Zašto tako često čujemo prilikom suočavanja sa nekom stresnom situacijom rečenicu poput „...ma samo okreni na šalu...“? Ili kada nam se dogodi neka iznenadna i neočekivana situacija, kao na primer ako se sapletemo i padnemo u javnosti, često se nasmejemo i kasnije zbijamo šale u takvim situacijama. Zašto veliki broj ljudi upravo ovako reaguje na ovako „sramotnu“ i potencijalno ugrožavajuću (fizički, socijalo ili emocionalno) situaciju? Da li je humor dobar način da se suočimo sa stresnom situacijom? Koji ljudi su skloni da koriste humor kao mehanizam suočavanja, odnosno koping strategiju, sa stresnom situacijom? U daljem tekstu ćemo se pozabaviti ovim pitanjima, objasniti šta je humor, odakle potiče, koji stilovi humora postoje i kako se humor koristi kao koping strategija prilikom suočavanja sa stresom, jer humor predstavlja značajan faktor u suočavanju sa stresom i spada u jednu od glavnih karakteristika zrele ličnosti.
Postoji mnogo teorija humora koje nude svoje definicije humora, tako da ne postoji unikatna definicija ovog fenomena. Spenserova teorija olakšanja i teorije uzbuđenja koje su proizašle iz nje naglašavaju stav da humor predstavlja složenu interakciju uma i tela, spoznaje i emocija koja je ukorenjena u biološkim supstratima našeg mozga i nervnog sistema. Psihoanalitička teorija skreće našu pažnju na prevagu agresivnih i seksualnih tema u šalama, sugerišući da snažne intrapersonalne potrebe koje se nalaze van svesnosti motivišu naše uživanje u takvom humoru. Ona je takođe pokrenula mogućnost da humor može da funkcioniše kao zaštitni mehanizam odbrane od izazova i stresa života. Teorije superiornosti naglašavaju interpersonalne motive koje humor sadrži u kontekstu interpersonalnih i širih međugrupnih odnosa. One su postavile teorijsku osnovu za savremene teorije o tome zašto uživamo i bavimo se omalovažavanjem (odbacujućim humorom). Konačno, teorije nesklada bacaju svetlo na kognitivno-perceptualne procese uključene u humor, identifikujući neskladnost kao neophodnu osnovu za sav humor (Martin & Ford, 2018).
Savremene teorije humora proširile je klasične formulacije kako bi ponudile potpunija objašnjenja višestrukog iskustva humora. Svaka od njih sugeriše da humor nastaje iz fundamentalnih kognitivnih procesa uključenih u percepciju ili interpretaciju događaja. Štaviše, savremene teorije jasnije i potpunije ocrtavaju osnovne kognitivne i motivacione procese koji na kraju daju odgovor na pitanje „šta čini nešto smešnim?“ Dakle, savremene teorije jasnije preciziraju uslove koji su neophodni i dovoljni za nastanak veselosti i smeha. (Martin & Ford, 2018)
Humor je univerzalna ljudska aktivnost koju većina ljudi doživljava mnogo puta tokom jednog tipičnog dana. Iz psihološke perspektive, humor je u osnovi društveni fenomen; to je oblik „društvene igre“ koji se sastoji od percepcije zabavne neskladnosti koja izaziva pozitivan emocionalni odgovor veselosti i vokalno-bihejvioralnog izražavanja smeha. U društvenim interakcijama, humor poprima mnogo različitih oblika, uključujući konzervirane šale, spontane dosetke i nenamerno smešne izjave i radnje. Postoji mnogo dokaza koji sugerišu da humor i smeh pružaju adaptivne, kognitivne i društvene koristi za pojedince, uključujući način da se oslobode napetosti, regulišu emocije i nose sa stresom. Humor nas podstiče da zauzmemo objektivnu distancu u odnosu na problem što neretko dovodi do promena u percepciji problemske situacije (Martin & Ford, 2018). Sa druge strane, humor nam uliva osećaj da je problem moguće rešiti, što umnogome smanjuje stres, dok smeh pruža fizičko oslobađanje akumulirane napetosti (Jest for the Health of It Services, Davis, California, 1996).
