Услед великог броја биолошких, културолошких, друштвено-економских и личних фактора родитељско функционисање може бити отежано, а њихова компетенција смањена до те мере да се понекад један или оба родитеља потпуно ”изгубе” у томе како адекватно одговорити на комплексне развојне потребе детета. У оваквим околностима, за дете је неопходно пронаћи погодно окружење, а биолошкој породици помоћи да се избори са тешкоћама.
Мера заштите детета без родитељског старања или детета које има тешкоће у развоју и понашању, те привремено не може живети са својим родитељима јесте хранитељство, а важан посредник у спровођењу ове мере је сам социјални радник.
Структура и радња филма
Филм Отац (који је инспирисан истинитим догађајем) кроз причу утученог и несрећног човека, води гледаоце пут корупције, бирократије, криминала и озбиљног кршења људских права, у највећој мери изазваних неадекватном праксом у социјалној заштити. Радња филма прати Николу, оца малолетне деце смештене у хранитељску породицу и његову борбу за правду, али је у ток овакве радње аутор лукаво сместио још неколико социјланих проблема који додатно бацају акценат на једно сурово, несолидарно и недовољно уређено друштво.
На почетку филма Николина супруга прети одузимањем свог и живота своје деце због беде, чиме јасно показује да се налази у нестабилном психичком стању и дубоком очају. Одведена је у болницу, а како центар за социјални рад не успева да оствари контакт са оцем, деца се одмах укључују у систем социјалне заштите. Проблем настаје онда када се Никола јавља и њему, упркос напорима и труду током времена да побољша своје животне услове, не само да деца не буду враћена већ му није дозвољено ни да их види. Он креће ка Београду, пешака, како би лично уложио жалбу. На крају филма, Никола није успео у својој намери.
Социјални проблеми и предрасуде о хранитељству
Централни социјални проблем јесте сиромаштво. Сиромашни нису само главни ликови, већ читаво село у коме живе. Недостатак прихода за задовољење основних потреба није само економски проблем једне породице. Он може бити узрок и последица многих других фактора као што су лоше здравствено стање и проблеми менталног здравља, инвалидитет, необразованост, слабљење родитељског капацитета за васпитање... У најбољем интересу детета увек јесте да остане у кругу своје породице, али је хумано схватање о томе да је „родитељска љубав довољна за развој детета“ у ствари лаичко виђење родитељства. Родитељи продукују новог члана друштва који треба да се најпре социјализује, а касније и постане угледан члан заједнице, за шта морају бити обезбеђени одређени услови. Хранитељство се јавља као „рука спаса“ у критичним ситуацијама, а не као средство профитирања или како се често у друштву може чути чак „врста трговине децом“. Хранитељи морају стећи подобност, проћи процес обуке и испунити различите (чак и материјалне) услове како би бринули о деци, с тога је тврдња да они за то нису компетентни и да не могу пружити детету емоционалну топлину, потпуно погрешна. Хранитељ има обавезу да, док год родитељи нису лишени родитељског права, за сваку битну одлуку о дететовом животу консултује са њима, а дете има право да виђа своје родитеље. Препоручује се чак да родитељ припреми дете, објасни му где и због чега одлази, а да њихови сусрети постају дужи, чешћи и ненадгледани временом. Са родитељима се, такође, ради, објашњава им се зашто је до сепарације дошло и помаже да побољшају сопствени социјални статус. У исправној и реалној пракси социјланог рада и најмања иницијатива и мотивација коју родитељ изрази да поврати своје дете велики је корак и напредак.
Наредни друштвени проблем који се препознаје у филму јесте криминал који се очигледно одвија у центру за социјални рад. Директор профитира смештањем деце у хранитељске породице својих пријатеља и рођака и крши свако Николино и дечије право. Никола је необразован човек, али схвата да је директор неправедан, дрзак и да не покушава да му помогне, иако тврди супротно.
