Fakultet nije kao srednja škola
Ovu iluziju izbacite sebi izglave. Možda su vam ovo pričali profesori u srednjoj školi, možda neki poznanici/prijatelji. Svakako, ako ste ikada čuli da je fakultet kao srednja škola znajte da je to laž. Koncept je drugačiji, sve je drugačije. Bolonjski proces jeste promenio sistem visokog obrazovanja ali svakako nema sličnosti između fakulteta i srednje škole.
Slanje mailova
Veliki broj brucoša (i starijih studenata) jednostavno ne zna kako treba da izgleda e-mail. Ipak, to je dragocena veština koja će vašim profesorima pokazati da ste ozbiljna osoba. Ovo važi i za stvari van fakulteta. Kada se prijavljujete za prakse, stažiranja, stipendije itd. mnogo govori o Vama da li umete da napišete kvalitetan mail.
Ključne stvari:
- Uvek budite ljubazni,
- Naslov maila je jako bitan, pomaže profesorima da sortiraju pristiglu poštu, nije isto ukoliko ih pitate u vezi kolokvijuma koji je za dva dana ili imate neko drugo pitanje koje nije toliko urgentno.
- Ne brinite ako ne dobijete odgovor brzo. e-mail nije servis instant poruka. Mnogi ljudi proveravaju svoju poštu par puta dnevno, nisu u mogućnosti da primaju i odgovaraju na mailove istog trenutka. Tako da, budite strpljivi.
Aktivnost na predavanjima i vežbama
Nikako nemojte potcenjivati ovo, naročito što se tiče vežbi. Kako vi imate više profesora i asistenata, isto tako i profesori imaju više studenata. Predaju nekoliko predmeta različitim godinama i nivoima studija. Zbog toga, nemoguće je da zapamte sve studente kojima predaju. Potrudite se da vi budete jedan od onih studenata koje će zapamtiti. To najbolje možete uraditi tako što ćete biti aktivni na predavanjima i vežbama. Vežbe su koncipirane kao zajednički rad na nekom materijalu koji će biti na kolokvijumu ili ispitu, asistenti su tu da vam pomognu oko svih nedoumica pa iskoristite to vreme da iznesete svoje mišljenje, pitate šta imate i generalno se osetite slobodno da vodite diskusiju o datoj temi. To će vam učiniti vežbe zanimljivijim, dobićete poene koji utiču na ukupnu ocenu i bićete primećeni.
Konsultacije
Koristite ih. Profesori i asistenti su obavezni da u datom vremenu budu u svojim kabinetima i rado će vam izaći u susret. To vreme možete iskoristiti da uživo pitate sve što vam nije jasno a što niste mogli na vežbama.
Kako učiti i polagati ispit
Sad dolazimo do epicentra studija – učenje. Na fakultetu ste pre svega da bi stekli neko znanje a da bi to bilo moguće, morate da učite. Često će se desiti da je gradivo obimno a vremena malo.
Prvo, najbolje je da sa spremanjem kolokvijuma i ispita počnete i ranije. Ne morate baš da spremite ceo ispit mesec dana pre roka ali možete uraditi dosta da se pripremite za rok. Pre svega, nabavite literaturu. Na početku godine tražite od profesora ispitna pitanja i preporučenu literaturu iz kojeg ta pitanja treba spremiti. Nakon što dobijete pitanja, krenite u pronalazak literature. Verujte mi, bolje je to uraditi na početku semestra nego na početku ispitnog roka.
Nakon što dobijete literaturu, na osnovu obima literature, broja ispitnih pitanja i vaših afiniteta napravite plan polaganja ispita. Vidite koliko imate predmeta na godini, koliko ispitnih rokova i onda razmislite koliko (i kojih) ispita želite da date u svakom roku.
Pro tips:
- Prvo položite teže i obimnije ispite. Možda zvuči čudno ali radi. Kako prolazi vreme i kako se gomila broj položenih ispita, vaša energija i motivacija teže opadanju. Zbog toga je teže ispite dati prvo, pomučiti se na startu i završiti to. Kasnije kada vam energija opadne spremite manje obimne ispite i bez problema položite.
- Zaboravite na skripte! Zapravo, da razjasnimo ovo. Postoje dve vrste skripti, one koje vi pravite za sebe i one koje neko drugi pravi. Kada spremate neki obimniji ispit sasvim je uredu da neke bitnije stvari izvučete posebno, neke složene koncepte razjasnite i slično. Ta vrsta skripte vam može biti od pomoći. Skripta koja se može dobiti od kolega ili slično je najčešće jako loša odluka. Pre svega, ljudi su različiti, ono što ste vi za sebe izvukli posebno može vam biti od velike pomoći dok drugoj osobi može biti totalno beskorisno. Kada izvlačite sve te stvari može se desiti da nešto što je jako bitno niste zapisali jer se vama podrazumeva (recimo učite o nekom istorijskom događaju i niste zapisali datum jer ste tu informaciju znali od ranije), isto važi i za druge. Možete dobiti skriptu od nekog i da jednostavno ne valja ništa. Pored toga, profesori znaju kada učite iz skripte. Naročito ako postoji neka skripta koja se prenosi sa generacije na generaciju. Studenti ponavljaju isti sklop rečenica kao papagaji i tačno se vidi ko je učio iz prave literature ko je uzeo skriptu od 30-ak stranica.
