Каква је и колика та личност којој се поклони сваки човек? Која су то дела којима се диви апсолутно свако и зарад којих му је химна испевана? Управо нама је припала та част да имамо неког свестраног који нам је свесрдно утабао пут вере, пут истине, љубави, мира и правих вредности човека. А све те вредности темељене су у љубави Христа, по чијим начелима је и сам живео наш Свети Сава. Огромна је снага његовог духа која уједињује народе у вери Господњој да истрају баш као што и он сам, због чега му и дан-данас сви певају химну у знак захвалности. Веселог духа и благе нарави зрачио је ведрином из које се могла осетити неизмерна љубав према свом роду, који је изнад свега волео. У знак те љубави према своме роду, и читавом нараштају, он је овековечио српство у сваком погледу. Учинио је то да нашу веру нико не покатоличи и наше границе нико не помери и освоји нас као земљу. У то име, тај исти народ му пише и пева, позивајући све остале, и оне који знају, али и оне који не знају, да науче ко је уствари Свети Сава. Сви смо позвани да не заборавимо његов дан рођења, тај симбол Светосавља и просвећења нације која само тако може опстати и наставити да постоји. Свестан свог постојања, учинио га је вечним својим животом и радом, због чега му данас, ево, певамо највећу захвалницу која је отпевана, али ће се исто тако још много певати јер вреди, значи…
Како је само величанствен тај поклич Светом Сави који одзвања, али и опомиње из српских школа и цркава да се његова мисија просвећења не заборави и, штавише, настави. Баш данас нам је преко потребно Савино учење српске традиције и њених вредности, које нас чувају од сваког зла. Важно је поменути колико је он личним примером свима ставио до знања шта значи живети бо Божјим правилима. А прво и основно је било и биће љубав међу људима, а не мржња која убија. Храбро је преузео на себе улогу пастира који брине о многобројном стаду да не залута по брдима и беспућу међу зверима. Ми смо заправо то његово стадо које је брижно чувао, и напасао на ливади спознања и духовног отелотворења. Нама је остало његово наслеђе да га љубоморно чувамо од заборава и предамо новим нараштајима. Чисто да имају сазнање да нисмо били изгубљене овце без свог пастира. То је наш корен из ког је никло стабло Немањића, стабло српске државе која се не да освојити, ни покорити. Имала је Србија и има некога ко се заиста свим срцем борио за њу.
Свуда и на сваком месту Сава је увек свој акценат стављао на чисту веру у Бога. А то значи и истински веровати и живети у истини, ма како и колико то тешко било. Заправо, та истина и јесте највеће искушење сваког човека. Због ње је и Сава отишао у Свету Гору и провео монашки живот пун препрека и изазова, којима је снагом вере и чврстом вољом успешно одолео. Његов пример нам и говори каква је наша вера и показује шта нам ваља чинити ако желимо да будемо по Божјој вољи.
Човек из народа с вером у Бога, веран свом народу као нико, моли тај исти народ да се уједини и тако помери све границе постављене од оних који не знају ни за Бога, ни за род.
Права је благодет осетити његов дух у његовим богобојазним речима пуним љубави и топлине која се све више шири. Његов позив на братољубље сеже до мора и простире се дуж Босне и Херцеговине преко Војводине и Целе Србије, где год је српског живља. У прилог томе говори да је управо он, Свети Сава, спречио утицај римокатоличе вере на нашим просторима. Изборио се да један народ има једну веру и једног Бога и буде уједињен пред Божјим престолом. Само такав народ може сачувати свој језик, традицију, културу, историју, територију и лични интегритет. Све је он преточио у књижевност кроз своје списе, на шта нас подсећају Десанка Максимовић, Војислав Илић и Алекса Шантић. Не смемо га заборавити као Прометеја српске културе и апостола слободе, коме из свег гласа химном одајемо сву част и признање за натчовечанско ремек-дело.
Непросвећену и неписмену масу је извео из тунела незнања и мрака сваке врсте. Подстакао је друге да пишу, мисле и слободно говоре, преносећи веру и образовање надалеко и нашироко. Све то се одразило и на ово време и нас који у њему живимо и радимо. Њему можемо с поносом појати најлепшу химну којом га сва срца данашњице љубе и воле. Јер он нас исто тако љуби и с неба шаље благослов да нас Бог чува и штити од невоља. Превише тога је учинио за све нас, нас мале и несавршене, а тако велике у његовим очима и срцу, којима и данас бди над нама. Бојим се да наш усклик за његова дела није тек само шапат на ухо. И да има своју јачину јер је искрен и истински упућен њему, чији смо вечити дужници. Опет, верујем и надам се да ипак и у нама оваквим грешним рођенима има зрна покајања и жеље да будемо бољи и да му се што више приближимо и речима, и учењем, и радом, и делима и… Он нас је и учио хуманом понашању и раду, критиковао нерад, лажи, кривоклетство. Никада није касно променити пут, нико неће осудити такав корак. Јер баш тај корак подсећа на Савин, када је и он оставио племићки лагодан живот и све овоземаљске лепоте да би се замонашио и кренуо путем Бога, путем Јеванђења, путем исконског.
