Burnout или синдром сагоревања на послу један је од најучесталијих синдрома данашњице. Све више је људи који су незадовољни послом који обављају, функцијом коју имају, висином зараде у односу на уложени труд, односом са колегама и надређенима, те ће предмет нашег рада бити управо та појава. Рад ће се бавити питањем шта је тачно синдром сагоревања на послу, од када се јавља, како га препознати, спречити или лечити и ко је најподложнији оболевању од тог синдрома.
6.30 сати ̶ први алам, одлаже га. 6.35 сати ̶ други аларм, одлаже га. 6.45 сати ̶ четврти аларм. Само да не мора да отплаћује ту рату кредита... Устаје, по аутоматизму облачи се, кува кафу. Колико је раније уживала у првој јутарњој кафи, толико сада не ужива. Док је испија, срце креће убрзано да лупа, што због кофеина, што због помисли на посао који већ годинама ради, а не воли га. Сабласна, мртвачка атмосфера, непријатељски настројен колектив и тај директор коме су сви други бољи уместо ње. Плата која је премала у односу на време и труд који улаже. Незадовољна је, главобоље су све учесталије, константна узнемиреност, знојење при помисли на одлазак на посао... Из године у годину, из месеца у месец, из једне рате кредита у другу. Има осећај да ће пући, годинама сагорева у стресу и незадовољству. И данас звони аларм. Међутим, одлаже га. Не може устати из кревета, повлачи се у себе. Из дана у дан, њено стање је све горе. Неколико месеци касније, буди се без аларма. Окружена са четири празна зида, сама, ошамућена од лекова. У болници је.
Уколико осећате макар један од симпотома из претходно наведеног случаја, време је за промене или ће оне доћи по вас. Или ћете се сами активирати, помоћи себи тако што ћете затражити помоћ и оставити посао на коме изгарате тихо од немоћи, незадовољства и узнемирености или ћете бити принуђени да га напустите, али због лечења. Трећег пута нема.
Burnout синдром је код нас релативно нови појам. Психоаналитичар Фројденбергер први је 1974. године увео назив burnout синдром. Назив потиче из наслова романа Грејама Грина Случај сагоревања, који прати архитекту који напушта свој посао у који је разочаран и одлази у афричку џунглу у потрази за собом и смислом живота. Фројденбергер га дефинише као гашење мотивације и иницијативе за посао који се обавља. Касније, други проучаваоци, Маслахова и Џексон, проширују овај појам, наводећи да га чине и емоционална исцрпљеност, цинизам, одн. деперсонализација, негативан став према послу и смањење професионалне ефикасности (Обреновић, 2014). Прва истраживања синдрома сагоревања крећу из западних индустријских земаља које му посвећују велику пажњу, јер потенцијално сваку компанију може довести до кризе. Поред финансијског аспекта, појава синдрома сагоревања свакако утиче и на здравствено стање запослених, на њихову мотивацију за радом и осећај задовољства, те истраживање синдрома сагоревања на послу постаје друштвена потреба са циљем унапређења здравља и квалитета живота запослених, уз промовисање здравља на радном месту применом превентивних мера (Миленовић, 2015).
Синдром сагоревања на раду јавља се код особа које су кроз дужи временски период биле изложене ванредним психосоцијалним стресорима на радном месту. Настаје онда када особе посвећене свом послу схвате да њихово жртвовање није било довољно да би се постигли жељени циљеви. Измењен однос према колегама, отуђење, смањена радна ефикасност, смањење личног ангажовања и тенденција ка самоомаловажавању имају за последицу губитак осећаја способности и губитка постигнућа и продуктивности у раду. Оно што за једну особу почиње као важно, значајно и што је изазов радног места, временом за њега постаје непријатно, неиспуњавајуће и безначајно. Такође, синдром сагоревања на раду, треба разликовати и од депресије и незадовољства послом. Задовољство послом и синдром сагоревања на раду се налазе у инверзном односу, како се задовољство послом смањује, тако се повећава синдром сагоревања на раду и обрнуто. Синдром сагоревања се односи на домен радног места, а не и на друге области живота појединца. Притом је синдром сагоревања на раду искључиво повезан са садржајем посла што је супротно депресији која може бити повезана са свим областима човековог живота (Дедић, 2005).
Које особе су склоне синдрому бурнаута?
Основни фактори које поседује нека особа као предуслов за настанак burnouta јесу: висок степен перфекционизма и нереално висока очекивања и процене у вези са собом и властитим радом. Овим конфликтом започиње процес који код особе са оваквим склопом води у синдром сагоревања на послу. Екстринзични фактори настанка burnout синдрома су садржани су у начину организације рада, што подразумева прекомерну и неуједначену оптерећеност на раду, форсирање и фаворизирање неких појединаца, недовољан приступ информацијама о збивањима у радној организацији, недостатак одмора, нејасно дефинисану поделу послова, несразмеру одговорности и овлашћења, расипање енергије и времена (Обреновић, 2014).
Фазе сагоревања:
Синдром сагоревања одвија се постепено и у њему можемо препознати одређене фазе:
- радни ентузијазам: особа је максимално посвећена и ангажована на послу, удовољава људима са којима ради;
- стагнација коју карактеришу тешкоће у односима, како са сарадницима, тако и са породицом, пријатељима;
- емоционално повлачење и изолација;
- апатија и губитак животних интереса која је уједно и последња фаза која се јавља као последица дуготрајног незадовољства на послу.
