Na samom početku, želim da vam kažem jednu stvar. Završetak studija će nositi sa sobom i egzistencijalnu krizu. Jednostavno, poslednjih 16-17 godina svog života ste bili deo obrazovnog sistema i na neki načn to je bio sastavni deo vašeg života. Sada se to menja, gotovo je sa školom i morate da izađete u svet i nađete sebi posao. Ta gomila mogućnosti koja se pruža, može biti zastrašujuća. Postavlja se pitanje, šta sad?
Kod mene je to bilo malo drugačije. Ljudi koji me dobro poznaju, znaju i da radim kao student-demonstrator na fakultetu. Ljudi koji me odlično poznaju, znaju da pored toga imam još jedan posao. Radim honorarno kao saradnik za analizu podataka za organizaciju Students For Liberty (Studenti Za Slobodu). Ali, kako sam ja došao tamo i šta vi možete naučiti iz mog iskustva?
Ljudi koji studiraju društvene nauke, jednim delom su tu zato što ne vole prirodne nauke ili im jednostavno ne idu. “Bežim od matematike” je nešto što sam čuo dosta puta do sad. I to je da kažemo okej, jednostavno nisu svi za sve. Neko će upisati matematiku, neko sociologiju, neko fiziku, neko istoriju itd. Ipak, hladan tuš dolazi u obliku metodologije i statistike koja je zastupljena na studijama društvenih nauka. Tada se opet oživljavaju traume iz srednje škole, matematika, računanje, strah, pritisak, zamišljanje sebe kako studirate narednih 50 godina zbog matematike. Odahnite. Sve će biti uredu.
Moj prijatelj (matematičar inače) mi je iz šale rekao da statistika i nije matematika. Što može da ima smisla na taj način da nije neophodno da dobro poznajete matematiku da bi bili odlični u metodologiji. Jednostavno, to možete da naučite kao i bilo koji drugi ispit samo je potrebno da sednete i učite. Nema potrebe da se bojite statistike ako vam matematika nije išla. Ohrabren tim saznanjem, počeo sam da se više trudim oko metodologije i savlađivanja analize podataka. Počeo sam da učim teoriju i da znanje primenjujem u praksi. Video sam da ja ovo mogu, što znači da možete i vi. Iz semestra u semestar, iz predmeta u predmet moje metodološko znanje je sve više raslo i samim tim sam bio i samouvereniji u svoje znanje. Opet se ponavlja “Ja ovo mogu” momenat. Ovo znanje je bilo presudno da budem angažovan na još jednom poslu.
Poslodavce ne zanima šta vam piše na diplomi, ne zanima ih previše ni da znate u prste društvenu teoriju. Njih zanima šta vi umete da uradite? Koju vrednost vi možete da im pružite? Kakve veštine imate? To će uticati na odluku da li vi dobijate posao ili ne. Tako je bilo i u mojoj situaciji. Već sam bio lokalni koordinator Students For Liberty nekih godinu dana i posmatrao to kao najbolju organizaciju u kojoj jedna mlada osoba može da bude. Ipak, jednog dana sam iz dosade odlučio da malo pročešljam sajt organizacije. Pregledavao sam stranicu po stranicu i u jednom trenutku došao do stranice gde su izlistane sve otvorene pozicije za zaposlenje u organizaciji. Među njima je naravno bio i saradnik za analizu podataka. Od svega ponuđenog, ovo mi je delovalo najzanimljivije. Kliknuo sam da vidim o čemu se radi. Na osnovu pročitanog opisa, shvatio sam da bih ja ovo umeo da radim. Naravno, imao sam tremu i “šta ako ja ipak nisam za ovo” ramišljanje ali sam odlučio da pošaljem svoj CV da da vidim šta će biti - ne gubim ništa, zar ne? Odgovor sam dobio jako brzo, kao i intervju sa potencijanim nadređenim. Ceo proces je trajao kratko i ubrzo sam i dobio mail sa obaveštenjem da su odlučili da mi ponude posao. Bio sam jako srećan ali i dalje sam imao neki strah, da li ću se snaći? Da li ću moći ovo? Ispostavilo se da mogu, bez većih problema se nosim sa zadacima, upoznajem nove ljude, učim nove stvari. Kolege su isprva mislisle da sam programer jer tim u kom radim jeste IT tim i svi ostali članovi tima su povezani sa programiranjem. Pravo iznenađenje za sve je bilo kada sam im rekao da sam završio sociologiju i da imam za cilj da upišem i doktorske. Eto još jednog dokaza da diploma ne mora previše da vas ograničava, samo morate da budete otvoreni da učite nove stvari, poput statistike.
Sa svoja dva posla, mogu da kažem da će to biti dobar temelj za dalju karijeru. Šta će ona biti, teško je reći. Naravno, voleo bih da postanem profesor, jer je oblikovanje mladih umova jedan plemeniti posao. Ipak, ljubav prema statistici i podacima koju sam stvorio na fakultetu mi verovatno nikad neće dati mira da se držim knjige i teorije. To su ipak dve strane jednog novčića. Svaku teoriju valja proveriti i svaku praksu treba teorijski uopštiti. Zato vas pozivam da proverite moju teoriju, da statistika nije bauk i da može da je savlada svako. Za početak, počnite.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.