Разговор воде:
- проф. др Марина Хаџи Пешић, сертификовани трансакционо аналитички психотерапеут и редовни професор на Департману за психологију и
- Душан Влајић, релациони ТА психотерапеут у едукацији и асистент на Департману за психологију
Душан: Професорка, верујем да термин трансакциона анализа није познат великом броју људи који се не баве психологијом. Како можемо у кратким цртама да дефинишемо ТА?
Марина: Трансакциона анализа (ТА) као теорија личности и хуманистички психотерапијски правац развијао се средином 20. века у Калифорнији. Творац је Ерик Берн, у то време при крају едукације из психоаналитичке психотерапије. Незадовољан неким идејама психоанализе, напушта је и развија свој психотерапијски метод и теорију личности. Али, поред тога, ТА је и филозофски поглед на свет који почива на идејама:
- да су сви људи у реду (ОК) као људска бића, да оно што код особе није у реду (ОК) је понашање које може да се мења;
- да сви људи имају способност да мисле, изузев особа са тешким органским оштећењима
- да свака особа одлучује о својој судбини и може да је промени
ТА има широку употребу и, поред психотерапије и саветовања, користи се и у области едукације и образовања као и у радним организацијама.
Душан: Познато је да теорије личности подразумевају и учење о структури личности. Како трансакциона анализа објашњава структуру личности?
Марина: Да би разумели нечије понашање потребно је да прво разумемо структуру личности. Затим њену комуникацију са особама са којима долази у контакт. Такође су важни разлози којих често није свесна, а који утичу да се понаша на одређен, најчешће, за саму особу, неадекватан и неразумљив начин, који са собом носи бројне непријатне емоције.
Структуру личности чине три дела, три его стања која се зову Родитељ, Одрасли и Дете (Р, О, Д) и која се графички представљају са три спојена круга (Слика 1). Реч је о међусобно повезаном скупу мисли и осећања која су повезана са одговарајућим понашањем. Тај скуп мисли, осећања и понашања се разликују за свако его стање, те можемо да кажемо да су она операционализована, тако да можемо да одредимо које его стање је код особе активно у одређеном тренутку. Односно, особа може да реагује на стимулус из једног од три своја его стања. Свако его стање има свој речник, гестикулацију и мимику које га чини препознатљивим.
Слика 1. РОД модел
Его стање Родитељ садржи ставове и понашања која су преузета од наших родитеља или других значајних фигура током одрастања, као и из других спољних извора. Ово его стање понаша се исто као што су се понашали наши родитељи. Често се испољава кроз предрасуде, критикујуће или негујуће понашање. Садржи бројне родитељске поруке које смо усвојили и најчешће нисмо проверили њихову истинитост. Може да се испољи према другима, али и према себи кроз већ наведене облике понашања.
Одрасло его стање је одговор на ситуацију „сада и овде“. Оријентисано је ка реалности, прикупљању података, решавању проблема.
Када размишљамо, осећамо или се понашамо на исти начин као када смо били дете, ми смо у его стању Дете. Много тога у садашњем животу може да нас подсети на ситуацију из детињства и да изазове иста осећања као некад: негативна осећања која су резултат обуздавајућег и неадекватног васпитног процеса или позитивна осећања као резултат адекватног одговора на дететове потребе. Радозналост, креативност, истраживачки импулс су такође део овог его стања.
Постоје особе које преферирају да чешће буду у одређеном его стању, без обзира на захтеве које намеће тренутна ситуација. Тада говоримо о доминантном его стању Р, О или Д. Можемо да кажемо да је код наставника, васпитача, лекара доминантан Р; код уметничких професија Д его стање, а код нпр. особа које раде компјутерски посао, О. Такође, неке особе не користе неко его стање и тада говоримо о искључењу. За особу која искључује Р его стање можемо рећи да има мањак савести, ако искључује Д да одбацује задовољства из свог живота, а ако искључује О его стање присутне су тешкоће да се успостави контакт са реалношћу.
Душан: Рекли сте малопре да свако его стање има свој специфичан начин испољавања. Да ли можете да дате пример како особа на исти стимулус може различито да реагује из својих его стања?
Марина: Узмимо пример секретарице која је на посао дошла у неприкладно тесној одећи. Неко ће од запослених да прокоментарише из свог его стања Родитељ: „Ово би требало забранити и санкционисати“. Други запослени би могао да каже: „Вау, види ти њу како јој добро стоји“ из свог его стања Дете, док би трећа особа могла да прокоментарише из свог его стања Одрасли: „Питам се шта је разлог да то обуче?“. Наравно, све ове реченице прати за дато его стање и одговарајућа невербална комуникација.
Душане, али, поред структуралне постоји још једна врста анализе его стања?
Душан: Oсим структуралне постоји и функционална анализа его стања. Она даје одговор на питање како свако од три его стања функционише када контактирамо са другим особама. У оквиру функционалне анализе такође говоримо о три поменута его стања (Р, О и Д) с тим да сада его стање Детета и Родитеља анализирамо детаљније (Слика 2).
