Ситуације ограничења слободе кретања, избегавање физичког контакта са људима, мере су заштите, истичу стручњаци. Окупирани смо сличним информација свакодневно, уз изјаве подршке, чини нам се да нисмо сами, док гледамо све то преко наших телефона. Имамо времена да размишљамо, да размишљамо о свему што смо раније одлагали. Стварање идеје али и емпатије према свему што се дешава око нас, ставља нас у нелагодну ситуацију у којој имамо привид да баш од нас зависе животе људи, даљи ток историје. Због превелике одговорности дешава се да одбацимо тешке одлуке и ту одговорност. Иако у тренуцима имамо емпатију према другима око нас, али временом и у тим тренуцима несреће свесно се дистанцирамо, пребацујући „лопту“ на неке друге. Исто тако умемо, често, да се супротстављамо нашим одлукама када неко други наметну те одлуке, изјавама: „Не могу да знају шта је за нас најбоље.“, шта значи сат мање радног времена, да ли вирус има радно време? Да ли човек који спаси другог човека који је скочио са моста, у намери да изврши самоубиство, залази у његове животне одлуке?
Свет се мења, засигурно, а у ком правцу иде не знам. Живот под маскама, ствара код нас бунт као и исказивање неповерења у информације које нам се пласирају. Тако имамо подељена схватања, од негирања тренутне реалности до екстремних теорија завера. Из пређашњих искустава, имамо повода да све ово гледамо као глобални спин који је у интересу неких група. Болести је било вазда, али данас, у глобалном друштву, се „заразе“ шире много брже, а „постоје“ све док се о њима прича. Исто тако, па чак можда и више, нам је црна статистика када је реч о другим болестима. AIDS, канцер, туберкулоза... односе хиљаде и хиљаде живота, а да за то и не знамо. У тренуцима ми се, морам признати, јавља и нервоза када исто овако људи умиру од, у овом тренутку, баналних болести, од богиња, тифуса, обичних вирусних обољења, за које у неким друштвима „трећег света“ не постоји вакцина. Но, када се мало дистанцирамо од песимистичких мисли, и погледамо друштво око себе, објективније сагледавам ситуацију, бар тако мислим. Упознајемо људе тек сад, упознајемо и наше најближе, породицу, пријатеље, јер смо због брзог начина живота, стављања приоритета на нешто друго, друштвене мреже, пласираног садржаја од стране нових медија, заборавили на нешто што нам је, бар биолошки најближе, али у овим тренуцима ослањајући се на такве групе увиђамо нашу отуђеност. Не би требало да је тако, испада да је то само последица овакве ситуације, и као да једва чекамо да се вратимо свом устаљеном начину живота кад све ово прође.
Када је човеку ускраћена слобода, када се осећа као у затвору, стрепи зарад свог здравља или здравља блиских особа, тек тада увиђа значај слободе, али и значај свих социјалних интеракција које су му ускраћене. На одређене елементе не обраћајући пажњу, сада им стављамо примат, недостаје сам чин испијања кафе, недостаје седење у клупи са пријатељем, недостаје виђање партнерке у клубу, и сам тај клуб недостаје са свим људима који су чинили драж свакодневног живота. Управо те елементе сматрам последицама када читава епидемија прође, јер, чини ми се да ћемо више поштовати сваки тренутак времена који ћемо сами креирати без ускраћивања од стране било кога.
Можда ће ова ситуација да промени наше навике, схватања, тумачења и погледа на друштво и његове делове, али верујем и да ће мало опоравити планету, јер је бар мало мање гушимо.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.