Социјални рад

Филм ”Прича о браку” (Marriage story) - из угла будуће социјалне раднице

5. децембар 2020. Социјални рад
Коментари
996 речи, ~5 минута читања

0%

О аутору

Анђелија Аранђеловић студенткиња друге године на Департману за социјалну политику и социјални рад

Брачни и породични односи су једна од области рада социјалних радника и социјалних радница, а у складу са тим процена најбољих интереса детета у споровима око вршења родитељског права јесте нешто чиме се социјални радници и социјалне раднице баве. Често приликом развода, због партнерских сукоба, губи се из вида значај очувања родитељског односа и потребе детета остају по страни. Пример једног таквог развода видимо и у филму Брачна прича из 2019. године чији је аутор Ноа Баумбах. Како очувати породицу и када брак престане јесте значајно питање које се у филму отвара. А ван филма, управо улога социјалних радника и социјалних радница јесте да у томе родитељима помогну. 

Структура и радња филма

Филм ”Прича о браку” води публику кроз носталгичну и реалистичну драму брачне заједнице која се налази на прагу развода. Пробијајући сваку границу, Чарли и Никол, родитељи малолетног детета, налазе се пред неколико комплексних проблема – процесом сепарације, правним аспектом самог развода и очувањем најбољег интереса детета у споровима око вршења родитељског права услед новонасталих околности. Радња филма се одвија у континуитету, што је чини једноставном за праћење, а акценат је на емоцијама, неразумевању, проблемима и потреби за очувањем сопственог интегритета у брачној дијади. 

Односи у брачној заједници

Већ на почетку филма аутор ставља гледаоце у жижу догађаја: пар се налази на терапији код брачног саветника који методом писања писма покушава да подстакне одржање позитивних илузија код ускоро бивших супружника. Из ових писама, која они никада заиста не прочитају једно другом, приказује се све оно што је у њиховом браку било позитивно. Сазнаје се да се ради о породици без економских потешкоћа или озбиљних патолошких и дисфункционалних образаца понашања. 

После кратког увода, упознајемо се са ликом пословно неостварене жене, која је напустила своју породицу порекла и снове, поставши потпуно емоционално зависна од мушкарца. Касније кроз причу примећује се колико њој недостаје властити идентитет, јер онда када више нема супруга за ког ће бити везана, она тражи ново „стабло“ (што постаје њена адвокатица). Никол осећа да су она, њене жеље, мишљења и потребе потпуно невидљиви за Чарлија. Мислила је да ће испуњење пронаћи у мајчинству, мада је временом схватила да дете није „њено“ већ „своје“, и да се током одрастања све више одваја од ње. 

Чарли, с друге стране, има своју каријеру и стабилан живот и не види разлог зашто би се било шта од тога мењало. Сматра да његова породица живи добро. У једном тренутку везе начинио је и прељубу. Често је потпуно игнорисао жеље своје супруге и сматрао своје планове важнијима, али је родитељску улогу обављао одлично. 

Чарли и Никол још увек брину о мишљењу свог партнера и помажу једно другом; чини се да не желе развод сам по себи, већ не знају како би другачије решили проблеме који су се годинама гомилали. Тема приче није осуђивање једне или друге стране. Понашање актера је резултат накупљених унутрашњих и међусобних конфликата, неадекватне комуникације и недостатка капацитета за решавање проблема, самосталности и самоцењења, а не њихових негативних карактерних особина.

Дете у центру збивања

Када се ради о разводу брака, који се налази при врху скале стресних животних догађаја, деца су посебно вулнерабилна. За њихов емоционални, когнитивни, социјални развој и развој целокупне личности веома је важан однос са родитељима, зато се каже да је после развода најважније да „породица остане породица“. Деца су у конфузији, често развијају патолошке облике понашања, суочавају се са конфликтом лојалности, кривицом и љутњом. Због тога је важно да родитељи, колику год међусобну нетрпељивост осећали, одрже сарадњу и не забораве да свака одлука коју донесу треба да буде у најбољем интересу детета.

Чинећи све за своје дете и кроз борбу за старатељство, Чарли и Никол су чинили управо супротно. Трошили су новац који је био намењен за дете, губили су време које су с њим могли да проводе, такмичили се ко ће му бити ближи и тиме само стварали мањак мотивације и збуњеност. Растргнути између детета и својих обавеза и проблема, иако то нису желели, стварали су једно о другом све лошију и лошију слику и појачавали напетост, што дете примећује. Оно је било принуђено да промени школу и окружење, па у овом тренутку више времена проводи с мајком и њеном породицом у другом граду. По свему судећи, она има много боље услове за дететов развој. Отац и мајка, међутим, нису у једнаким позицијама. Чарли делује мање посвећено и више одсутно, са мање ресурса за дете, само јер се не налази на „свом терену“, већ привремено борави далеко од свог града и посла. Ова неравноправност посебно долази до изражаја када социјална радница посети оба родитеља. 

У ситуацијама као што је она где мајка спава у дететовом кревету, награђује га када оде да се види са оцем, повезује га са својим рођацима, изопштава оца из прославе важних празника и обећава детету останак ван града где су породично живели, долази до стварања емотивне баријере између детета и оца и привржености мајци. То се не догађа због тога што дете не воли оца, већ јер тражи „сигурну луку“, а у овом случају је стицајем околности то била мајка.

Оба парзнера донекле задовољавају потребе детета, али се јасно види да то није њихов примарни циљ. Због тога дете често остаје по страни и бива жртва родитељских ослабљених компетенција услед развода. Овакво поступање би могло да остави снажне последице на дететов будући живот и функционисање.

Закључак

Филм се завршава песмама које супружници засебно певају. Увођењем овог мотива аутор нам ставља до знања да оба родитеља још увек имају исти задатак, само га сада у већој мери обављају засебно. Прилагодили су се дететовим потребама у мери у којој је то било могуће и наставили са својим животима. Кључни тренутак је онај где се види да сво троје жале за породицом какву су некада имали и да још увек, без обзира на све, постоји емпатија и подршка међу њима. Емотивна завршница филма (када Никол прилази Чарлију и везује му пертлу, чему претходи породични загрљај) је веома важан тренутак за дете. Овакав гест му шаље поруку да његова породица у извесној мери још увек постоји, као и љубав и сигурност коју ће му родитељи увек пружати.

Коментари

uxaaoudaciyi
16.02.2021. 22:49


Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600