су учили свој завичајни језик. Часови се одржавају онлајн, са наставницима из Србије.
Шта је и какав посао једног психолога у онлајн школи? Врло динамичан и маштовит. У договору са оснивачима школе, осмислили смо шта бих ја као психолог могла да дам школи, ученицима и родитељима. Тако се мој посао састоји од посећивања часова, праћења рада и напретка ученика кроз неколико аспеката (мотивација, пажња, социјално функционисање – однос са вршњацима, контакт и комуникација са наставником), те своја запажања шаљем родитељима једном у неколико месеци. Извештаји које шаљем су документи који садрже управо ове аспекте, где се осврћем на сваки аспект и кроз неколико реченица о сваком приближавам родитељима рад њиховог детета на часовима српског језика. Осим опсервације преко које добијам већи део информација за своје извештаје, један део информација добијам у контакту са наставницима и родитељима. Наставници са мном деле своје утиске о сваком ученику, ситуације кроз које су пролазили и како су се са њима носили. Тако добијам податке о ученику из важног угла, угла наставника и педагога, што заправо чини наш приступ ученицима и њиховом напретку мултидисциплинарним. Даље, на основу мојих извештаја, родитељи могу пратити напредак своје деце, не само у учењу језика, већ и у психолошком развоју. Уколико се код родитеља јави потреба да ми се обрати и са мном поприча о свом детету, то ми даје још један врло важан угао гледања. Кроз разговор и евентуални саветодавни рад са родитељима, добијам информације о томе какав је ученик у својој редовној школи, какав у пријатељским односима и свакодневном функционисању, што нама као школи даље омогућава да ускладимо програм и материјале са потребама сваког ученика. Поред тога, понекад родитељи траже подршку или консултацију у вези понашања и рада свог детета на часу. Тада кроз разговор са њима и кроз детаљније упознавање са дететовим функционисањем, размењујем идеје са родитељима у циљу проналаска најбољег приступа њиховом детету.
На основу онога што ученици покажу на часу (интересовања, жеље, хобији), кроз извештаје дајем родитељима идеје и предлоге за даљи развој и вежбање језика на креативан начин, кроз игру. Моје идеје су увек такве да покрију и развојне потребе детета и да их ојачају, таргетирајући њихове потенцијале. У сталном контакту са наставницима, на састанцима и кроз размене идеја, прилагођавамо методе рада сваком ученику, његовим интересовањима и потенцијалима. На пример, уколико имамо ученика који тренира пливање и то му је уједно велика љубав, наставници и ја заједно долазимо до идеја како учити језик кроз тему спорта и пливања. Када дете учи оно што га занима, његова мотивација је већа, проактивније приступа раду на часу и његов напредак у учењу је већи. Зато је идеја школе управо мултидисциплинарни приступ.
Када кажем да сам психолог у онлајн школи, то буди различите идеје. Неки мисле да је мој посао исти као посао психолога у физичкој школи и делом су у праву. Ипак, овај посао је нов и другачији баш због тога што сам ја, као психолог, директно укључена у дечији рад, раст и учење. Мој посао је непосредан, своди се на коришћење знања из области развојне психологије, когнитивног и емотивног развоја, а кроз директни контакт са ученицима, наставницима и родитељима. Психолог је спона која својим знањем доприноси раду школе, приступу ученицима, али и на напретку ученика у процесу усвајања знања. Са друге стране, у питању је школа језика, те је потребно вешто користити стечена знања из области развојне психологије и прилагодити их потребама учења језика. Зато је додатна едукација, усавршавање и учење нужно за мене као психолога, како бих свој рад додатно прилагодила послу.
Наравно, као у сваком послу, и у овом има изазова. Онлајн свет је нешто што даје велике могућности повезивања, али је ту уједно и ограничење. Рад са родитељима, наставницима и ученицима одвија се онлајн, тако да нема дирекног, „живог“ контакта са њима. Самим тим, један део информација мени остаје ван домашаја, оно што се може видети и сазнати само у контакту уживо. Баш из тог разлога, наша комуникација је интензивнија него у физичким школама, ми смо као тим врло умрежени, укључени у рад другог и трудимо се да једни другима будемо подршка у свим аспектима рада.
Иако радим од куће и већину колега сам видела само једном, наш контакт је тако топао и интензиван да се осећам као да их виђам уживо током целе недеље. У виртуелној реалности, изградили смо своју и заједно је јачамо сваког дана. Мој посао показује да школски психолог не мора радити само папирологију, већ може имати директан контакт са ученицима и радити на њиховом непрестаном напретку. Посебна драж је у томе што сам упознала огроман број деце, из Америке, Африке и Аустралије, а са нашег тла. Знам шта воле, чека се плаше и у чему уживају. Знам ко воли природу, ко животиње, а ко историју. И оно што најбоље знам, да су сви велики људи, паметни и зрели, те да због њих сав наш рад има смисла. Када наш ученик први пут каже тати „Лаку ноћ, тата“ на српском и када нам се родитељи јаве да нам пренесу своју захвалност што разговарају са својом децом на свом језику, све постаје вредно труда. Тада знам да је бити психолог у оваквој школи оно за шта сам се школовала.
Даница Влајић
„САВА“ онлајн школа српског језика, културе и традиције
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.