Из студентског угла: Ментално здравље током и у пост-covid-19 периоду – улога социјалне подршке

Бум који се десио услед наступања Цовид-19 пандемије променио је животе људи и њихове навике у корену (McCay et al, 2020; Moreno et al, 2020; Portegijs et al, 2021). Превентивне мере затварања, услед којих су се људи друштвено изоловали и дистанцирали једни од других, биле су примењене широм света. Иако је донело позитивне ефекте, што се тиче пандемије, одразило се на ментално здравље, психофизичко стање људи, добробит и односе међу људима (Campion et al., 2020).

У спроведеном истраживању Ваинберга (Wainberg et al., 2017), пре COVID-19 пандемије, више од пола интервјуисаних имало је проблеме у виду паничних напада или је захтевало интензивна психолошка интервенисања. Када је као изненадна стресна ситуација наступила Цовид-19 пандемија, она није само имала утицаја на јавно физичко здравље, већ и на психичко. Те промене могле су бити узроковане мноштвом фактора, који су се кроз пандемију удружили, као на пример: велики број инфицираних, присутна анксиозност због неизвесности, стриктне превентивне мере које су ограничавале људску слободу, економски притисак, као и притисак на здравствене раднике, који су радили прековремено, одлагање одласка на посао и школу и непроверене вести које су се шириле интернетом. Све ово представљало је огроман извор стреса, који је доводио до брзог ширења проблема у управљању својим емоцијама, те је могло доћи до појаве анксиозности, депресије, збуњености, панике, несигурности, и туге међу различитим групама људи. Такође, долазило је до повећања психичких проблема узрокованих самим вирусом COVID-19 (Rogers et al., 2020).

Истраживање које је спровео Ванг са сарадницима (Wang et al., 2020) на 1210 испитаника из популације „обичних“ људи (оних који нису директно изложени ковиду, у смислу да нису били на првој линији фронта као медицински радници) из 194 града у Кини, је показало да је мало више од половине узорка имало благе до умерене симптоме депресије и анксиозносит, док је око 16% испитаника имало умерене до тешке симптоме. С друге стране истраживање Лаија и сарадника (Lai et al., 2020) на узорку од 1257 медицинских радника, исто на територији Кине, показало је да је присутност депресије, анксиозности, инсомније и песимизма велика и да песимизам предњачи код нешто више од 70% испитаних. Још већа студија (Cao et al., 2020) спроведена је на узорку од 7143 студената, показала је да присуство тешких симптома анксиозности постоји код око 1% студената; око 3% студената показивали су умерено изражене симптоме депресије и анксиозности, док је код 21,3% била присутна умерена анксиозност. Социјална подршка и заједница представљају кључне улоге у процесу исцељења од психичких проблема (Chan et al, 2015; Hansel et al, 2013; Weems et al, 2007). У једној од првих студија трауматичног догађаја (Bahr & Harvei, 1979), као што је трагедија у руднику, добијено је да су удовице показивале високи ниво личне, али не и друштвене усамљености, јер су заједно могле да обрађују своју бол; у томе су биле заједно. Ожалошц́еност и туга моделиране су усамљеношћу (Cattan, et al., 2005; Valtorta, et al, 2016). Губитком великог броја живота кроз COVID– 19 пандемију може се уочити сличан процес, где су симптоми депресије и других озбиљних менталних болести, као уобичајени пратиоци великих катастрофа, појачани услед усамљености. Симптоми депресије и других озбиљних менталних болести, које иду као пратиоци великих катастрофа (Kessler, et al., 2006) и других пандемија (Lau et al., 2005; Mak, et al., 2009) бивају појачани услед усамљености и недостатка друштвене подршке (Wанг ет ал, 2020). Социјална подршка је такође снажан предиктор отпорности након катастрофа и посттрауматског стресног поремећаја након излагања трауми и катастрофама (Hall et al., 2010; Saltzman et al., 2018). Прати и Пјертантони (Prati & Piertrantoni, 2009) у истраживању које су спровели показали су да опажена социјална подршка доприноси пострауматском расту, тако што стимулише позитивне стратегије суочавања. С тога и други аутори (Schaefer & Moos, 1998), социјалну подршку сматрају за кључни ресурс у суочавању са кризним ситуацијама. Такође, ревизија модела посттрауматског раста Тедешчија и Калхоуна (Tedeschi & Calhouna, 2004, 2004) убраја и социјалну подршку у предиктивни модел позитивне промене трауматског догађаја и наводе да она моделира прилагођавање на животне кризе (Schaefer & Moos, 1998). Изнети преглед литературе и спроведених истраживања стога имплицирају да социјална подршка нец́е бити важна само за смањење негативне симптоматологије, већ и за промовисање позитивних адаптација након COVID-19 пандемије. С обзиром на негативне ефекте депресије и умора на квалитет живота и свакодневно функционисање, рано откривање и благовремена интервенција биће потребна у годинама које нам следе. Шта систем може урадити на самој превенцији? Може оштро санкционисати све непроверене и нетачне информације, које за продукт имају дизање панике и застрашивање људи. Може отворити бесплатне сос сервисе где људи могу добити разговор као помоћ. Даље, може идентификовати старе, беспомоћне и усамљене и успоставити чешћи контат са њима. У периодима када обухватност заразом није велика, организовати мала окупљања на отвореном простору забавно-релаксирајућег карактера (групни тренинг, шетње природом, књижевне вечери, трибине, плес) и на крају, у пиковима пандемије (ако се буду поновили), може направити онлине групе подршке, где се људи могу укључивати у видео чет собама и делити своја искуства, истовремено хранећи осећај заједништва.

