Trendovi religioznosti u vreme pandemije je eksplorativno istraživanje koje je sprovela grupa studenata završne godine sociologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu – Jana Lajšić, Veljko Petković i Vanja Vučković, u saradnji sa prof. dr Danijelom Gavrilović. Cilj istraživanja je detektovanje eventualnih promena u religioznosti ispitanika, imajući u vidu efekte koje je pandemija imala na društvo. Podaci su prikupljani u aprilu 2021. godine posredstvom onlajn upitnika. Nije u pitanju reprezentativni uzorak, svi nalazi i zaključci su provizorni. Pandemija je izazvala velike promene u svim aspektima društvenog života, verujemo i po pitanju religioznosti i religioznih praksi. U nastavku teksta iznećemo rezultate do kojih smo došli uz osvrt na prethodno istraživanje profesorke Danijele Gavrilović.
Religioznost je veoma kompleksna pojava, koju je jako teško proučavati, vrlo je teško doći do pouzdanog skupa indikatora koje bi bilo lako zahvatiti u empirijskoj realnosti. Blagojević definiše religioznost kao individualni stav o veri i Bogu ili verovanje u natrpirodna bića i sile koje čini sistem takvih verovanja zasnovan na saznajnoj, emotivnoj i akcijskoj osnovi. Najveći klasici sociološke misli Marks, Dirkem i Veber su bili jednoglasni kada je reč o slabljenju uticaja religije sa razvojem društva. Njihov argument je bio da će sa razvojem racionalnog mišljenja i nauke biti potisnuta religija. O razvoju religije i njenom značaju u društvu iskristalisala su se dva modela mišljenja. Prvi model mišljenja zastupali su teoretičari sekularizacije koje je suštinski podrazumevalo da modernizacija vodi sekularizaciji, i da je religioznost samo jedna etapa i period u razvoju čovečanstva, koja će biti prevaziđena odnosno potisnuta u privatnu sferu (Gavrilović 2013:16 prema Luckmann 1967). Drugi model mišljenja je zastupao suprotnu tezu o revitalizaciji religije što podrazumeva proces u savremenom društvu koji uključuje rast broja vernika, intenzivniju religijsku praksu, pojavu novih religijskih pokreta, jačanje fundamentalizma i same religioznosti. Svi empirijski podaci govore u prilog tezi o revitalizaciji, pa je imajući to u vidu jedan od glavnih teretičara sekularizacije Piter Berger početkom 21. veka promenio mišljenje u pravcu revitalizacije religije.
Što se tiče pripadnosti religijskoj zajednici 83,9% ispitanika se izjašnjava kao pripadnik neke zajednice, dok 16,1% tvrdi da ne pripada nijednoj. Što se tiče konfesionalnosti, svi ispitanici se izjašnjavaju kao pravoslavci. Ako stavimo po strani pripadnost religijskoj zajednici i usmerimo se konkretno na subjektivni osećaj ispitanika (religioznost), najveći broj ispitanika se izjašnjava kao religiozno 64,5%. U istraživanju profesorke Danijele Gavrilović je takođe visok procenat pravoslavaca (pravoslavna konfesionalnost je iskazana u 90% slučajeva). Takođe je visok procenat ispitnika koji se izjašnjavaju kao religiozni (religiozni i pripadaju tradicionalnoj verskoj zajednici, religiozni i pripadaju savremenim duhovnim pravcima, religiozni ali ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici).
Većina ispitanika smatra da ih vera teši i ohrabruje (64,5%), a kada smo se konkretno usmerili na epidemiološku situaciju i postavili pitanje ,Šta biste istakli kao ključne promene u vezi sa sopstvenom religioznošću u vezi sa covid-om? , najveći broj ispitanika misli da nema promena, pa smo izdvojili samo one stavove ispitanika koji ne pripadaju ovoj prvoj kategoriji ispitanika koji nisu uočili promene i kopirali ih iz baze podataka bez ikakve intervencije;
Ispitanik A - ,, Još više cenim (male stvari ) obična - mala zadovoljstva’’
Ispitanik B - ,, Više vere u meni’’
Ispitanik C - ,, Ništa konkretno, ojačalo mi je vjeru’’
Ispitanik D - ,, To što sam se lično dosta distancirao od Crkve’’
Ispitanik E - ,,Mislim da nema nikakvih promena jer svakako ne posećujem i ne prisustvujem obredima. Religiju ne vezujem za objekat u kome se obavljaju obredi.’’
Ispitanik F - ,, Bog je svuda’’
Ispitanik G - ,,Ništa, sve je isto. Svake večeri se pomolim kroz psalmove.’’
Ispitanik H - ,, Ljudi se odrekli skoro vere, 80% više ne posećuje crkvu’’
Ispitanik I - ,, Trenutno vreme (pandemija) nema nikakve veze sa mojom verom,čista koincidencija, jednostavno sam sazreo i stekao neki svoj vid vere u koju verujem’’
Ispitanik J - ,, Primetio sam da ljudi koji ranije nisu išli u crkvu idu sad jer se mole Bogu da ovo sve već jednom prođe’’.
Iz priloženog se primećuje da se jedna grupa ljudi približila veri, druga smanjila odlaženje u Crkvu, dok treća ne vidi nikakve promene. Ali isto tako je svako na svoj način doživeo promene koje je epidemija donela.
Mišljenja su podeljena što se tiče adekvatnog odgovora SPC na krizu izazvanu pandemijom (malo je više onih koji smtraju da reakcija na pandemiju nije adekvatna). Pitanja koja smo postavljali su sledeća: Da li mislite da religija kojoj pripadate adekvatno odgovara na krizu izazvanom korona virusom (52% je odgovorilo “ne”); Da li osećate pojačanu potrebu za potporom od svoje religije u vreme Covida 19 ( 80,4% je odgovorilo isto; Da li tražite možda neka rešenja za strah, neizvesnost itd. u nekim religijskim idejama ili koncepcijama (83% odgovorilo isto).
Što se tiče religijskih praksi, značajno su manje učestale kada se uporedi situacija pre epidemije i u toku epidemije. Naša pretpostavka je da su na to uticale epidemiološke mere ( zabrana okupljanja) i strah. U skladu sa ovim dodali bi da je u medijima vladala debata o tome na koji način može da se nađe kompromis između religijskih praksi i epidemioloških mera. Jedan od glavnih argumenata Crkve je bio taj da se niko nije zarazio u crkvi već 2000 godina i da je sve to dobrovoljno. Međutim došlo je do velikog broja zaraženih i smrtnih slučajeva u redovima visokog sveštenstva SPC, uključujući i Patrijarha. To je svakako uticalo na to da vernici odustaju od nekih religijskih praksi.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.