У оквиру его стања Детета разликујемо Адаптирано Дете (АД), Бунтовно Дете (БД) и Слободно Дете (СД). Адаптирано Дете карактеришу сва она понашања којима се прилагођавамо на захтеве других на исти начин на који смо то радили када смо били деца (нпр. када нам је мама рекла да морамо да седимо и поједемо све из тањира пре него што устанемо са стола, а нама се баш није јело). Бунтовно Дете долази до изражаја када се бунимо против правила која нам намећу други. Из овог его стања комуницира нпр. момак кога девојка пита где излази вечерас, а он јој на то љутито одговори да му она није мајка да би јој се правдао. Када би се мало више удубио у своје доживљаје, вероватно да би тај момак открио неку мисао која би гласила отприлике: „Е, баш теби нећу да се правдам“. Према неким ауторима Бунтовно Дете је део Адаптираног Детета. Када се пребацимо у Слободно Дете понашамо се онако како ми желимо, нити се прилагођавамо правилима, нити се бунимо против њих. То се дешава нпр. када плачемо зато што нам је угинуо пас, без обзира на то што смо одрасли мушкарац коме су родитељи стално причали: „Ти си дечак, а дечаци не (треба да) плачу“.
Его стање Родитеља се дели на Критикујућег (КР) и Негујућег Родитеља (НР). Сваки пут када другима говоримо шта треба, а шта не треба да раде или их позивамо да се држе одређених правила (баш онако како су то радили наши родитељи када смо били мали) ми смо у его стању Критикујућег Родитеља. Онда када бринемо о другима, када узимамо у обзир њихове потребе и показујемо родитељску наклоност према њима (опет по узору на своје родитеље) каже се да се налазимо у его стању Негујућег Родитеља.
Слободно и Адаптирано Дете, са једне, и Негативнии Критикујући Родитељ, са друге стране, могу бити позитивни и негативни. Генерално говорећи називамо их позитивним его стањима онда када су њихова понашања примерена ситуацији, а негативним онда када нису.
Его стање Одраслог није подељено. Као што сте и сами рекли када сте говорили о структуралном моделу, Одрасли је директна реакција на актуелну ситуацију, уз коришћење свих капацитета које нам као одраслој особи стоје на располагању.
Слика 2. Функционални модел его стања
Марина: Интересује ме шта се дешава када две особе започну разговор, комуникацију. Која его стања учествују?
Душан: У комуникацији (може да) учествује било које его стање. Трансакциона анализа уз помоћ модела его стања једноставно објашњава комуникацију и пружа увид у то да увек можемо да одаберемо из ког ћемо его стања комуницирати. Из тога произилази да можемо да прекинемо разговор који нам не прија. Ту спадају све оне размене које се упорно одвијају на исти, предвидљив начин и које дуго трају. А то не мора да се одвија на описани начин онда када не желимо.
Истина је да у свакој ситуацији имамо на располагању макар 5 начина на које можемо да одговоримо односно 5 его стања из којих можемо да комуницирамо. Да бисмо то могли да схватимо најпре треба представити како ТА дефинише сам процес комуникације. За ту сврху је значајан појам трансакција. Већ сама размена поздрава (када особе једна другој кажу „Здраво“) представља једну трансакцију. Дакле, трансакција се састоји из трансакционог стимулуса („Здраво“ које прва особа упућује другој) и трансакционог одговора („Здраво“ као одговор друге особе првој), а који се у оквиру модела его стања приказују стрелицама (Слика 3). Сама комуникација се састоји од низа трансакција тј. стимулуса и одговора.
Модел его стања је добар за графичко представљање различитих врста комуникације. Узмимо за пример када са неким водимо разговор на очекивани начин. У том случају можемо међусобно размењивати информације између два его стања Одрасли (Слика 3). Због тога што су стрелице између его стања паралелне, овакав вид комуникације описујемо термином паралелне трансакције. Оне могу да теку унедоглед. Постоје још два вида паралелних трансакција. У један спадају све ситуације у којима нас неко стално грди, а ми се стално правдамо или обрнуто. Када бисмо ту ситуацију представили графички стрелице би такође биле паралелне, само што би се кретале од его стања Детета прве особе, ка его стању Родитеља друге особе и од его стања Родитеља друге особе ка его стању Детета прве. Овакав тип разговора је често карактеристичан за однос надређених и подређених (родитељи и деца, шефови и радници, наставници и ученици итд.). Други вид јесу паралелне трансакције где обе особе комуницирају из својих его стања Родитељ или Дете.
Слика 3. Паралелна трансакција Одрасли-Одрасли
Али, комуникација може да се одвија и на неочекиван начин. Пример би били малопре поменути момак и девојка у коме га она пита где је био, а он одговара да не мора да јој се правда. У овом примеру се девојка обратила тј. упутила трансакциони стимулус из свог его стања Одраслог који је усмерен у его стање Одраслог њеног момка. Уместо да пружи информацију из свог Одраслог, што би имало квалитет очекиваности, момак се пребацује у его стање (Бунтовног) Детета и упућује одговор ка его стању Родитеља девојке. Када ово представимо графички (Слика 4) видимо да су стрелице укрштене, па тако ове трансакције називамо управо укрштеним трансакцијама. Њих карактерише доживљај да је комуникација пресечена. Дакле, ја неком тражим информације, а он одговори на неочекивани начин.
Слика 4. Укрштена трансакција О→О, Д→Р
Постоји још неколико типичних примера трансакција у којима људи учествују. Ипак, и ова два су довољна да демонстрирају да ТА на једноставан начин може да представи релативно сложен феномен људске комуникације.
Наставак текста можете прочитати у блогу под називом "ПРИЧА О ТРАНСАКЦИОНОЈ АНАЛИЗИ КАО ТЕОРИЈИ ЛИЧНОСТИ - други део"
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.