У доба савремене технологије, комуникације на даљину, вештачке интелигенције важно је сачувати систем вредности правих ствари. То су важна сведочанства историје, попут оних школских која добијамо као доказ о свом образовању. Исто тако сва сабрана дела српске историје не смеју никако остати под велом прашине у полицама старих библиотека или народних музеја. Ваља их отргнути од заборава и пажљиво их не само прочитати, већ и доживети.
Само тако можемо бити достојни наследници, а самим тим и следбеници Светосавља, пуноправно појећи химну ономе који је смело отворио врата учитеља и образовања наших предака. Негујући дух Светог Саве, ми негујемо ону добру страну наше личности, ма колико били оштри и преки. Јер помињући његов стил живота, опомињемо се да није на одмет омекшати срце и осмехнути се. А то и није тако тешко, поготово у тренутку певања химне своме пастиру, Светитељу Сави. Ово све нас позива на мир, блаженство и љубав. Он је Србију и саздао од љубави и сукликнимо му с љубављу, да нам сунце мира и љубави свима сине. Само такве, онће својим Светим Духом све нас помазати благостањем, он ће за нас Бога молити, и он ће спојити неспојиво. Јер иако спаљен, његово дело и његов дух су неуништиви и, како време пролази, све више добијају на вредности. Појте му, Срби, песму и утројте, јуче, данас, сутра… заувек појте, јер нико никада неће угушити глас православља и стишати звоњаву светосавског храма, с ког нас Свети Сава будним оком прати. И одсјај свећа, који својом светлошћу озари лице сваког верника, сјај је Савиног мудрог ока, коме генерације певају. А све Савине слике исцртане вештим рукама славних сликара и иконописаца, прича су за себе. Оне осликавају уметност живљења једног свеца који је обележио не једно време, већ векове. И тако га Срби славе и преносе кроз раздобља појећи му химну славе, части и поноса који га краси. Појте му, Срби, појте и нестајте, али не стајте, одајте част бедему наших живота, апостолу свих времена коме равног нема. Хоће ли ова земља изнедрити неког налик њему? А знам пуно особа под тим именом рођених баш на његов дан – Савиндан… А јесу ли достојни тога? Да ли ће оправдати своје име и долазак на овај свет и датум 27. јануар? Добри су то људи, колико их знам, и верујем да ће свој живот тако и наставити, ходајући у доброти. Можда за собом неће оставити тако значајно дело и траг попут Светог Саве, али ће сигурно с овог света отићи као нормални и честити људи.
И баш ту где Синан-паша спали мошти Светог Саве, ту ниче велелепни храм његове славе и духа, који је остао неуништив и који се уздиже као ореол српског просветитељства и православља… С Врачара одјекује добро позната химна Светом Сави, која позива српске цркве и школе да му песмом одају пошту и захвалност за то што јесу, сада и заувек. Стога ми је посебно драго што сам припадник нације коју је градила једна таква личност. Он се за нас борио мудром речју и великим срцем, што је вредно сваке пажње и помена. А на то нас позива историја којој не смемо остати дужни, већ на коју се морамо надовезати, чувајући и поштујући завештање Светога Саве. Зато дижемо свој глас у част победе знања, културе, вере, писмености и свега што нам осветљава путеве које нам је саздао наш светац. То је најмање што можемо да у виду малог перформанса, прожетог појављу, Светом Сави одамо почаст и сва признања. А уједно тиме јасно стављамо до знања свима да знамо ко смо и да никада више нећемо бити робови туђе културе, језика, грба, заставе, као што смо то већ били, и то пет векова. За један народ то је превише и срамота је да се понови. То Сава не би дозволио. Довољно је рећи да се у Србију и вратио са Свете Горе да би зауставио грађански рат. То је и успео својом дипломатијом и здравим разумом, јер и то је било његово учење народа. Чврсто верујем да се тако нешто слично неће више десити јер на основу садашњих прилика Србија је одлучна земља. И што је још важније, негује дух православља, које је дигнуто на највиши трон, самим тим што је Савин дан школска слава, која се јавно слави и која више није забрањена. Тако се деца од малих ногу уче духу човекољубља и на тај начин, удружени у заједници, лакше и лепше се образују, што заправо и јесте крајњи циљ. Сутрадан, као образоване личности које су се школовале за разне профиле, биће на висини свог задатка и успешно ће их реализовати, али само уколико буду сложни и уједињени у међусобној љубави и љубави према Господу Богу, чему их је учио Свети Сава, ктитор српског продуховљења и просвећења.
Аутор: Миљана Миливојевић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.