Из студентског угла: ПОСТТРАУМАТСКИ СТРЕСНИ ПОРЕМЕЋАЈ КАО ПОСЛЕДИЦА ТЕШКИХ ТРАУМА ИЛИ ИНТЕНЗИВНИХ СТРАХОВА
Сигурно сте се некад у животу сусрели са термином посттрауматски стресни поремећај или скраћено ПТСП. У наставку биће описан ПТСП у циљу његовог бољег разумевања.
Дакле, овај анксиозни поремећај се може јавити код особа које су доживеле, или у другом случају биле непосредни сведоци трауматског догађаја као што је природна катастрофа, тешка несрећа, рат/борба, потешкоће током порођаја, силовање или којима је прећено смрћу или сексуалним насиљем. Осим искуствених траума, узрок за покретање ПТСП-а могу да буду и интензивни, неконтролисани рационални или ирационални страхови. Они представљају страхове који се јављају услед догађаја на које ми сами не можемо ни на који начин да утичемо - земљотреси, метеоролошке катастрофе попут торнада, цунамија или већих временских непогода, саобраћајне несреће (Bisson & Andrew, 2007).
Деца која су преживела неки од поменутих трауматских догађаја у 30-50% случајева обољевају од ПТСП-а, а код одраслих је то случај са 15% особа (Голубовић, 2014).
Историја ПТСП-а
Неки извори наводе да је овај термин први пут описан на америчким ветеранима Вијетнамског рата. Међутим, таква врста реакције на трауму испољила се много пре, само под другачијим називом. Рецимо, у току I светског рата, велики број војника патио је од стања које се називало – shell shock, soldier’s heart (војничко срце) или battle fatigue (ратна неуроза), са истим симптомима као ПТСП (Бегић, 2016). Данас се посттрауматски стресни поремећај не везује само за трауме које се јављају услед рата.
На који начин се манифестује ПТСП?
Да ли сте знали да симптоми ПТСП-а могу да се појаве непосредно након стресног догађаја, али и након више година, као и да буду присутни чак и 30 година након трауматског догађаја? Симптоме је могуће груписати у три категорије (Бегић, 2016):
Прва категорија укључује симптоме поновног преживљавања трауме, а то су појава повратних и непријатних сећања на трауматски догађај кроз узнемиравајуће слике и снове, односно ноћне море и мисли о догађају (flashback), али и појава нелагодности уколико се особа изложи стимулусима и ситуацијама које је могу подсетити на сам трауматски догађај. Уколико се ближи годишњица трауматског догађаја велика је вероватноћа да ће се код особе која је исти преживела манифестовати неки од симптома из ове групе.
Друга категорија укључује симптоме избегавања ситуација које подсећају на трауматски догађај и она укључује избегавање мисли, осећања, разговора о трауматском догађају, али и избегавање вршења неких активности или одласка на место које може подсетити на трауму. Такође могућа је појава амнезије везане за догађај. Примера ради, ратни ветеран избегава да гледа телевизијски програм који у свом садржају има елементе борбе, а особа која је преживела саобраћајну несрећу избегава да поновно користи превозна средства.
Трећа категорија укључује симптоме претеране узбуђености у које спадају сметње уснивања и проснивања односно потешкоће са спавањем, узнемиреност и раздражљивост, поремећаје пажње. На најмањи подстицај присутно је нагло реаговање.
Према DCM-V постоји и четврта категорија, а односи се на негативна емоционална стања и негативна размишљања (APA, 2013).
Особе са овим поремећајем склоне су хетероагресивности (вербална или физичка агресивност усмерена ка другим људима) и спадају у особе са импулсивним типом, а такође је учестала појава самоповређивања и суицидалног понашања, односно аутоагресивности и то су особе које припадају деприсивном типу ПТСП-а (Бегић, 2016).
Важно је разликовати акутни стресни поремећај који траје до 4 недеље и има сличну симптоматологију као ПТСП, за чије је дијагностификовање потребно трајање симптома дуже од месец дана. Уколико симптоми трају до 3 месеца онда је реч о акутном облику, а уколико је реч о временском периоду дужем од 3 месеца онда то представља хронични облик ПТСП-а (Козарић-Ковачић и сар., 2007).
На који начин се ПТСП лечи?
Свесни смо да је сваки појединац различит и да свака особа другачије реагује на различите врсте терапијских третмана и то не само у вези са ПТСП-ом већ и са другим поремећајима.
Оно што би се могло рећи са сигурношћу јесте да се у терапији поремећаја који је тема блога користе психотерапија и психофармакотерапија (медикаментна терапија антидепресивима из групе ССРИ и анксиолитицима). Поред наведених облика третмана важна је и едукација, односно преношење знања људима да би се лакше носили са стресом, као и да би разумели како страх функционише и лакше га пребродили (Козарић-Ковачић и сар., 2007).
Што се тиче лечења психотерапијом оно се најчешће одвија коришћењем неких од когнитивно-бихејвиоралних терапијских техника, а то су: технике излагања, когнитивног рестуктурирања и тренинга инокулације стреса (Живчић-Бећиревић, 2010).
Техника излагања или другачије техника десензитизације се односи на излагање особе стимулусу који изазива страх у контролисаним условима. Особа са ПТСП-ом се излаже проживљеном трауматском догађају методом писања/причања о самој ситуацији и посети месту где се догађај десио (Leahy & Holland, 2000).
Техника когнитивног реструктурирања је техника за идентификацију и процену негативних аутоматских мисли, кроз коју се пацијент подстиче да преиспита и изазове те мисли тражец́и доказе и контра-доказе како би пронашао нови, логичнији и функционалнији начин размишљања. То укључује суочавање са стварношц́у, стварање алтернативних тумачења ситуације, декатастрофирање и креирање плана за суочавање. Дакле, техника когнитивног реструктурирања помаже особама да се изборе са ружним успоменама (Живчић-Бећиревић, 2010).
Тренинг инокулације стреса представља стратегију савладавања стреса коју је 1985. године развио Donald Meichenbaum, а огледа се у подучавању особа како да умање анксиозност. Може се рећи да ова техника представља једну врсту “вакцинације” против стреса (Corey, 2004).
Други тип психотерапијских техника припада психодинамском правцу, а може се поделити на супортивну (психотерапија која има за циљ јачање ега) и експресивну психотерапију (анализа несвесних садржаја). Трећи тип психотерапијских техника представља интегративну психотерапију која има за циљ да кроз причање о трауми, нормализовање симптома и превазилажење кривице преживелог доведе до лакшег осмишљавања смисла живота (Козарић-Ковачић и сар., 2007).
Да би успешно савладала посттрауматски стресни поремећај важно је да особа буде сама себи подршка, али је подједнако кључна и подршка околине, односно блиских особа.
Уколико сматрате да имате неке симптоме ПТСП-а важно је да говорите о својим искуствима и потражите стручну помоћ, а уколико знате особу која се бори са симптомима ПТСП-а охрабрујте је да потражи стручну помоћ.
Већина људи ван психолошке струке веома мало зна о пострауматском стресном поремећају који је доста заступљен у реалности. Људи који пате од поментог поремећаја суочавају се са великим потешкоћама у свакодневном функционисању, па је потребно више обратити пажњу и подизати свест код људи о начинима помоћи овој осетљивој групи.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.