0%
Године 2006, у средњој школи Xavier у Њујорку догодило се нешто што ће учениции професори заувек памтити. Наиме, група ученика добила је несвакидашњи задатак – да напишу писма својим омиљеним писцима и убеде их да посете њихову школу. Свако је писао коме је желео. На списку прималаца нашла су се многобројна славна имена. Тако је пет храбрих ђака одлучило је да окуша срећу са легендарним Куртом Вонегатом, мајстором сатире и аутором ремек-дела попут Кланице пет и Мачје колевке који комбинују научну фантастику, црни хумор и дубоку друштвену критику. Курт Вонегат (1922–2007) био је један од најзначајнијих америчких писаца 20. века, познат по својим сатиричним, духовитим и интелектуално изазовним делима. Вонегатова дела често истражују апсурдност рата, људску глупост и борбу за смисао у хаотичном свету. Његов стил писања одликује се једноставношћу и снажним порукама, које су га учиниле доступним широком кругу читалаца. Унутар својих књига, писац врло често црта оно што жели да покаже читаоцима.Осим што је био писац, Вонегат је био и активиста, залажући се за мир и људска права, што га чини важним гласом свог времена. Управо зато, Курт Вонегат је, поред свог доприноса књижевности, значајан и за социјалне раднике. Његов рад остаје снажна инспирација за све који се баве помагањем другима и изградњом праведнијег друштва. Као што је и било очекивно, већина писаца није ни одговорило ученицима, акамоли дошло у школу...Ускоро, десило се чудо! Један одговор је стигао! Од свих писаца којима су ученици из Америке писали, само један је одговорио. И то ни мање ни више него сам Вонегат, у том тренутку већ писац у позној старости. Истина, није дошао у школу, уз шалу да сада због година више личи на игуану него на човека, али је послао писмо које је одушевило ученике. У том писму, мудри Курт оставио је поруке пуне хумора, топлине и инспирације. Осим тога, по свом занимљивом обичају, аутор је на крају писма уз потпис нацртао свој профил, који ће такође бити приказан у овом посту. Будући да верујемо да је ово писмо значајно не само за поменуте средњошколце, већ и за сваку млађу или старију особу, са интернет портала Penzin преносимо Вам писмоу целости. А можда бисте и ви могли пробати нешто слично са нашим домаћим ауторима или стручњацима? Никад се не зна – можда баш ваше писмо постане почетак незаборавне приче!
Вонегатово писмо ученицима звучало је овако:
Драга Xavier средња школо, госпођо Локвуд (професорка) и господо Перин,Мекфили, Батен, Маурер и Конђуста (ученици који су му писали):
Захваљујем вам на вашим пријатељским писмима. Стварно знате како да развеселите стварно старог маторца (84) у његовим годинама на заласку. Више се не појављујем у јавности зато што сада изгледам као игуана. Оно што имам да вам кажем, сем тога, неће бити дуго, дакле: Бавите се било којом уметношћу, музиком, певањем, играњем, глумом, цртањем, сликањем, вајањем,поезијом, романима, есејима, репортажама, није битно колико добро или лоше, не да бисте имали више новца или славе, већ да бисте доживели постајање (орг. becoming), да бисте сазнали шта је у вама, да би ваша душа расла. Најозбиљније! Хоћу да кажем, почевши од овог тренутка, бавите се уметношћу и бавите се њом до краја ваших живота. Нацртајте смешну или лепу слику госпође Локвуди дајте је њој. Плешите до куће после школе, и певајте испод туша и певајте, певајте. Нацртајте лице на свом кромпир-пиреу. Претварајте се да сте гроф Дракула. Ево задатка за вечерас, надам се да ће вас госпођа Локвуд оборити на испиту ако га не урадите: Напишите песму од шест стихова, о било чему, али римовану. Нема поштеног тениса без мреже. Напишите је што боље можете. Али немојте никоме рећи шта радите. Немојтеје показати или је изрецитовати икому, чак ни девојци ни родитељима ни било коме, ни госпођи Локвуд. Ок? Поцепајте је у малецке делове и баците их у неке далеко постављене контејнере. Сазнаћете да сте већ били величанствено награђени за своју песму. Искусили сте настајање, научили много више о томе шта је у вама и учинили сте да ваша душа порасте.
Бог вас све благословио!
Курт Вонегат
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.