ISTRAŽIVANJE PORODIČNIH ODNOSA U VREME PANDEMIJE IZ ŽENSKOG UGLA – ŠTA SE DEŠAVA KADA SE SKINU MASKE?

Porodica, kao primarna društvena grupa, najintenzivnije se suočila sa posledicama pandemije virusa COVID-19 i merama za njeno suzbijanje. Podela na domaće i javno, kao tradicionalno žensku i mušku sferu, postala je izraženija, što predstavlja opasnost od povratka na porodične obrasce koji bi trebalo da budu prevaziđeni, a koji vode u repatrijarhalizaciju društva. Teorijski deo istraživanja odnosi se na sagledavanje problema staranja i emocionalnog rada sa aspekta feminističkih teorija, a u kontekstu porodičnih odnosa u uslovima pandemije. U empirijskom delu rada istražila sam porodične prakse, osećanja i stavove ispitanica u uslovima pandemije. Ispitanice uglavnom potvrđuju tradicionalnu rodnu podelu – muškarac je hranitelj porodice, dok je žena zadužena za poslove u domaćinstvu i staranje o deci. Ovo je dovelo do nejednake raspodele emocionalnog rada, što je ženu u porodici pozicioniralo kao glavnog aktera u održavanju stabilnosti u funkcionisanju porodične zajednice.

TEORIJSKO ISTRAŽIVANJE

Širenje korona virusa se može posmatrati kao okidač brojnih društvenih promena menjajući globalno i samu srž svakodnevnog života i time unoseći promene u porodični život s obzirom da je porodica most između pojedinca i društva. Sa uspostavljanjem samoizolacije, pojedinac najviše vremena provodi u porodičnm okruženju. Mnoge porodice vreme samoizolacije je dodatno zbližilo, dok je neke otuđilo. Pojedine probleme koji su već postojali u porodici pandemija je intenzivirala. Primećeno je povećanje slučajeva porodičnog nasilja, što je podržano statistikom koja beleži povećani broj poziva centrima za nasilje u porodici. Još jedna promena od početka pandemije zapaža se u odnosima između dece. Višak vremena kod većine braće i sestara ojačao je njihov odnos, dok je kod drugih izazvao česte konflikte.

Pandemija je uzrokovala da očevi provode više vremena obavljajući kućne poslove i brinući o deci, međutim, isto važi i za majke. U proseku i dalje su žene te koje više vremena posvećuju obavljanju kućnih poslova i drugih oblika neplaćenog rada.

Sociolog, Dragan Stanojević, ukazuje na opasnost od repatrijarhalizacije društva u uslovima pandemije kroz podelu rada u domaćinstvu. Muškarci se, prema jednom modelu, više angažuju oko dece, a prema drugom se potvrđuju kao hranitelji porodice dok žene preuzimaju kućne poslove i brigu o deci. Stanojević naglašava da su niži društveni slojevi posebno ugroženi jer je kod kojih teže usklađivanje roditeljskih obaveza.

Teorijski pojam kojim se može objasniti opterećenost žena tokom pandemije jeste rodni režim koji, prema Marini Blagojević, obuhvata sistem moći, očekivanja, uloga, ponašanja, stavova, prikazivanja i hijerarhizovanja rodnih razlika. Rodni režim uređuje odnose između muškaraca i žena, formira individualna očekivanja i ponašanja koja su u skladu sa društvenim kontekstom. Koliko je društvo patrijarhalnije, toliko je značajnija rodnost koja se uvežbava u mikrosferi. Nezavisno od deklarativnih i normativnih stavova, jednakost ili nejednakost između rodova se očituje upravo na nivou svakodnevice. (Blagojević Hjuston, 2013:31,32) Sa krizom jača tradicionalizam, osećaj za naciju, religija, značaj porodice i sa tim i tvrdnja da je žena “stub kuće”.

