Психологија

Da li su nam potrebna psihološka savetovališta za mlade i studente – istorija, značaj, implikacije

29. април 2022. Психологија
Коментари
968 речи, ~5 минута читања

0%

О аутору

 

Ako bismo krenuli od pravnih osnova, da vidimo šta kaže zakon?

Prema Zakonu o mladima, populaciju mladih čine osobe starosti od 15 do 30 godina. Treba imati u vidu da pored zakonskih definicija i regulativa, ovaj perod jeste pod uticajem kulturoloških faktora i socijalnih konvencija pa tako ovaj period u oblasti Evrospke Unije traje sve do 35 godine, a u nekim dalekoistočnim zemljama i oblastima i do 40 godine starosti.

Šta ističe Vizija strategije za mlade do 2025. godine u našoj zemlji?

Prema viziji staretegije za mlade, mladi su aktivni i ravnopravni učesnici u svim oblastima društvenog života koji u potpunosti razvijaju svoj potencijal i doprinose ličnom i društvenom razvoju i dobrobiti. Mladi imaju podršku društva, stvaraju bolje uslove za život i razvoj potencijala, i aktivno doprinose opštem napretku društva.

Ako bi vizija predstavljana neki ideal kojem trebamo stremiti, aktuelno stanje je “nešto” drugačije – pokazuje se da je kvalitet života mladih ljudi duboko određen političkim, ekonomskim i kulturološkim kontekstom u kojem se nalaze. Gotovo stalna odlika društva u kojem mladi žive je socijalna promena kroz koje prolaci celokupno društvo a sa sobom nosi velike i brze promene u sistemima vrednsoti, a posebna mana tiče se činjenice da se stare vrednosti tako brzo izgube a nove se još i ne uspostave. Ovakve društvene krize vode nesigurnosti i nestabilnosti koje posebno pogađaju mlade ljude. To je jedan od glavnih razloga koji mlade čine podložnim delovanju stresora širokog dijapazona. Da su socijalni kontekst i intenzitet društvenih promena važni faktori razvoja mladih individua ukazuju brojne studije (npr. Wardle et al., 2004.) pa rezultati istraživanja pokazuju da su studenti iz zemalja Centralne i Istične Evrope u poređenju sa mladima iz Zapadne Evrope u većem stepenu podložni depresiji te da u manjom meri svoje živote ocenjuju kao zadovoljavajućim.

Upravo iz navedenih razloga je jasna preporuka istraživača i stručnjaka u ovoj oblasti da je važno postojanje, institucionalizacija i ako je moguće kreiranje mreže centara za savetovanje i psihološku pomoć studentima, ali i mladima generalno. To jeste jedan od najkonkretnijih načina prevencije problema u sferi očuvanja mentalnog zdravlja te unapređenja vitalnih potencijala populacije mladih.

Kakva je realna situacija u pogledu mogućnosti psihološkog savetovanja na poznatijim univerzitetima u svetu?

Šangajska lista ARWU (The Academic Ranking of Word Universities) objavljuje se svake godine sredinom augusta, počev od 2003. godine, i predstavlja jedan od mogućih rejtinga univerziteta širom sveta. Većina univeziteta koji su viskorangirani na ovoj listi tradicionalno ima i razvija u okviru svojih kampusa neki od vidova psiholoških savetovališta za studente, s tim što su strukuture ovih entiteta striktno adaptirane specifičnim potrebama studentske populacije datog univerziteta. Sledi nekoliko primera:

Univerzitet Harvard, pod motoom “To heal, to care, to educate” organizuje “Službu za savetovanje i unapređenje mentalnog zdravlja studenata”. Univerzitet Stanford poseduje “Službe za psihološko savetovanje (Counseling and psychological services – CAPS)” koju sačinjava osoblje koje je multidisciplinarno struktuirano i koje brine o mentalnom zdravlju studenata a sve bazirano na kulturalnim, humanističkim i socijalno-pravednim vrednostima – što je i definisano njihovu viziju organizacije. Institut tehnologije u Masačusetsu kao još jedna eminentna univerzitetska institucija takođe u sklopu svoje infrastrukture ima kako ga oni definišu “Sektor za mentalno zdravlje studenata i savetovanje”. Oksford Univerzhitet kao drugi najstariji univerzitet u istoriji sveta, naravno, ima sklopu sfere unapređenja zdravlja i opšte dobrobiti studenata “Savetovalište za unapređenje mentalnog zdravlja (Counselling and mental health gde imaju mogućnosti individualnog, grupnog ali radioničarskog rada sa studentima. Tako i najstariji universitet na svetu, Univerzitet u Bolonji (Universita di Bologna) takođe ima “Sektor za psihološku podršku studentima” koju nudi i organizuje Departman za psihologiju “Renzo Canestrarai i koje je funkcionalno od 1985. godine.

Gde smo pozicionirani mi kao univerzitet u ovom pogledu?

Psihološko savetovalište za studente osnovano je 2005.kao pilot projekat Saveza studenata Univerziteta u Nišu i Udruženja studenata psihologije ”PsihoN”, a podržan od strane tadašnjeg Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Danas Savetovalište svoj rad obavlja pod okriljem Studentskog kulturnog centra Niš i sve svoje aktivnosti ostvaruje uz njihovu saradnju i podršku. Direktno sarađuje sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Nišu i Filozofskim fakultetom Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj mitrovici, te srž ljudskih potencijala ove organizacije čine upravo njegovi nastavnici, asistenti, studenti završnih godina studija, psihoterapeuti i drugi diplomirani psiholozi ali i stručnjaci i istraživači sa brojnih drugih insitucija i organizacija saradnika.

Rad Psihološkog savetovališta je organizovan u tri sektora – sektor za savetodavni rad, za naučno-istraživačku delatnost i sektor za edukaciju, u okviru kojih se sprovode osnovne aktivnosti – direktno savetovanje, SOS tele-apel služba, internet savetovanje, organizacija tribina, seminara, okruglih stolova, realizacija empirijskih istraživanja, obuka i treninga, itd.

Ovaj projekat je prvo univerzitetsko psihološko savetovalište u Srbiji i ima za cilj jačanje individualnih kapaciteta mladih ljudi i unapređenje njihovih socijalnih veština, usvajanje veština rešavanja problema, kanalisanja anksioznosti i agresivnosti, kao i osvešćivanje studenata i srednjoškolaca i celokupnog društva po pitanjima prevencije u oblasti mentalnog zdravlja.

Saznajte više o Psihološkom savetovalištu preko internet portala: https://savetni.org/vesti/ koje je locirano u zgradi Banovine, 3.sprat, ul. Šumatovačka bb u Nišu, a možete stupiti u kontakt i preko adrese elektronske pošte ili telefonom na 063/ 104-8294. Zdravi bili!

Izvori:

Randjelovic, D., Mitrović, M., Todorović, D. (2015). Psychological counceling center for students – need, desire, necessity, Collection of Papers of the Faculty of Philosophy, XLV (3), pp.143-166.

Wardle, J., Steptoe, A., Guliš, G., Sartory, G., Sek, H., Todorova, I., Vogele, C. and Ziarko, M. (2004): Depression, Perceived Control, and Life Satisfaction in University Students from Central-Eastern and Western Europe. International Journal of Behavioral Medicine, 11 (1), 27-36.

Zakon o mladima. https://www.mos.gov.rs/wp-content/uploads/download-manager-files/8.%20Zakon_o_mladima.pdf

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600