Мигранти које нелегално превози Николин пријатељ, и то не на праву локацију, је још један социјални проблем дотакнут у овом филму, као и насилничко понашање момака на пумпи према раднику. Јавља се и мотив гладних животиња које страдају на улици, незаинтересованост полиције за Николин случај и на самом крају потпуна издаја коју он доживљава од стране својих комшија. Чак ни медијска пажња коју добије не доводи до рашавања његовог проблема, већ само до милостиње коју му уручују непознати људи. Аутор се потрудио да створи атмосферу аномичног друштва тешког за опстанак. Приказао је „мрачну страну“ система у коме скоро да нема емпатије и алтруизма, већ само похлепе и голе жеље за одржањем што бољег статуса и ресурса. Филм нас наводи на саосећање са Николом и даје лош пример друштвеног функционисања и злоупотребе моћи. Подстиче на размишљање о томе да ли заиста живимо у оваквом друштву, те да ли смо ми, људи, они који га таквим чине и шта можемо урадити како би допринели његовом развоју и промени на боље.
Приказ социјалног радника и реакција публике
Филм Отац је, заједно са својим документарним елементима, изазвао бурну реакцију публике. Основно морално питање тиче се права сиромашних људи да имају потомство. Сиромаштво није основ за измештање деце из пордице, већ евентуалне последице тог сиромаштва које доводе до неповољних услова. Ни у овом филму није дошло до интервенције центра за социјални рад због немаштине, већ због нестабилне средине у којој деца одрастају (повод за интервенцију било је мајчино понашање).
Друга дилема односи се на питање: Зашто новац који добијају хранитељи за одгој деце није дат родитељима? Није идеја да новчану накнаду која се пружа хранитељима они користе за сопствене сврхе, нити да се њима „обавељени посао плаћа“, на крају она и није висока да би се њоме могло манипулисати. Процењују се потребе детета и ресурси који су неопходни за њихово обезбеђење и ти ресусри су упућени деци, а не хранитељу. Он је у обавези да води евиденцију о средствима која су намењена за дете, а саветник за хранитељство процењује истинитост тврдњи. Често се разговара и са децом без присуства хранитеља, а уколико се уочи нека неправилност и она се не коригује – прекида се хранитељство. Хранитељске породице су под сталним надзором центара за социјални рад и центара за породични смештај. Овакав приступ није могуће имати када су у питању родитељи. Њихову расподелу ресурса није могуће контролисати. С друге стране, као што смо већ закључили, није главни разлог измештања деце једноставно сиромаштво. Родитељи често имају проблеме друге врсте због којих не могу да се посвете деци или просто нису компетентни, због лошег здравља или неумећа да ресурсе распореде на правилан начин. Поред тога, у систему социјалне заштите постоје и новчане накнаде које свака социјално угрожена породица може остварити.
На мети осуде нашла се и сама професија социјалног рада, због своје улоге „негативца“. Крајње неприхватљиво и нехумано понашање запослених у центру за социјални рад у филму је неоспорно, али је важно имати у виду да је у филму представљен пре свега криминал, а не стандардна пракса социјалног рада. Социјални рад је само „колатерална штета“, јер је било која друга професија, такође, могла бити за потребе филма представљена као изопачена. Очекивања која је публика изразила у односу на центар за социјални рад да пронађе посао Николи, потпуно су утопијска. Центар може кроз сарадњу са другим институцијама помоћи и усмерити корисника, али непосредни проналазак радног места није у оквиру надлежности ове установе.
Важно је на крају истаћи то да је одлука центра за социјални рад о измештењу деце из породице заиста исправна. Колико год да нам је Никола дотакао осећања, безбедност деце је на првом месту и посматрање са емотивне стране у овом случају није од користи. У случају, на пример, да је Николина супруга заиста одузела себи и деци животе, довео би се у питање пропуст центра о томе где је био да ”неурачунљиву мајку” спречи у томе и одвоји је од деце, ако је већ информисан о ситуацији. То би било исправно питање. Све нас је дирнула реалистична сценографија и приказ стандарда живота каквог смо сви бар једном били сведоци, али је евидентна ствар да је дечја сигурност била угрожена.
Неправда је учињена у приступу. Да је Николи адекватно презентовано оно што се догодило, читав ток радње би могао бити другачији. Он би из неизмерне љубави према деци вероватно пристао на ”компромис”, а уз сва права (која су му у филму одузета) и мотивацију коју има, убрзо би поново био поред своје деце. Недоступност подршке и топлине од стране социјалних радника је карика која је све променила, али је сасвим евидентно да би изгледи да се ова прича срећно заврши у некорумпираној, стандардној пракси социјалног рада били на високом нивоу.
*У центрима за социјални рад раде и стручњаци других занимања који обављају исте стручне послове као и социјални радници
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.