Pored obavljanja plaćenog posla od žena se očekuje i rad u kući - poslovi poznati pod terminom “druga smena”. U uslovima pandemije žene osećaju teret i “treće smene” koja podrazumeva intenzivniji emocionalni rad kroz znatno uvećan obim staranja. Žene ne samo da preuzimaju teret kućnih poslova i brige o deci već ulažu i veliku količinu emocionalnog truda u održavanju porodičnih odnosa (Gidens, 2001:191). Staranje je društveni odnos koji koji podrazumeva i određena znanja i veštine, kao i fizički rad i emocije. Muškarci su oslobođeni tereta emocionalnog rada i mogu više vremena da posvete radu na poslu i svom ličnom razvoju. Porodica je detecentrična, sve snage su usmerene ka potrebama deteta i to je jedan vid staranja. Drugi vid staranja može biti briga o starijim članovima porodice. Oba vida su znatno otežana u vremenu pandemije. Kako u većini savremenih društava, pa i onih najegalitarnijih, različite oblike staranja još uvek obavljaju uglavnom žene, to znači da žene žive u nekoj vrsti „paralelne realnosti” ne samo u smislu praksi i društvenih položaja već i u smislu vrednosti kojima se rukovode u svakidašnjem životu. Društvo ne prepoznaje staranje kao rad. Staranje je nevidljivo jer se označava kao prirodno, a Blagojević navodi da je materinstvo centralna tačka „odbrane prirodnosti” ženskog staranja.

Oblik srpskog hibridnog modela porodice može se delimično objasniti i pojmom samožrtvujućeg mikromatrijarhata koji pokušava da odgovori na pitanje zašto žena prihvata svoju nezahvalnu ulogu. Pridev „samo/žrtvujući“ podrazumeva da je žena istovremeno i subjekt i objekt vlastitog „žrtvovanja“, jer izvlači posebnu psihološku dobit za svoju „žrtvu“, a ujedno njom i kompenzuje nedostatak moći u javnoj sferi. (Blagojević Hjuston, 2013: 42). Na primer, žena se ponosi što uporedo sa poslom održava mir u kući, kuva, pere, čuva decu…

Žene su u nepovoljnijem položaju od muškaraca zbog preovlađujućih rodnih nejednakosti u gotovo svim sferama društva, a u domenu plaćenog rada to znači da je ženama teže da se zaposle, zarađuju manje od svojih muških kolega i nakon posla vrate se kući gde će ih sačekati dodatni rad. Prethodne krize su pokazale da su žene kada izgube posao, angažovanije u obavljanju kućnih poslova i da kada su ponude za posao oskudne često ostaju uskraćene za poslove koji su dostupni muškarcima. Ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom ugrozila je sektore u kojima su žene pretežno zastupljene kao radna snaga - uslužne delatnosti, turizam, trgovina i neformalna ekonomija. Pogotovo je teško majkama zdravstvenim radnicama. U zdravstvu radi više žena nego muškaraca, međutim u proseku muškarci zarađuju više. Naglo povećan obim rada je roditeljima koji rade u ovom sektoru dodatno otežao roditeljstvo i organizovanje svakodnevnog života. U osetljive grupe pogođene pandemijom spadaju i osobe sa invaliditetom (roditelji dece sa invaliditetom), deca i roditelji dece sa posebnim potrebama, Romi, samohrani roditelji i žene sa sela.

Možemo povući paralelu sa epidemijom ebole u zapadnoj Africi. Prihodi svih ljudi bili su umanjeni, međutim, muškarci su brže povratili prihode koje su zarađivali pre izbijanja epidemije. Zabeleženo je i opadanje stope vakcinacije kod dece, tako da su kasnije, kada su se zarazila, njihove majke morale odsustvovati sa posla. Zatvaranje škola uticalo je da mnoge devojčice napuste obrazovanje, a zabeležen je i porast stope tinejdžerske trudnoće. Porodično i seksualno nasilje je poraslo. Povećan je broj smrtnosti na porođaju. Epidemije i krize posebno pogađaju žensku populaciju.