Pored toga, humor ima važne socijalno-psihološke posledice na međuljudske odnose i šire grupne procese. Humor može služiti i kao pozitivna (prilagodljiva) i negativna (maladaptivna) društvena funkcija; može ujediniti ljude učvršćivanjem veza i osećaja pripadnosti grupi, i podeliti ljude uspostavljanjem društvenih granica i podsticanjem diskriminacije. (Martin & Ford, 2018)
Cilj pozitivne psihologije je da katalizuje promene u psihologiji od preokupacije samo popravkom najgorih stvari u životu do izgradnje najboljih kvaliteta u životu. Oblast pozitivne psihologije na subjektivnom nivou odnosi se na pozitivno subjektivno iskustvo: blagostanje i zadovoljstvo (prošlost); tok, radost, čulna zadovoljstva i sreća (sadašnjost); i konstruktivne spoznaje o budućnosti - optimizam, nada i vera. U svemu ovome humor ima značajnog uticaja. Humor je povezan sa takozvanim pozitivnim ličnim osobinama – sposobnost za ljubav i odgovoranje na životni poziv, hrabrost, međuljudska veština, estetski senzibilitet, istrajnost, praštanje, originalnost, budućnost, izraženi talenat i mudrost (Lefcourt, 2002).
Opšte je usvojeno da postoje dve vrste humora:
- Pozitivni ili benigni humor. Benigni humor omogućava nam da učvrstimo socijalne relacije i da učestvujemo u smehu zajedno sa drugima. On nam pomaže da održimo pozitivan stav prema životu i tako se bolje adaptiramo na novonastale okolnosti. Ovakav humor utiče na smanjenje anksioznosti i depresiije, poboljšanje psihičkog zdravlja i očuvanje pozitivne slike o sebi. Jasan je uticaj humora na suočavanje sa stresom(Manojlović, n.d.).
- Negativni ili agresivni humor. Agresivan humor ulkjučuje sarkazam, kritiku, ruganje i omaložavanje drugoga kako bi se pojedinac istakao. Istraživanja pokazuju da ovakav humor nepovoljno utiče na zdravlje pojedinca jer dovodi do hostilnosti i agresije (Manojlović, n.d.).
Zanimljivo je da su prema nekim istraživanjima žene sklonije upotrebi benignog humora, što im za uzvrat omogućava bolju socijalnu podršku unutar zajednice (Manojlović, n.d.).
Postoje dva osnovna stila humora:
- Pozitivni stil (afilijativni i samopomažući)
- Negativni stil (agresivni i samoporažavajući)
Afilijativni stil podrazumeva benigne sadržaje koji služe isključivo šali radi šale, da nam lepše prođe vreme, bez neke druge namere. Sa druge strane, samopomažući stil može biti konstruktivan, jer nam pomaže da prevaziđemo sopstvene probleme ili nesavršenosti šaleći se na svoj račun. Agresivni stil uglavnom ima negativnu konotaciju, jer se radi o podsmevanju drugim ljudima, sa ciljem da budu povređeni. To je ono što doživljavamo kao podbadanje, a može nastati i iz bezazlene šale koja se "otela kontroli" (Golubović, 2018).
Crni humor takođe spada u agresivni stil, ali on kod ljudi koji se bave veoma stresnim poslovima, poput rada u hitnoj pomoći ili vatrogasnoj službi, često služi kao odbrambeni mehanizam od teških stanja i situacija kojima su izloženi. U tom slučaju, agresivni stil ne mora biti loš, jer nam omogućava da se trenutno distanciramo od takvih okolnosti, iako na duže staze nije od pomoći po pitanju odbrane od stresa (Golubović, 2018).
