Kada politika prestane da bude „samo politika“
Budilnik zvoni u 7:30. Pre nego što ste se sasvim razbudili, posežete za
telefonom. Na ekranu vas dočekuju naslovi o ratovima, izborima, sukobima ili
protestima. Osetite kako vam se telo napinje, a kroz glavu prolazi pitanje:
„Hoće li danas biti gore nego juče?“
Ako vam je ovaj scenario poznat, niste jedini. Politika je deo našeg
svakodnevnog života, ali ponekad vesti i događaji počnu da zauzimaju toliko
prostora da postane teško da se usredsredimo na posao, odnose, odmor ili bilo
šta drugo. Izbori su odmmah iza ugla, i niko više nije siguran od ovakvih
emocija.
Politička anksioznost ne znači da ste previše osetljivi, niti da treba da prestanete
da marite za ono što se dešava u društvu. Ona opisuje brigu, strah i napetost
koje pokreću politički događaji i osećaj neizvesososti u vezi sa budućnošću. U
ovom tekstu govorimo o tome kako je prepoznati i šta možemo da uradimo da
bismo ostali informisani, a da pritom ne zanemarimo sebe.
Šta je politička anksioznost?
Politička anksioznost je uznemirenost koja je posebno povezana sa političkim
događajima, procesima i okolnostima. Može se javiti tokom izbora, društvenih
nemira, političkih sukoba ili onda kada imamo utisak da se stvari razvijaju u
pravcu koji ugrožava naše vrednosti i osećaj
sigurnosti.Važno je i to kako tumačimo situaciju.
Ako verujemo da ne možemo ništa da
promenimo, da se događaji kose sa onim što nam
je važno ili da insitucije ne mogu da odgovore na
problem, osećaj bespomoćnosti može da postane
snažniji. Zbog toga politička anksioznost nije
samo reakcija na ono što se dešava, već i na naš
doživljaj kontrole i mogućnosti da se sa
situacijom nosimo.
Može se ispoljiti na različite načine:
● Fizički: ubrzan rad srca, napetost u mišićima, glavobolje, stomačne
tegobe ili problemi sa spavanjem.
● Emocionalno: strah za budućnost, razdražljivost, osećaj bespomoćnosti i
stalna zabrinutost.
● U mislima: teškoće sa koncentracijom, vraćanje istim brigama i osećaj da
ne možete da isključite misli o politici.
● U ponašanju: često proveravanje vesti, izbegavanje razgovora o politici ili
povlačenje iz društvenog života.
Zašto nas politika toliko opterećuje?
Politički događaji mogu da utiču na osećaj sigurnosti, pripadnosti i poverenja u
budućnost. Kada se o njima stalno govori, a odgovori nisu jasni, lako je steći
utisak da moramo neprekidno da budemo na oprezu.
Istraživanja ukazuju na to da je politička anksioznost povezana sa opštom
anksioznošću, ali nije nužno isto što i ona. Neko može biti relativno miran u
drugim oblastima života, a ipak osećati snažnu uznemirenost zbog političkih
dešavanja.
Političke podele mogu dodatno da otežaju siuaciju. Kada razgovori postanu
neprijateljski, a ljudi se sve više udaljavaju jedni od drugih, smanjuju se osećaj
podrške i mogućnost da o svojim brigama razgovaramo bez sukoba. Stres i
polarizacija mogu se međusobo pojačavati, pa vredi obratiti pažnju i na to kako
političke rasprave utiču na naše odnose. Ljudi prijavljuju da su u samo godinu
dana smanjili ili potpuno prekinuli kontakt sa najmanje 5 osoba u svom životu,
baš zbog prejakih političkih razlika.
Istraživanje sprovedeno u Gruziji tokom perioda političkih previranja pokazalo
je visok nivo anksioznosti i depresivnih simptoma među ispitanim političkim
aktivistima. Ovakvi nalazi ne znače da će angažovanje nužno narušiti mentalno
zdravlje, već podsećaju da
dugotrajan stres i intenzivno
zalaganje za ono do čega nam je
stalo mogu imati svoju cenu.
Odmor i podrška zato nisu znak
ravnodušnosti, već jedan korak
na putu do istrajanja i uspeha.
Kada briga postaje prevelika?
Brinuti o društvu i želeti da budemo informisani sasvim je razumljivo. Problem
nastaje kada briga počne da upravlja svakodnevicom i otežava nam da
funkcionišemo.
Vredi zastati i obratiti pažnju ako:
● teško zaspite ili se budite noću razmišljajući o političkim događajima;
● vam je teško da se koncentrišete na posao, školu ili obaveze;
● stalno proveravate vesti i teško vam je da napravite pauzu, iako
primećujete da se zbog toga osećate lošije;
● izbegavate bliske ljude ili prekidate odnose zbog političkih neslaganja;
● osećaj straha i bespomoćnosti počinje da se širi i na druge oblasti života.
Ne morate da čekate da postane neizdrživo da biste potražili podršku. Ako
uznemirenost dugo traje ili značajno utiče na vaše svakodnevno funkcionisanje,
razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili drugim stručnjakom za mentalno
zdravlje može biti koristan.
Šta može da pomogne?
Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima,
ali nekoliko malih promena može da napravi
razliku. Cilj nije da postanemo ravnodušni, već
da pronađemo način da budemo uključeni bez
stalnog osećaja preplavljenosti. Svako izlazi na
kraj sa stresm na drugačiji način, a ovo su samo
neke od stvari koje nam mogu pomoćim da u
predstojećim momentima obuzdamo stres i
preuzememo kontrolu od političke anksioznosi.
1. Napravite granice oko vesti
Odredite kada ćete čitati ili gledati vesti, umesto da ih proveravate tokom celog
dana. Možete, na primer, da odvojite kratko vreme ujutru i uveče, isključite
nepotrebna obaveštenja i izaberete nekoliko izvora kojima verujete. Ja
preporučujem slatke snimke mačaka ili ASMR kuvanje ;)
Ako primetite da vas sadržaj uznemirava, napravite pauzu. Posebno može da
pomogne da poslednji deo večeri ostavite bez vesti i društvenih mreža, kako
biste lakše prešli u “mod za odmor”
2. Razdvojte ono na šta možete da utičete od onoga što ne možete
Kada se čini da je sve van kontrole, pokušajte da sebi postavite dva pitanja: „Šta
je u ovoj situaciji do mene?“ i „Šta trenutno nije u mojoj moći?“
Ne možemo sami da rešimo svaki društveni problem niti da predvidimo šta će
se dogoditi. Ipak, možemo da odlučimo kako ćemo se informisati, kome ćemo
pružiti podršku i na koji način ćemo učestvovati. Takav pogled ne briše
problem, ali može da ssmanji osećaj potpune bespomoćnosti.
3. Dozvolite sebi da osećate ono što osećate
Bes, tuga, strah i razočaranje mogu biti razumljive reakcije na događaje do kojih
nam je stalo. Ne morate da ih potiskujete niti da se kritikujete zato što ih
osećate. Ni jedna emocija nije strana čoveku i nije sramota osećati ih. Najbolje
je da se upotnamo sa samom emocijom, osećanjem koje je prati, fizičkom
reakcjom kao i potencijalnim razlogom nastanka ove emocije.
Pomaže da zastanete, imenujete emociju i primetite kako se ona ispoljava u telu.
Nekome odgovara kratka šetnja, nekome razgovor sa bliskom osobom, a
nekome vežba disanja ili nekoliko minuta usmerene pažnje na sadašnji trenutak.
4. Pretvorite brigu u održivu akciju
Ako vam je važno da nešto promenite, pronađite oblik angažovanja koji
odgovara vašim mogućnostima. To može biti volontiranje, podrška lokalnoj
inicijativi, donacija, učešće u građanskim procesima ili razgovor sa ljudima iz
zajednice.
Ne morate da budete dostupni i aktivni sve vreme. Birajte korake koji imaju
smisla za vas i ostavite sebi prostora za odmor. Dugoročno, održiv angažman
često je korisniji od stalne iscrpljenosti.
5. Čuvajte odnose i delove života koji nisu politika
Razgovori sa ljudima koji imaju drugačije mišljenje mogu biti korisni kada
postoji međusobno poštovanje, ali ne morate svaku raspravu da viddite do kraja.
U redu je postaviti granicu ili promeniti temu ako razgovor postane povređujući.
Podjednako je važno da sačuvate prostor za prijatelje, porodicu, hobije, sport,
umetnost, prirodu i odmor. To nije bekstvo od stvarnosti. To je podsećanje da
vaš život ima više dimenzija i da vaše blagostanje zaslužuje pažnju čak i kada
su društvene okolnosti teške.
6. Setite se da niste sami
Vaši priajtelji, članovi porodice, komšije, poznanici, kolege i mnogi drugi
verovatno prolaze ili su u nekom trenutku osetili slične emocije, strah,
netrpeljivost, anksioznost i neizvesnost. I ja sam se nakon 2 godine aktivne
borbe na svom fakultetu našla u strahu za to šta ću tek da čujem sutra. Nakon 5
godina, dobila sam napad panike na ulici. To je ono što me je nateralo da
napišem ovaj članak, kao jedan mali pokušaj da obuzdam svoje emocije i
razumem ih. Pričajte sa ljudima u vašoj okolini, razumeće vas. Savetovaće vas.
Pomoći će vam. Isto kao što su u tom momentu meni pomogli moji prijatelji i
porodica.
Politika je deo života, ali ne mora da bude ceo život
Politička anksioznost može da
utiče na naše misli, telo, odnose i
osećaj budućnosti. Ipak, postoje
načini da se sa njom nosimo:
možemo da ograničimo izloženost
vestima, usmerimo pažnju na ono
na šta možemo da utičemo,
ostanemo povezani sa drugima i
izaberemo oblik angažvanja koji
nas ne iscrpljuje.
Briga o sebi ne znači da nam nije stalo do društva. Naprotiv, kada pravimo
prostor za odmor i podršku, lakše možemo da ostanemo prisutni, promišljeni i
angažovani na duže staze..
Za kraj, zapitajte se: šta vam pomaže kada osetite da vas politička dešavanja
previše opterećuju? Da li vam prija pauza od vesti, razgovor sa bliskom
osobom ili konkretna akcija?
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.