EMPIRIJSKO ISTRAŽIVANJE

Uzorak obuhvata 16 ispitanica - zaposlenih, nezaposlenih i angažovanih na privremenim i povremenim poslovima. Pitanja su se odnosila na porodične prakse i osećanja ispitanica u vreme pandemije, kao i stavove o rodnoj podeli rada u domaćinstvu.

Najočiglednije je povećanje obima neplaćenog rada toku pandemije, što je potvrdilo devet ispitanica.

Selena Prvulović: Da, obim posla se povećao jer se mnogo više vremena provodi u kući i sama briga o higijeni je mnogo samim tim veća u vreme pandemije.

Kada su upitane o tome da li u svom domaćinstvu praktikuju jednaku raspodelu poslova, ispitanice su davale mešovite odgovore. Odgovor je u pojedinim slučajevima bio potvrdan dok se u kasnijim pitanjima ispostavilo da je ipak žena ta koja preuzima više obaveza. Ako ipak postoji takva podela, rečeno je da muškarci pomažu i obavljaju muške poslove.

Marija Petrović: Većinski deo posla obavljam ja, deca što je u njihovoj moći, suprug radi po 12 sati tako da fizički je nemoguće, osim neke poslove koje ja ne mogu kao žena da obavim, kad dobije slobodno odradi.

Vesna Radenković: Pomaže u onom delu koji se odnosi na tipično muške poslove.

Polovina ispitanica je odgovorila da su podeljene obaveze oko brige o deci, ali kada su u pitanju svakodnevne obaveze oko pomaganja deci vezane za online nastavu i školovanje, odgovori su pokazali da su žene na sebe preuzele ovu obavezu. Online nastava je posledica mera za suzbijanje pandemije, tako da ovo pokazuje pogođenost ispitanica merama. Kada govore o porodičnoj praksi u uslovima pandemije, neke ispitanice iako daju odgovore o jednakoj raspodeli, potvrđuju patrijarhalni obrazac porodice u našoj sredini. Dijana Dačić: Imam sreće što se toga tiče, brinemo oboje, kada dete ima temperaturu dogovorimo se ko kada spava u toku noći. Sve radimo zajedno neverovatno ali istinito… Ispitanica izražava stav da je u društvu normalno da žena u potpunosti preuzme poslove vezane za brigu o deci i ističe da je podela poslova oko staranja u njenoj porodici retkost.

Većina ispitanica teško balansira između posla, ličnih potreba i rada u domaćinstvu. Zaposlene ispitanice su znatno opterećenije.

Marija Bojković: Uglavnom mi se društveni život sveo na minimum, zbog obaveza oko kuće, dece i posla.

Sonja Todorović: Posto ne radim u preduzeću uglavnom stižem da završim sve i da se bavim stvarima koje volim. A da i ja radim to sigurno ne bih mogla.

Gotovo sve ispitanice su navele da bitne odluke u porodici donose zajedno sa ostalim članovima što pokazuje veliku solidarnost članova u vremenu krize.

Većina ispitanica je primetila promene raspoloženja i emotivnih stanja među članovima porodice odgovarajući kako su se ukućani zbližili ili im je pak bilo teško, opisujući nervozu i nezadovoljstvo.

Marija Petrović: Deci je to jako teško palo, ali ja sam tu da sa njima stalno pričam i dajem pozitivu, usmeravam ka nekim lepšim stvarima i temama, kako bi to najlakše moguće prebrodile. Generalno mi stariji jako nervozniji.

Polovina ispitanica tvrdi da je pandemija poljuljala njihovu finansijsku stabilnost, a zaposlene u privatnom sektoru uglavnom izražavaju strah od gubitka posla. Poljuljana je finansijska stabilnost ispitanica koje rade na privremenim i povremenim poslovima, kao i onih koje su zaposlene u privatnom sektoru, dok su sve ispitanice zaposlene u državnom sektoru istakle da se ne plaše finansijske nestabilnosti jer imaju stalni posao sa dobrim prihodima.

