object(stdClass)#527 (7) {
  ["id"]=>
  string(2) "20"
  ["gender"]=>
  string(1) "f"
  ["description"]=>
  string(90) "

студент социјалне политике и социјалног рада

" ["image"]=> string(6) "20.jpg" ["url"]=> string(28) "https://blog.filfak.ni.ac.rs" ["group"]=> string(1) "3" ["plugins"]=> string(0) "" }
Социјални рад

У посети СОС Дечијем селу Краљево

17. април 2019. Социјални рад
Коментари
725 речи, ~4 минута читања

0%

О аутору

Лола Стојановић студент социјалне политике и социјалног рада

„Наш посао је прича о животу. Сваки нови дан доноси нове задатке и неочекиване ситуације које некада могу бити толико лоше да доводе до сагоревања, али могу бити и јако лепе и показују колико и сам живот може бити леп“

Водећи се овим речима свог ментора са праксе, увиђам да је једна од тих лепих ствари дефинитивно и СОС Дечије село Краљево које смо посетили заједно са ученицима треће и четврте године средњих школа „Светозар Марковић“, „Девети мај“ и Економске школе у Нишу, као и Гимназије „Вук Караџић“ из Трстеника. Добили смо прилику да обиђемо Село, чујемо о њему из прве руке и питамо све шта нас занима. Директорка и стручни радници приближили су нам концепт СОС Дечијег села, упутили су нас у његов рад, историјат и функционисање.

Од 2004. године, када је основано, СОС Дечије село Краљево представља јединствен концепт бриге о деци без родитељског старања, који им пружа могућност да одрастају у природном, позитивном и породичном окружењу, у хранитељским СОС породицама. У овом Селу се деци, о којој родитељи из било ког разлога не могу да брину, пружа нови дом у ком одрастају заједно са СОС родитељем и биолошким или СОС сиблинзима. Уз СОС родитеља, са којим дете живи, ту се налази и читав тим стручњака који помно прате развој деце.

Поред тога што ово место инсистира на томе да биолошка браћа и сестре остају заједно у СОС породици, постоје и друге погодности које га чине специфичним. У Селу интензивно раде на смањењу социјалне искључености деце из система хранитељства и труде се да што више умање постојање елемената институције у свом раду. Они организују разна дружења, окупљања и посете Селу како би се смањила социјална стигма и како би се деци пружио што природнији начин одрастања, а са друге стране, како би се другој деци, учитељима и комшијама приближило функционисање Села.

Њихови резултати говоре сами за себе. Велики број деце из Села уписује студије и успешно их завршава. Неки од њих већ имају своје породице, радно место, одлазе у иностранство и уопштено речено воде успешан живот.

Средњошколци, који су имали прилику да са нама обиђу СОС Дечије село, имају и више него позитивне утиске. Неки од најбројнијих коментара били су да нису очекивали да се овако нешто може пронаћи у нашој земљи и да су пријатно изненађени. Такође, истакли су како им је ово искуство значило за одабир будуће професије и приближило им важност социјалног рада и помагачких професија уопште, као и концепт хранитељства и лепоту учествовања у животу и развоју деце и других који можда нису имали најбезбрижнији досадашњи живот.

Две ученице Гимназије „Светозар Марковић“, поделиле су са нама своја искуства.

“Одушевљена сам начином на који они брину о деци и колику им пажњу и љубав пружају. У ваздуху се "осећа" љубав, пажња, срећа. Волела бих да у Србији постоји још СОС Дечијих села, јер за децу је јако битно где одрастају и у каквим условима одрастају , а они им пружају апсолутно све!”, каже Неда Цветковић.

Марија Петровић каже да се у току посете СОС Дечијем селу суочила са реалношћу да нечији животи нису нимало налик њеном. У току самог обиласка Села постављала је себи питања: “Чиме сам ја заслужила "нормалнији" живот од све те деце? Да ли то ценим и вреднујем довољно? Ако не, да ли ме то чини себичном?”

Марија додаје: СОС Дечије село је јако сређено и доста је улагано, а верујем да ће тек и бити. И поред тога, сматрам да је то мала цена за толике животе који су удаљени од социјалног ризика и толику децу којој је пружена нова шанса. Заиста сам захвална организаторима са Филозофског факултета у Нишу који су ми омогућили да створим слику о животу деце која овде одрастају, као и да увидим колико су помажућа занимања важна - како за појединце, тако и за читаво друштво. Све то ми значи како бих спознала концепт свог, надам се, будућег посла. Након ове посете, свакако  сам оплемењена новим сазнањима и лепим искуством које ће ми остати запамћено по бар мало више оствореним очима и јаснијем погледу на различитости, хуманост и на све лепоте која проистичу из пружања помоћи онима којима је свакако преко потребна.

Надам се да ће неки од средњошколаца који су са нама били у посети СОС Дечијем селу изабрати професију социјлног рада или неку другу помагачку професију како би нам се придружили у овом тешком, али и лепом задатку.

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600