Из студентског угла: Ментално здравље студената током пандемије COVID-19 и трајања онлајн наставе
Стрес, анксиозност, па и депресивност су постале све учесталија појава у модерном добу. Живот у 21.веку са собом доноси многе иновације које олакшавају живот али истовремено доприносе расту неких негативних осећања и искустава услед немогућности праћења и успешности у свему. Појачана бука, многобројна градилишта, незадовољство социо-економским статусом, конзумација дувана, кафе, алкохола, брзе хране, међуљутски конфликти само су неки фактори урбаног живота који повећавају осетљивост и доводе до стреса, који може везати и анксиозност као слободнолебдећу бригу али и депресију као патолошку тугу праћену падом воље и нагона (Голубовић, 2008). На ове и многе друге ствари се надовезала и пандемија која је довела до многих промена у животима милиона, од којих је на студенте пресудни утицај имала измена режима наставе, са традиционалног на онлине вид учења и студирања.
Популарност онлајн наставе је у годинама које су претходиле пандемији COVID-19 расла, што због приступачности и цене, што због њене велике флексибилности. Али, „избијањем“ пандемије онлине настава је преко ноћи постала реалност за више од 85% студената. Поставља се питање да ли је систем е-наставе испунио очекивања студената и како је он утицао на њихово ментално здравље? Од почетка пандемије, објављено је пуно анализа и процена о утицају вируса COVID-19 на систем високог образовања, а овим проблемом се баве и светске институције као што су Светска банка, UNESCO, ЕАIЕ, Уједињене нације и још многе друге (Добројевић, 2020)
Резултати анкета спроведених током пролећа и лета 2020. године о којима извештава Кеелy Witherow (2020, према Добројевић, 2020) показује да перцепција онлине начина студирања још увек није била довољно јасна јер: 39% студената је овакву наставу сматрала краткорочним решењем, 25% студената сматра да је онлине настава дугорочно решење, док остатак испитаника још увек није имао став по том питању. Добијени резултати указују на то да имамо различита размишљања која могу довести до потешкоћа суочавања са ситуацијом, проблема фокуса и самомотивисања, забринутости за будућност у каријерном смислу- признатост дипломе стечене дигиталним путем у односу на диплому традиционалног формата.
Иако су високошколске установе чиниле све што је у њиховој моћи да овај период олакшају студентима, спорадична истраживања рађена на глобалном нивоу указала су на то да се појава депресије и анксиозности током пандемије удвостручила код студената, да сваки четврти адолесцент у свету пати од симптома депресије, док сваки пети од симптома анскиозности (Ковачевић и сар., 2022). У једном истраживању рађеном на америчкој популацији добијени су резултати да је међу њима умерен до озбиљан степен депресивности био заступљен код 48% испитаника, анксиозност била заступљена око 38% а суицидалне мисли 18% (Wаng et al., 2020; према Ковачевић и сар., 2022). О интензивирању нивоа стреса и анксиозности изјаснило се значајних 71% испитаника. У другој студији која је испитивала стрес повезан са испуњењем академских обавеза при преласку на онлине наставу, око 40% студената говори о томе да је под много већим притиском и да осећа много више стреса него што је то био случај код традиционалне наставе (Ковачевић и сар., 2021).
