Ковид 19, од свог појављивања и ширења по целој планети, изазвао је много проблема, првенствено здравствених, али и економских, образовних, социjалних... Појединци, као и цело друштво, морали су да се прилагоде животу током пандемије, дошло је до многих измена попут школовања од куће и рада од куће. За релативно кратко време људи су се трудили да одговоре изазовима који су наишли, што може иницирати и позитивне последице, као што су развој медицине, чак и сам технолошки развој. Технолошки напредак је у прошлости доводио до значајних промена у целом друштву. Тако ће и у садашњости овај напредак, кога је изазвао Ковид 19, утицати на разна занимања, али и на социјални живот појединца. Ова непогода може помоћи човечанству да напредује, али може се догодити и сасвим супротно. Оно што ће пресудити јесте наша воља и воља људи око нас која нам је потребна како бисмо савладали ову препреку.
Један од највећих изазова је образовање. Од почетка пандемије, школовање је морало да се настави и веома брзо се прилагодило настави од куће. Такозвана онлајн настава, која многима представља нешто негативно на први поглед, заправо може позитино утицати на младе, тако што ће их приближити новим технологијама и животу и раду, како ће изгледати у будућности.
Што се тиче тржишта рада током пандемије, доста људи је претрпело губитак посла. На простору Србије, према истраживању SeCons групе и Fridrih Ebert фондације[1], претпоставља се да је око 200.000 људи остало без посла, углавном због обуставе рада послодавца. Доста је утицао и прелазак на рад од куће, а код неких занимања таква опција није била могућа. Занимања везана за саму ИТ индустрију су добила још више на снази. Поред ИТ области, на простору Србије, послови који су имали позитивни раст јесу послови у курирским службама. Разлог томе је повећање онлајн куповине разних ствари попут дезинфекционих средстава, књига, чак су људи тражили и доставу хране. Насупрот томе пад су претрпели угоститељи који су због уведених мера и страха људи од заразе имали мањи приход него пре пандемије. Грађевинци су такође доживели мали пораст. Једно од објашњења је да су људи током боравка код куће решили и да је среде. Многе државе су претрпеле економски крах, али су неке од њих врло брзо кренуле у опоравак и савладале тај изазов.
Последице Ковида 19 ће постојати и то је несумњиво, али неке од њих ће бити краткорочне, а неке дугорочне. Негативне економске последице ће можда прерасти у економску кризу, али велика је шанса и да ће се већина држава опоравити од ових последица у релативно кратком временском периоду.
Неки стручњаци сматрају да ће пандемија убрзати улазак човечанства у такозвану Четврту индустријску револуцију, која ће највише променити тренутно тржиште рада. Ово се може сматрати дугорочном последицом пандемије. У будућности све више занимања ће се фокусирати на онлајн свет и дигитализацију, а то ће условити развој информационих технологија. Због тога нека од занимања која ће сигурно опстати након свега, и нека од њих напредовати, су пословни аналитичар, софтверски инжењер, маркетиншки експерт, стручњак за информатичку безбедност, директор продаје и физиотерапеут[2]. Многа занимања ће се променити и покушати прилагодити том напретку. Уколико не успеју, она ће нестати. Улазак у Четврту индустријску револуцију ће условити и развој вештачке интелигенције, који ће у много чему променити свет. Роботи ће заменити људе на опасним местима, обављаће тежак физички рад и обављаће задатке који се понављају. Нека од занимања која ће бити највише угрожена су продавачи, чистачи, возачи, таксисти и конобари[3].
Возила се све више опремају дигиталном технологијом и такозваним аутопилотом, односно софтвером који вози уместо човека. Ова технологија је још увек у развоју, али је неизбежно да ће се једног дана довољно развити да замени човека. Тиме ће нестати професије возачи, таксисти, машиновође, па једног дана и пилоти и капетани.
Продаја се све више фокусира према онлајн свету, поготово сада током пандемије, па ће продавци све више губити посао, а могуће је да ће и њих у продавницама заменити роботи. Интернет продавнице су доживеле напредак и развој. Све је већи број дигиталних посетиоца, а остварују и већу продају својих производа.
Нека од занимања која неће бити угрожена развојем вештачке интелигенције јесу физиотерапеути и друга слична занимања, где је потребна „људска рука“ да обавља тај посао. Такође, и послови код којих је потребна логика и „осећања“, попут уметности, спорта... ће опстати.
Током ситуације са Ковидом 19, информатичка писменост је порасла, односно људи и деца се прилагођавају стању у ком се налазе. Ово је,такође, позитивна последица, јер ће информатичка писменост у будућности бити веома потребна при проналаску посла, али и сналажењу у дигиталном свету.
Једна од негативних последица узрокована Ковидом 19, јесте још веће отуђење људи. У савременом добу, и пре пандемије, смањила се друштвена комуникација између појединаца. Главни узрок томе је развој друштвених мрежа, чиме се отвара пут виртуелној комуникацији. Превентивне мере су смањиле дружење између људи, а повећала се комуникација путем интернета, што може негативно утицати на друштвени живот појединца.
Пандемија је дошла изненада и узроковала многе проблеме, а ти проблеми ће оставити негативне последице на неке сегменте друштва. Утицала је на здравствено и психичко стање појединаца, економију државе... На ово можемо гледати као на један негативан догађај, али уколико нешто научимо и напредујемо из тог негативног догађаја, он се може сматрати поучним искуством. Друштво ће у случају следеће сличне ситуације бити припремљено на исту, држава ће знати како да реагује, а ни људима неће бити непознато како да се понашају. Такође, допринеће и напретку у виду дигитализације и ширења информационих технологија, што ће резултовати бржем прилагођаваљу људи технологији и њеним напретком.
Литература:
- https://www.secons.net/article.php?a=131&lng=Serbian
- https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-54461554
- https://biznis.telegraf.rs/karijera/3181465-sta-nam-donosi-30-narednih-godina-ovo-su-poslovi-buducnosti-birajte-pametno
- http://balkans.aljazeera.net/blog/poslovi-u-buducnosti-nece-liciti-na-danasnja-zanimanja
[1] https://www.secons.net/article.php?a=131&lng=Serbian
[2] https://biznis.telegraf.rs/karijera/3181465-sta-nam-donosi-30-narednih-godina-ovo-su-poslovi-buducnosti-birajte-pametno
[3] http://balkans.aljazeera.net/blog/poslovi-u-buducnosti-nece-liciti-na-danasnja-zanimanja
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.