Dijana Dačić: Suprug radi privatno, ja takođe. Čistila sam u kafani po pozivu. Sada je sve stalo. Suprug sada ne radi kao pre jer ljudi su uplašeni i sve poslove sami završavaju. Ali eto zna oko mehanike tako da za osnovne potrebe se krpimo.

Ispitanice potvrđuju postojanje rodno uslovljene podele rada u domaćinstvu i smatraju da su žene opterećenije.

Dijana Dačić: Ja mislim da su jednako opterećeni ukoliko su podrška jedan drugom žena je opterećena oko obaveza a muškarci oko posla ali oboje razmišljaju kako će finansijski da istraju.  - Dakle, ispitanica koja smatra da su obaveze podjednako raspoređene, ove obaveze deli prema rodnim ulogama.

Slađana Živković: Da, ali ne zato što nam je to nametnuto ili smo primorane ne to, već zato što imamo urođeni instinkt da brinemo o porodici. Ovaj stav predstavlja rezultat kulturno uslovljene podelu rada - žena rađa i smatra se da je njena obaveza da brine o deci, da je to prirodno.

Pandemija samo intenzivira već postojeće nejednakosti i u njenoj senci se krije opasnost od repatrijarhalizacije. Potrebne su sistemske promene i mnogo rada na promeni kulturnih obrazaca. Nužno je sagledati probleme žena koje su iscrpljene naporom da daju podršku članovima svojih porodica. Prema patrijarhalnom obrascu, njihov emocionalni rad se ne vidi, one obavljaju svoju društvenu ulogu za koju mnogi smatraju da je prirodno određena. Kada pokušamo da objasnimo da je položaj žene kulturno uslovljen, a ne prirodno dat, najčeše nailazimo na ravnodušnost. Ne smemo ostati ravnodušni i na rodnu neravnopravnost gledati kao na normalnost, jer onda ne bi postojala alternativa. Citirala bih Anđelu Dejvis, feministkinju i aktivistkinju za prava Afro-Amerikanaca, koja se čitavog života borila protiv nepravdi na koje ju je društvo osudilo kao ženu, crnkinju i komunistkinju: Više ne prihvatam stvari koje ne mogu da promenim. Ja menjam stvari koje ne mogu da prihvatim. Njene reči nas pozivaju da se borimo za život u nekom boljem društvu.

Potrebno je da skinemo maske naučenih rodnih uloga kako bi menjali postojeće obrasce i stvarali bolje. LIČNO JE POLITIČKO!

*Rad je osvojio drugo mesto na republičkom takmičenju učenika srednjih škola iz sociologije 2021. godine, pod mentorstvom nastavnice Svetlane Lazić, SŠ “Branislav Nušić”, Sokobanja.

LITERATURA:

1. Blagojević, H. M. [2012], Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakodnevni život, Program Ujedinjenih nacija za razvoj Internacionalnih brigada 69, Beograd
2. Cizelj, P. A., Čikić, J., Ristić, D. [2020], Društveni aspekti pandemije korona virusa, Centar za sociološka istraživanja

3. Gidens E. (2003) Sociologija. Beograd, Čugura print, Ekonomski fakultet

1. N1 Beograd [2020], “Sociolog: U krizi porodični odnosi i solidarnost jačaju, ali ima i rizika.”, N1, April 19. https://rs.n1info.com/vesti/a590682- sociolog-u-krizi-porodicni-odnosi-isolidarnost-jacaju-ali-ima-i-rizika/
2. Pajvančić, M., Petrušić, N., Nikolin, S., Vladisavljević, A., Baćanović, V. [2020], Rodna analiza odgovora na COVID-19 u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji i Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.