Многи су извештавали о повећаном психолошком стресу који је био изазван различитим факторима: физичко дистанцирање и смањење социјалних контаката, карантин, досада и фрустрација, финансијске бриге, недостаци залиха и лоша генерална комуникација и обавештеност су свакако довела до беса, збуњености, депресивности (Ковачевић и сар., 2022). Физичко дистанцирање, као једна од мера пресудних за сузбијање ширења заразе, произвела је дугачак ланац негативних осећања у виду бриге, анксиозности па чак и појава менталних болести тамо где их није било. Додатак на све то били су проблеми које са собом носи сам начин изводјења онлине наставе. Они са високим личним примањима у великом проценту били су у могућности да прате онлине наставу, док је тај проценат био једва 20 у земљама трећег света (Добројевић, 2020). Било је ту и техничких и организационих проблема као што су:
- проблем одржавања фокуса на студије и самомотивисање како студената тако и предавача, због неадекватног радног окружења и недостатка социјалне стимулације у правом смислу
- неедукованост неких предавача за овај тип наставе што повлачи смањење квалитета преношења знања и разумевања градива
- осим основних задатака предавача, потребно је посветити се и студенту у смислу менталног здравља: Како студенти подносе промену, да ли се и како привикавају на новонасталу ситуацију, да ли имају здраве начине превазилажења стреса
- доступност и брзина интернета
- недостатак опреме за праћење наставе (камере, микрофони, па и цели уређаји типа десктоп рачунара/лаптопа)
- ресурси и буџети високошколских установа за прибављање потребних средстава за извођење овог вида наставе (Добројевић, 2020)
Истраживање рађено онлајн путем на узорку студената са Универзитета у Београду (Ковачевић и сар., 2022) потврдило је дотадашње налазе, и показало да су особе женског пола склоније стресу и анксиозности у току пандемије, да испитаници који су на докторским студијама показују већи ниво стреса и анксиозности и од студената основних и студената мастер студија, као и да је анксиозност најприсутнија код испитаника из групације Друштвено-хуманистичких наука, док су депресија и стрес скоро подједнако присутни код свих академских групација.
Пандемија COVID-19 је умногоме променила свет и начин живота и функционисања. Скоро да нема сфере живота која није погођена пандемијом- од економије, преко кретања и образовања па све до веома битног менталног здравља деце и одраслих. Смањена је толеранција на неизвесности, повећан је страх, интензивирани анксиозност и стрес. Последице се осећају и данас, у 2023. години иако је пандемија почела почетком 2020. године, а многи тврде да ће се последице тек осећати у будућности и да ће бити много далекосежније. Сва та сазнања уливају још више несигурности у младе умове који размишљају о запослењу и даљем каријерном развоју. У разговору са колегама и колегиницама са универзитета, стекла сам утисак да се већина брине да ли је знање и учење које је обављено онлине путем довољно добро за полагање испита а касније и за примену истог у пракси. Недостатак практичног дела наставе може потенцијално бити проблем за будуће стручњаке од којих ће се неки тек након завршетка студија по први пут сусрести са осећајем рада у струци. Такође, брине их и економско стање света које је веома променљиво и не може нам, у мери која је све анксиознијим студентима потребна, гарантовати стабилност која је жељена. Неки студенти су истакли и то да је због физичког удаљавања у међуљудским односима неприметно упливала и доза одбојности, не само просторно, већ и психичка - кажу да примећују како код себе тако и код осталих страх од дељења сопствених осећања и мисли, затварање у себе и неизбежно претерано размишљање. Зато је битно сагледати и препознати потенцијалне потешкоће које студенти нису способни сами решавати, али и подићи људима свест о томе да није срамота имати проблем, да није срамота потражити помоћ, и да је од великог значаја и само саслушати људе из сопственог окружења и упутити им по коју лепу реч, без осуде и презира.
Неоспорно је да је потребан додатни број истраживања на ову тему, која ће испитати сав утицај који пандемија чини и показати кључне проблеме с којима се тек треба суочавати. Ипак, судећи из досадашњих радова, потребно је пажњу посветити унапређивању и откривању нових мера превенције и пружања подршке студентима у циљу очувања менталног здравља студената.
Литература
Golubović, G. (2008). Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš
Dobrojević, M. (2020). Uticaj COVID-19 pandemije na visoko obrazovanje, Sinergija naučna konferencija, Univerzitet Sinergija, Bijeljina (49-52)
Kovačević. J., Radovanović, V., Radojević, T., i Kovačević, B.J. (2021). Efekti online nastave na visokoškolskim ustanovama za vreme pandemije covid-19. U v. Katić (ur.) Trendovi razvoja: on-line nastava na univerzitetima, (35-39). Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet tehničkih nauka Novi Sad
Kovačević, J., Jačova, Z., Ristovska, L. i Radovanović, V. (2022). Anksioznost, stres i depresija kod studenata u vreme pandemije covid-19, XXVIII Skup Trendovi razvoja: “ Univerzitetsko obrazovanje za privredu” 2022.
https://institutions.educations.com/insights/demand-for-online-studies-skyrockets-but-here-are-students-biggest-concerns
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.