Rezultati istraživanja pokazuju da je pol povezan s agresivnim stilom humora, a uzrast uglavnom s agresivnim i samoporažavajućim stilovima humora (Milaković & Milavić, 2021).
Rezultati mnogih istraživanja su pokazali da je humor povezan sa manjom usamljenošću, nižom depresijom i višim samopoštovanjem. Međutim, ovi odnosi su se razlikovali u zavisnosti od pola subjekta i učestalosti sa kojom su subjekti koristili humor da bi se nosili. Rezultati podržavaju ideju da smisao za humor igra važnu ulogu u psihološkom prilagođavanju nekih subjekata (Overholser, 1992).
Pokazalo se da osobe sa visoko izraženim smislom za humor doživljavaju manje količine stresa i anksioznosti u odnosu na osobe koje imaju nisko izražen smisao za humor, uprkos tome što su ove dve grupe u istraživanju u prethodnih par meseci prošle kroz relativno slične životne probleme. Grupa sa visokim nivoom humora je verovatnije koristila pozitivne strategije preispitivanja i rešavanja problema nego grupa sa niskim nivoom humora. Slabiji odnos je postojao između procene stresa i broja problema u grupi sa niskim nivoom humora, jer je ova grupa primetila veći stres pri malom i prosečnom broju svakodnevnih problema od grupe sa visokim nivoom humora. Rezultati su razmatrani kao podrška ulozi humora u restrukturiranju situacije kako bi bila manje stresna, kao i odnosu humora prema strategijama suočavanja sa fokusom na emocije i problemima (Abel, 2002). Ovo predstavlja najbolji primer korisnog uticaja humora na suočavanje sa stresnim situacijama.
Na kraju, možemo zaključiti da humor uključuje kognitivni, emotivni i socijalni aspekt, kao i da su pozitivne emocije, tendencija ka smehu i socijalna podrška medjusobno povezani i zajedno utiču na smanjenje stresa. Pored ovoga humor koji se koristi u terapiji ima još i edukativnu odnosnu korektivnu ulogu. Njegov zadatak je održanje emotivne ravnoteže, pdsticanje boljeg uvida u problemsku situuaciju i negovanje pozitivne slike o sebi. Humor je važan aspekt psihičkog, a i fizičkog, života, značajno je važan mehanizam suočavanja sa stresom, jer se pokazao kao uspešna koping strategija. I sam Gordon Olport, teoretičar ličnosti, je smisao za humor uvrstio u jednu od 7 glavnih karakteristika zrele ličnosti i ovo nas navodi da zreli ljudi za razvijenim smislom za humor se sa stresnim situacijama suočavaju na zreo i adekvatan način.
Literatura:
Abel, M. H. (2002). Humor, stress, and coping strategies. De Gruyter Mouton.
Golubović, J. (2018, Jun 9). Smisao za humor najpoželjnija osobina. Preuzeto Januar 14, 2023 sa ORadio: https://oradio.rs/sr/vesti/lifestyle/humor/smisao-za-humor-najpozeljnija-osobina-6372.html
Jest for the Health of It Services, Davis, California. (1996). Humor: An antidote for stress. Holistic Nursing Practice, 10(2), 49-56.
Lefcourt, H. M. (2002). Handbook of positive psychology. Oxford University Press.
Manojlović, M. (n.d.). Upotreba humora u psihoterapiji. Preuzeto Januar 14, 2023 sa PsihoCentrala: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/upotreba-humora-u-psihoterapiji/
Martin, R. A., & Ford, T. E. (2018). The Psychology of Humor (2nd izd.). Academic Press.
Milaković, I. K., & Milavić, M. (2021). ODREDNICE I ZNAČAJ STILOVA HUMORA: PERSPEKTIVA TEORIJE KONTROLE IDENTITETA. Ekonomska misao i praksa, 30, 341-366.
Overholser, J. C. (1992). Sense of humor when coping with life stress. Personality and Individual Differences, 13(7), 799-804.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.