Као студент завршне године студија социјалне политике и социјалног рада полако се осврћем на пређени пут и све научено током четворогодишњих студија. Теоријска знања стечена на Факултету омогућила су ми другачији поглед на друштво, породицу и појединца, њихову функцију у друштву и значај њихове међусобне интеракције.Оно што је мени посебно било значајно је то што је кроз студирање омогућено да добијено знање применимо у пракси.
Током праксе време смо провели у различитим установама социјалне и здравствене заштите (Центру за социјални рад, Центру за породични смештај и усвојење, Дому за децу без родитељског старања, Специјалној болници за психијатријске болести…). Искуства су јединствена за сваку од наведених установа, али посебно бих истакла праксу у Дому за децу без родитељског старања ,,Душко Радовић'' јер је то била прилика да проведем време са децом и младима који, за разлику од мене, одрастају одвојени од своје биолошке породице.
Дом за децу без родитељског старања ,,Душко Радовић'' представља установу социјалне заштите за децу и младе чији је развој отежан различитим дисфункционалностима у породици и ширем окружењу. У сарадњи са менторима и запосленима у Дому, научила сам које све мере заштите треба предузети како би се задовољиле основне потребе малолетника у виду хране, смештаја, образовања, подршке и шта је све потребно како би се остварили услови за њихов повратак у биолошку породицу. У склопу Дома постоје и прихватна станица и прихватилиште за децу која су занемарена од стране родитеља и немају сигуран кров над главом. Осим задовољења основних потреба, прихватилиште им омогућава и стручну помоћ која ће им олакшати укључивање у образовни процес и помоћи им у превазилажењу траума насталих у детињству. Међутим, иако живе у установи, живот ове деце и младих је у многоме сличан животу њихових вршњака- и они свакодневно одлазе у школу, друже се, свађају и мире, заљубљују.
Запослени у различитим установама су имали значајан допринос у преношењу знања и дугогодишњег искуства и припремили су нас на проблеме и изазове ове професије. Још једном сам схватила да је посао социјалног радника веома захтеван. Он тражи велику посвећеност, рад у тиму и разумевање различитости. Али са друге стране, немерљив је осећај када схватите да сте некоме помогли.
Реализовање праксе ми је омогућило да створим целовиту слику о будућој професији, као и да схватим да знања која стичемо током студирања не служе само да се положи испит, већ су веома примењива. Поред тога пракса је представљала и велико животно искуство које ме је суочило са тим да свако од нас данас може бити на месту помагача, а већ сутра на месту оног коме треба помоћи.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.