Šta ako padnem ispit?
Pa, ništa. To je sastavni deo studiranja. Jako mali broj studenata uspeva da nikada ne padne ispit. Niko nije nepogrešiv i padovi su sastavni deo života. Okej je pasti ispit. Ne kažem da sad treba redovno da padate ali imajte dovoljno samopouzdanja u sebe da vas pad ispita ne poremeti. Vidite šta vam je bio problem, bolje se spremite za sledeći rok i to je to. Pad ispita nije kraj sveta.
Samodisciplina
Fakultet ne završava najpametnija nego najupornija osoba. I to je tako. Možete biti pametni koliko god, ako ne možete da naterate sebe da sednete i učite, džaba vam. Morate imati samodisciplinu da odvojite vreme za učenje i vreme za druge stvari. Moj savet je da prvo učite, onda sve ostalo. Ustanite ujutru i učite, ako ostavite za kasnije ili za veče velike su šanse da se to neće desiti. Jednostavno, bićete umorni od obaveza preko dana dok sa druge strane uveče velika većina ljudi odmara pa su veće šanse da će vas tada neko zvati van ili će vam slati poruke.
Opšta informisanost
Ovo je među poslednjim stvarima ovde ali nikako nije najmanje važna. Informišite se! Što više, to bolje. Naravno, ako studirate sociologiju nije vam previše bitno najnovije otkriće kvantne fizike ali budite svesni sveta u kojem živite, prelistajte vesti, nađite sve oblasti povezane sa onim što studirate i trudite se da dobro baratate informacijama. Ako studirate društvene nauke, jako je bitno elementarno poznavanje istorije (svetske i nacionalne). Ne morate da znate tačan datum nekog događaja ali treba da imate predstavu o nekom redosledu. Recimo kada se desio Holokaust ili da je pad Berlinskog zida označio kraj Hladnog rata.
Vannastavne aktivnosti
Studiranje jeste učenje ali nije samo to. Postoji gomila drugih stvari koje možete (i treba da radite). Jedna od tih stvari su svakako volontiranje i traženje praksi. Niko vas neće zaposliti isključivo na osnovu diplome. Možda deluje čudno ali tako je. Između dva kandidata sa jednakim kvalifikacijama, poslodavac će izabrati onog ko je imao više vannastavnih aktivnosti, Kroz takav vid aktivnosti stičete neka praktična znanja i upoznajete nove ljude.
Ono što vam može biti od velike pomoći jeste članstvo u nekoj od studentskih organizacija, neke od njih su aiesec, aegee, students for liberty. U takvim organizacijama imate mogućnost da upoznate druge ljude, radite na raznim zanimljivim projektima i pokažete sebe i na neki drugi način sem učenja.
Još neki saveti:
- Ne plašite se neuspeha. Pasti ispit nije ništa strašno i svima se desi. Tako da nemojte bežati od toga, samo sebi stvarate dodatni stres a ne postižete ništa. Dešava se da ne budete perfektno spremni za neki ispit i to je uredu. Izađite na ispit i probajte. Bolje je pokušati i ne uspeti nego ne pokušavati uopšte (ovo važi i za život van fakulteta).
- Borba sa stresom. Studiranje ume biti stresno, nekada će se obaveze nagomilati i to će uticati na povećanje stresa. Ono što možete uraditi da umanjite stres je da napravite plan obaveza, kad i šta radite. Spavajte redovno, jedite redovno i potrudite se da imate dovoljno fizičke aktivnosti. I u sred ispitnog roka odvojite deo dana kada nećete misliti na učenje; gledajte neki film ili seriju, odite na piće sa prijateljima ili prošetajte. Nakon što položite ispit nagradite sebe.
- Fakultet je pravo mesto za unapređivanje vaših veština javnog nastupa. Biće tu usmenih ispita, prezentacija, izlaganja i ostalo. Nemojte se bojati toga. Kao prvo sve ove stvari možemo nazvati kontrolisanim okolnostima. Bolje je da izlaganje kod prezentacije vežbate ispred vaših 30 kolega nego da sutra dan na poslu morate da održite prezentaciju pred 100 ljudi ili ispred 10 ljudi koji odlučuju o budžetu za neki projekat ili slično. Takođe, kada spremate ispit ili prezentaciju odvojite dovoljno vremena da naglas, jasno i glasno kažete sve ono što ste planirali da kažete na ispitu ili prezentaciji. Ta tehnika pomaže da uvidite sve potencijalne greške i umanjite ih i bićete manje pod stresom jer kada to treba stvarno ispričati imaćete osećaj sigurnosti.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.