Ставови о насиљу над женама у сеоским срединама: Награђен мастер рад студенткиње Филозофског факултета у Нишу
Партнерско насиље сматра се једним од највећих друштвених проблема због краткорочних и дугорочних последица које оставља како на директну жртву насиља, тако и на све чланове породице. Са циљем подизања свести о распрострањености феномена, студеткиња мастер студија социјалног рада на Филозофском факултету у Нишу, Александра Стојановић, је уз ментроство проф. др Иване Јанковић спровела истраживање о ставовима о насиљу над женама у сеоским срединама. Као резултат одбрањен је мастер рад са темом „Ставови о насиљу над женама у сеоским срединама“ поводом чега је ауторка, Александра Стојановић, освојила награду Виктимолошког друштва Србије за талентовану младу истраживачицу. Преглед награђеног мастер рада и најзначајнији реултати биће представљени у наставку.
Феномен партнерског насиља над женама у сеоским срединама и ставови које жене имају о различитим аспектима овог феномена представља предмет рада. Специфично, заступљеност насиља у сеоским срединама, начин на који жене у сеоским срединама дефинишу насиље у партнерским односима, како разумеју разлоге који доводе до насиља, као и да ли сматрају да је у неким ситуацијама насиље оправдано. Такође, испитани су и њихови ставови у погледу тражења помоћи и подршке у случају доживљеног партнерског насиља, као и њихово лично искуство са доживљеним насиљем. У истраживању је учествовало 250 жена из опште популације из 10 села Расинског округа, старости од 18 до70 година, различитог образовног и радног статуса које су у партнерском односу најмање две године. У овом истраживању коришћен је и квантитативан и квалитативан приступ истраживању. Више од половине испитаница се потпуно или углавном сложило са тврдњом да је насиље прилично распрострањено у сеоским срединама (потпуно се слажем-105 (42%); углавном се слажем-54 (22%)). Чак 163 испитаница (65%) је одговорило да познају жене које су жртве психичког насиља, 111 испитаница (44%) је потврдило да познају жене које трпе физичко насиље, а 79 испитаница (32%) познаје жене које трпе сексуално злостављање. Када су у питању лична искуства, резултати истраживања су показали да је мање од половине испитаница пријавило доживљено физичко (34%), психичко (48%) и сексуално насиље (27%) и да је најзаступљенији облик насиља психичко насиље. Старије испитанице и испитанице нижег образовног нивоа показују веће слагање са ставовима који се односе на прихватање традиционалне родне улоге и нормализовање насиља у партнерским односима у односу на млађе и испитанице са вишим степеном образовања.Такође, резултати показују да испитанице које су дуже у браку чешће доживљавају све облике насиља у односу на остале испитанце, док испитанице нижег образовања чешће сматрају да је алкохол узрок насиља од жена са високим образовањем. Шта више, већина одговора који су се односили на могућу оправданост насиља потекла је од старијих и мање образованих жена. Више од половине испитаница сматра да до трпљења насиља долази услед немања адекватног места где да се склоне, финансијске зависности од мушкарца, страха за своју и безбедност деце, као и неповерења у институције које би требало да пруже заштиту у случају насиља у породици.
На основу резултата истраживања које смо спровели можемо дати неке од следећихпрепорука за побољшање положаја жена на селу:
- спровести кампање које би биле усмерене на информисање жена о облицима насиља и њиховим манифестацијама;
- омогућити радионице у којима би жене могле да размењују своја доживљена искуства у вези са партнерским насиљем;
- посебну пажњу посветити старијим женама и женама нижег образовања с обзиром на то да резултати показују да оне чешће подржавају ставове којима се нормализује насиље у партнерским односима. С тим у вези, са њима би требало радити на деконструкцији уверења која стоје у основи таквих ставова;
- у оквиру надлежног Центра за социјални рад обезбедити особу или тим који би био задужен за подизање свети жена у руралним срединама о постојању система заштите од насиља у породици;
- кроз више различитих радионица које би биле понуђене у оквиру Центра за социјални рад, едуковати жене о одговорности насилника у свакој ситуацији насиља коју је изазвао.
Забрињавајући податак показује да су неке од жена налазиле оправдања за насиље и одговорност приписивале жртви насиља. Из тих разлога, неопходна је едукација о правима и обавезама сваког појединца и заговарање идеје о нултој толеранцији на насиље.
Веома је важно показати женама са села да нису саме и заборављене. Оне често немају једнак и олакшан приступ свим институцијама као жене из градова, а дешава се да када су у питању старије жене буду потпуно неинформисане о видовима помоћи које могу да добију. Зато је значајно да стручњаци који раде са жртвама насиља обилазе мања места и да се укључе најближи Центри за социјални рад како би оне биле обавештене о постојећим механизмима заштите. Жртве насиља се често неће осећати оснажено после прве пријаве да напусте насилника, али само сазнање да нису саме и да постоји излаз из насиља које трпе можда ће некој од њих спасити живот.
Честитамо студенткњи Алесандри Стојановић и менторки проф. др Ивани Јанковић на постигнутом успеху!
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.