Литература:

Bahr, H. M., & Harvey, C. D. (1979). Correlates of loneliness among widows bereaved in a mining disaster. Psychological Reports, 44(2), 367 385. https://doi.org/10.2466/pr0.1979.44.2.367

Campion, J.; Javed, A.; Sartorius, N.; Marmot, M. (2020). Addressing the public mental health challenge of COVID-19. Lancet Psychiatry, 7, 657–659.

Cattan, M., White, M., Bond, J., & Learmouth, A. (2005). Preventing social isolation and loneliness among older people: A systematic review of health promotion interventions. Ageing & Society, 25, 41–67. http://dx.doi.org/10.1017/S0144686X04002594

Chan, C. S., Lowe, S. R., Weber, E., & Rhodes, J. E. (2015). The contribution of pre- and postdisaster social support to short- and longterm mental health after Hurricanes Katrina: A longitudinal study of low-income survivors. Social Science & Medicine, 138, 38–43. http://dx.doi.org/10.1016/j.socscimed.2015.05.037

Hansel, T. C., Nakonezny, P., & Rodgers, J. (2011). Did divorces decline after the attacks on the World Trade Center? Journal of Applied Social Psychology, 41, 1680 –1700. http://dx.doi.org/10.1111/j.1559-1816.2011.00771.x

Hall, B. J., Hobfoll, S. E., Canetti, D., Johnson, R. J., Palmieri, P. A., & Galea, S. (2010). Exploring the association between posttraumatic growth and PTSD: A national study of Jews and Arabs following the 2006 Israeli-Hezbollah war. Journal of Nervous and Mental Disease, 198, 180–186. http://dx.doi.org/10.1097/NMD.0b013e3181d1411b

Kessler, R. C., Galea, S., Jones, R. T., Parker, H. A., & the Hurricane Katrina Community Advisory Group. (2006). Mental illness and suicidality after Hurricane Katrina. Bulletin of the World Health Organization, 84, 930–939. http://dx.doi.org/10.2471/BLT.06.033019

Lai J, Ma S, Wang Y, Cai Z, Hu J, Wei N & Hu S (2019). Factors associated with mental health outcomes among health care workers exposed to coronavirus disease. JAMA Netw Open 2020; 3:e203976

Lau, J. T., Yang, X., Pang, E., Tsui, H. Y., Wong, E., & Wing, Y. K. (2005). SARS-related perceptions in Hong Kong. Emerging Infectious Diseases, 11, 417–424.

Mak, I. W. C., Chu, C. M., Pan, P. C., Yiu, M. G. C., & Chan, V. L. (2009). Long-term psychiatric morbidities among SARS survivors. General Hospital Psychiatry, 31, 318 –326. http://dx.doi.org/10.1016/j.genhosppsych.2009.03.001

Moreno, C.; Wykes, T.; Galderisi, S.; Nordentoft, M.; Crossley, N.; Jones, N.; Cannon, M.; Correll, C.U.; Byrne, L.; Carr, S.; et al. (2020). How mental health care should change as a consequence of the COVID-19 pandemic. Lancet Psychiatry  7, 813–824.

McCay, L. (2020). (Compilation). Built environment changes during the COVID-19 pandemic: A photoessay. J. Urban Des. Ment. Health 6,: https://www.urbandesignmentalhealth.com/journal-6-covid-photoessay.html

Prati, G., & Pietrantoni, L. (2009). Optimism, social support, and coping strategies as factors contributing to posttraumatic growth: A meta-analysis. Journal of loss and trauma, 14(5), 364-388.

Portegijs, E.; Keskinen, K.E.; Tuomola, E.; Hinrichs, T.; Saajanaho, M.; Rantanen, T. (2021). Older adults’ activity destinations before and during COVID-19 restrictions: From a variety of activities to mostly physical exercise close to home. Health Place  68, 102533.

Rogers JP, Chesney E, Oliver D, et al. (2020). Psychiatric and neuropsychiatric presentations associated with severe coronavirus infections: a systematic review and meta-analysis with comparison to the COVID-19 pandemic. Lancet Psychiatry; 7:611.

Saltzman, L. Y., Solomyak, L., & Pat-Horenczyk, R. (2017). Addressing the needs of children and youth in the context of war and terrorism: The technological frontier. Current Psychiatry Reports, 19, 30. http://dx.doi .org/10.1007/s11920-017-0786-6

Tedeschi, R. G., Park, C. L., & Calhoun, L. G. (1998). Posttraumatic growth: Positive changes in the aftermath of crisis. Routledge.

Valtorta, N. K., Kanaan, M., Gilbody, S., Ronzi, S., & Hanratty, B. (2016). Loneliness and social isolation as risk factors for coronary heart disease and stroke: Systematic review and meta-analysis of longitudinal observational studies. Heart, 102, 1009 –1016. http://dx.doi.org/10.1136/ heartjnl-2015-308790

Wainberg ML, Scorza P, Shultz JM, Helpman L, Mootz JJ, Johnson KA & Arbuckle MR (2017). Challenges and opportunities in global mental health: a research-to-practice Perspective. Curr Psychiatry Rep; 19:28

Wang C, Horby PW, Hayden FG & Gao GF (2020) A novel coronavirus outbreak of global health concern. The Lancet; 395:470-473

Weems, C. F., Watts, S. E., Marsee, M. A., Taylor, L. K., Costa, N. M., Cannon, M. F. Pina, A. A. (2007). The psychosocial impact of Hurricane Katrina: Contextual differences in psychological symptoms, social support, and discrimination. Behaviour Research and Therapy, 45, 2295–2306. http://dx.doi.org/10.1016/j.brat.2007.04.013

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.