U savremenom svetu je teško biti sam. Ako nismo okruženi ljudima u realnom, onda smo im stalno izloženi u virtuelnom svetu. Čak i ako izrazite potrebu za samoćom, može se dogoditi da se ljudi čude toj vašoj potrebi, opažajući je kao nešto što je u suprotnosti sa socijalnom prirodom čoveka. Neretko se samoća izjednačava sa usamljenošću. Ali samoća to nije. Samoća jeste vreme koje osoba svojom voljom provodi nasamo i tokom koga je angažovana na konstruktivan način, u aktivnostima za koje je intrinzički motivisana i koje prate prijatne emocije. Rečima učesnika studije, koju ćemo za koji čas opisati: Usamljenost je čežnja. Moje srce želi nešto, a toga nema. I to je naporno, osećam se pomalo melanholično ili kao da mi nešto nedostaje. Samoća je – to je kao... To je mir, ja sam – ja sam cela i ispunjena, moje srce je zadovoljno što je sa mnom, kao da nemam potrebu za nečim izvan sebe. Postoji osećaj celovitosti i punoće.
Toliko se govori o socijalnim veštinama, organizuju se različiti treninzi usmereni na ovladavanje njima, a da li ste nekada videli da je neko ponudio da vas nauči veštini provođenja vremena u samoći? Da li mislite da znate kako da kvalitetno provedete vreme u samoći? Da li biste se odazvali pozivu koji glasi: “Poziv za one koji uživaju u samoći. Učestvujete u istraživanju i podelite svoje iskustvo samoće.” Upravo je ovako glasio poziv kojim je istraživačica Virdžinija Tomas (Thomas, 2021) okupila ljude koji su uživali u samoći i smatrali sebe eskpertima za samoću. Nakon što je proverila njihovu ekspertnost, korišćenjem odgovarajućih psiholoških instrumenata, autorka je tražila od ispitanika da provedu jedan dan u samoći na sastanku sa samim/om sobom (eng. solitude date). Nakon toga je usledio intervju na osnovu analize čijih sadržaja je istraživačica izdvojila tri grupe veština koje je potrebno razviti kako bi iskustvo samoće bilo pozitivno i konstruktivno, i to: 1) povezivanje sa sobom (na ponašajnom, emocionalnom i kognitivnom planu), 2) čuvanje vremena za sebe i 3) uspostavljanje balansa između vremena koje se provodi u samoći i vremena koje se provodi sa drugim ljudima.
- Povežite se sa sobom na ponašajnom, emocionalnom i kognitivnom planu
Ponašajno. Uživajte u smislenim aktivnostima u samoći. Šta to znači? Evo kako je to opisala jedna učesnica u studiji: Nikad mi nije dosadno u samoći... Jer u samoći mogu da radim sve što me zanima. Moje misli su zanimljive, a ako moje misli nisu zanimljive, pa uvek postoji knjiga. A ako nisam raspoložena za čitanje, mogu da se okupam ili bih mogla da plešem, ili bih mogla da zalijem cveće... Nema ničeg dosadnog u tome da si sam/a. Ili: ... Sve su to stvari koje su potkrepljujuće i na koje želim da usmerim svoju pažnju. I ono najvažnije, te aktivnosti ne služe kao distrakcija, već su ovi ljudi bili zaista povezani i prisutni u tom trenutku, sa svojim sopstvenim iskustvom.
Emocionalno. Jedna ispitanica je to iskustvo opisala ovako: Kada se osećam malo nesigurno ili krhko, definitivno želim da budem sama... Valjda mi samoća dozvoljava da budem sa svojim emocijama, ne moram da ih objašnjavam. Osećam kao da, kada sam sama, imam više vremena da pustim to, da to doživim... I onda nekako samo mogu da nastavim dalje. Ove osobe pokazuju spremnost da dožive emocije, da tolerišu distres nastao kao posledica doživljenih negativnih emocija i spremnost da obrade ove emocije dok se ne dogodi promena ili steknu uvid. Emocije signaliziraju relevantnost i značenje događaja u odnosu na naše potrebe ili ciljeve, dajući nam time priliku da unapredimo svoje kapacitete za izbor i autentičnost. Prema modelu integrativne emocionalne regulacije (definisanom unutar teorije samodeterminacije) (Roth et al., 2018), važno je dozvoliti da se emocija doživi u potpunosti i interesovati se za emocionalno iskustvo i njegovo značenje. Nasuprot emocionalnoj disregulaciji, kada osoba nije u stanju da upravlja svojim emocijama, i kontrolisanoj regulaciji, koja podrazumeva ignorisanje, izbegavanje ili sakrivanje emocija, intergativna regulacija podrazumeva 1) punu svesnost, neosuđujuću prijemčivost za emocionalna iskustva (eng. mindfulness), koju sledi 2) zainteresovano i voljno istraživanje emocionalnog iskustva i njegovih odnosa sa drugim aspektima selfa, kao i značaja koje ima za nas same (kao što su naši ciljevi, vrednosti, preferencije, interpersonalni odnosi), na osnovu čega 3) donosimo informisane izbore u pogledu budućih akcija u vezi sa doživljenim emocijama – ispoljiti ih (uz traženje socijalne podrške) ili se uzdržati. Dakle, emociju treba posmatrati kao informaciju, a ne kao prepreku koju treba što pre ukloniti. Naredni put kada osetite tugu, budite sa njom, ne osuđujte je. Razmislite o tome zašto ste tužni, koji gubitak ste doživeli i šta to za vas znači? Tek nakon toga će vaše reakcije biti autentične jer su zasnovane na istraživanju sopstvenog iskustva. Da li to možete da uradite u društvu? Teško.