За екстремни облик burnout синдрома, који понекад може да има смртни исход, у Јапану је ушао у употребу израз смрт услед претераног рада (Обреновић, 2014).
Симптоми:
Испољавају се три групе симптома: физички, емоционални и бихејвиорални.
Физички симптоми: хронични умор и исцрпљеност, несаница, пробавне сметње, нагла промена телесне тежине, различити болни симптоми, смањен имунитет, повећана потреба за седативима или стимулансима, цигаретама или алкохолом.
Емоционални симптоми: емоционална празнина, осећај губитка животног смисла, анксиозност, губитак мотивације за одлазак на посао, губитак ентузијазма, апатија, изолација, досада, осећај туге и беспомоћности, доживљај безвредности, губитак самопоуздања и самопоштовања, осећај губитка снаге, депресија.
Бихејвиорални симптоми: губитак концентрације, заборавност, експлозивност, грубост, претерана осетљивост на спољашње утицаје, нпр. буку, светло, мирисе, негативни став према послу, људима, међуљудски сукоби, безосећајност (Обреновић, 2014).
Студентско сагоревање
Упркос напретку медицинске науке и праксе, здравље студентске популације је ипак угрожено те је постало фокус истраживања последњих година. Многобројни негативни фактори окружења и психосоцијални стресори, као што су константни притисак за успехом, преоптерећеност академским обавезама и недостатак слободног времена, а у данашње време и тешка социјална и економска ситуација, доприносе настанку све чешћих поремећаја психофизичког здравља стуената. Студенти се свакодневно суочавају са социјалним, емоционалним, психичким и породичним проблемима који значајно утичу на њихово учење и академска постигнућа. Дакле, осим сагоревања на послу, овом синдрому склони су и студенти.
Постоји неколико важних фактора који значајно доприносе распрострањености симптома академског сагоревања у студентској популацији:
- Социјално и културолошко наслеђе – они студенти који током ранијих фаза образовања нису развили флексибилне обрасце деловања и адаптације, имаће велике потешкоће са прилагођавањем на различите утицаје и нова окружења.
- Компетитивност на тржишту рада – с популаризацијом високог образовања, студенти су изложени са неизвесношћу при тражењу запослења.
- Недостаци академског образовања – присуство незадовољства у практичним вештинама које нуди академско образовање.
Болоњски систем образовања уводи поред испита и друге облике провере знања (колоквијуме, семинарске радове, есеје). Данашњим студентима ти облици провере знања који се остварују током целог семестра, постају већи извор стреса од самих испита. Контакт са наставним и ненаставним особљем на факултету такође се показао као значајан стресни фактор међу студентима. Иако студенти нису формално запослени, њихова укљученост у похађање предавања, полагање испита и извршавање различитих специфичних задатака може се сматрати обликом рада. Студирање је стресно раздобље за многе студенте јер морају проћи процес адаптације на нову едукацијску и друштвену околину. Синдром сагоревања студената првенствено је у вези са академским обавезама и односи се на осећај исцрпљености због захтева студија, цинични став према студијама, као и перцепцију властите некомпетентности као студента. Дакле, димензије сагоревања студената исте су као и у других запослених (Чарапина, Шево, 2017).
Превенција
Препоручују се два начина превазилажења синдрома сагоревања: једна фокусирана на когнитивне функције и друга на физичке активности и релаксацију. Промене индивидуалних фактора односе се на сналажење са изазовима кроз учење вештина (релаксација, учење комуникације са људима, стицање самопоуздања, медитација). Промена у организацији окружења на послу односи се на боље сналажење у колективу, учење стратегија повратка на посао, мере опуштања. Сматра се да је најбоља комбинација примена обе стратегије.
Један од успешних начина подизања отпорности на стрес је стратегија самопомоћи која препоручује да се најпре сагледају које су ситуације стресне, а затим да ли је могуће те ситуације ублажити или евентуално избећи (развијање самоконтроле и одговорности, узимање чешћих и краћих годишњих одмора, неговање оптимистичког погледа на свет, спремно дочекивање стреса на послу итд.) (Дедић, 2005).
Синдром сагоревања на послу, као и синдром сагоревања студената, све је учесталија појава у данашњем друштву, те би се могло рећи да је постало уобичајена појава у свакодневици људи. Треба пратити своје ментално и физичко стање, (не)задовољство на послу или студијама, како би се на време уочиле потенцијалне опасности по здравље. Поставља се питање да ли постоји посао који је толико вредан да би заузврат дали своје ментално здравље. Да ли заиста постоји толико велика плата која поред партиципације за лекове може да плати и непроспаване ноћи, незадовољство, узнемиреност и стрес?
Литература
Дедић, Г. (2005). Синдром сагоревања на раду. Војносанитетски преглед: мјесечник љекара Народноослободилачке војске Југославије, 11, 851–855.
Миленовић, М. (2015). Испитивање синдрома сагоревања на послу, анестезиолога запослених у установама терцијарног нивоа здравствене заштите у Београду: докторска дисертација. Београд.
Обреновић, Ј. (2014). Burnout синдром, менаџерска болест и стрес. Тематски зборник Рад, личност и друштво, 9–23.
Чарапина, И., Шево, Ј. (2017). Однос социјалне подршке и сагоријевања студената. Расправе и чланци. Мостар: Свеучилиште у Мостару, Филозофски факултет, Одјек за психологију.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.