Kognitivno, kroz introspekciju i samo-uvide. Šta to znači najbolje se vidi iz opisa jednog ispitanika: Ne možeš znati ko si ako ne provodiš vreme potpuno sam sa sobom... Mislim da stvarno dolaziš u kontakt sa svim onim što se dešava u tebi – šta osećaš, ko si, koja su tvoja mišljenja, koja su tvoja uverenja, kako reaguješ na stvari, koje su tvoje vrednosti, sve ono što je tvoje unutrašnje – saznajući o sebi sve ono što nema nikakve veze sa reakcijama drugih ili sa tim ko su oni. Ali ako smo svi stalno usmereni jedni na druge, previše je buke koja ometa slušanje sebe, sopstvenih instinkata, sopstvenih osećanja. Kao da gubite to ako vreme ne provodite sami.
- Zaštitite vreme za samoću, sačuvajte vreme za sebe
Obezbedite vreme za samoću. Disciplinovano i strateški čuvajte vreme za sebe – naučite da postavite granice i kako da objasnite bliskim ljudima zašto vam je samoća potrebna, koju funkciju ona za vas ima i kako to vreme provedeno u samoći pozitivno utiče i na kvalitet vaših socijalnih odnosa.
Vreme za samoću koristite pažljivo. Oslobodite se distrakcija, posebno društvenih mreža i zaista budite u kontaktu sa sobom.
Prihvatite potrebu za samoćom kao validnu. Suprotstavite se društvenoj normi da je biti sam znak nedostatka ili društvena devijantnost (može se čuti da se osobama sa izraženijom ovom potrebom pripisuju atributi asocijalan/na, čudan/na, sebičan/na). Oslobodite se osećanja krivice. Svako od nas ima različite društvene uloge i nekada se možemo osećati krivim ako kao majka ili otac, na primer, osećamo potrebu da određeno vreme provedemo u samoći. Da li odluka da zadovoljimo tu potrebu znači da smo loši roditelji (ili prijatelji ili partneri)? Naravno da ne. Potreba za samoćom je validna potreba.
- Uspostavite balans između vremena koje provodite u samoći i vremena koje provodite sa drugim ljudima
Registrujte unutrašnje signale potrebe za samoćom. Često nam na to ukazuju doživljaji preplavljenosti, umora, preosetljivosti, razdražljivosti u kontaktu sa drugima, koji se javljaju kao posledica preterane stimulacije. Učesnici ove studije naveli su da u početku nisu bili uspešni u prepoznavanju ovih signala kada su bili prisutni u manjem intenzitetu, ali da su vremenom razvili osetljivost na njih i sada su u stanju da se povuku iz socijalnih interakcija pre nego što ovi doživljaji dostignu visok intenzitet.
Registrujte unutrašnje signale potrebe za napuštanjem samoće. Najčešće su to dosada i usamljenost. Učesnici su naglasili da je bitno razlučiti da li ovi doživljaji signaliziraju stvarnu potrebu da se ponovo pridružimo drugim ljudima, ili možda predstavljaju izraz potrebe za još dubljim uronjivanjem u samoću. I to je veština koja se razvija samo ako dozvolite sebi da budete u kontaktu sa sobom.
Zato, kada vas naredni put neko pozove da prisustvujete nekom društvenom događaju, a vi biste radije ostali kod kuće, sami sa sobom, uradite to i proverite da li će se svet srušiti.
Literatura:
Roth, G., Vansteenkiste, M., & Ryan, R. M. (2019). Integrative emotion regulation: Process and development from a self-determination theory perspective. Development and psychopathology, 31(3), 945–956.
Thomas, V. (2023). Solitude skills and the private self. Qualitative Psychology, 10(1), 121–139.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.