Предмет овог блога је приказ резултата истраживања вредносних ставова грађана Србије на тему однос према браку и облику породице. Циљ исреаживања је да утврди на основу анализе ставова да ли преовлађују модернистичка или традиционалистичка схватања међу грађанима Србије, у периоду тзв. одблокиране постсоцијалистичке трансформације (2008). Други циљ исреаживања је да установи разлике у степену прихватања ових ставова између различитих група грађана - који се међусобно разликују по полу, радном статусу, образовању, старости, брачном статусу, висини прихода, религиозности (учесталост одласка у цркву и степену религиозности). За анализу ставова коришћени су подаци добијени Европским истраживањем вредности 2008. године, на подузорку за Србију.
Однос према браку и породици у Србији, према резултатима наше анализе карактеришу и традиционалистички и модернистички ставови. На традиционалном полу је то да велика већина испитаника (83%) сматра да (хетеросексуални) брак није превазиђен (при чему су за успех брака, пре свега другог, битни верност, деца и заједничко решавање проблема). Када се ради о облику породице велика већина испитаника од 82% се противи ставу да хомосексуалци могу да усвајају децу. Док је јако модернистичко схватање испољено код става да људи сами треба да одлучују да ли желе да имају децу, и са тим ставом слаже се 96% испитаника.
Став брак или дуга веза су нужни за срећу у већој мери прихватају старији испитаници (80%), испитаници са нижим нивоом образовања (79%) и испитаници који нису живели са партнером пре брака (78%), као и испитаници који живе у браку (76%) и удовци (удовице) са 82%. То интерпретирамо као виши степен традиционалног односа према браку код ових категорија испитаника. Док су разведени испитаници (63%) и они који су живели са партнером пре брака (68%) нешто мањи поборници брака и потпуне породице – и у том смислу нешто модернијих схватања од осталих испитаника.
На модерној страни спектра, са ставом да је у реду да двоје људи живи заједно без ступања у брак се у већем броју слажу млађи испитаници, са вишим образовањем, они који су живели са партнером пре брака, разведени испитаници и самци, мање религиозни испитаници и испитаници са највишим приходима. Ово интерпретирамо као већи степен модерности према браку међу овим категоријама испитаника.
Установили смо и то да испитаници у подједнаком броју подржавају два иначе супротстављена става: да су детету потребна оба родитеља за срећу и да ако жена жели да има дете то може да учини и као самохрана мајка. Иако (модеран) став да жена може да има дете као самохрана мајка и кад не жели стабилну везу са мушкарцем одобрава више од половине испитаника у свим анализираним категоријама, овај став значајно дели популацију у Србији, према нашим резултатима. Значајно већи проценат испитаника који овај став одобравају (и које можемо окарактерисати као модерне у својим схватањима) налазимо међу млађим (72%) и образованијим испитаницима (69%), који су живели са партнером пре брака (70%), разведеним (76%) и самцима (73%), нерелигиозним (71%) и са вишим приходима (70%). Док мањи проценат одобравања овог става у распону од 55% до 61% налазимо међу старијим и необразованим испитаницима, без искуства живота са партнером пре брака, религиозним и испитаницима са најнижим приходима (и њих можемо означити као традиционалније у овом погледу).
И традиционално обојен став имати децу је обавеза према друштву дели популацију у готово свим категоријама испитаника. Са ставом се не слаже релативно већи проценат млађих испитаника (50%), са највишим образовањем (49%), разведени (51%) и самци (49%), најмање религиозни испитаници (46%) и испитаници са највишим приходима (52%). Код наведених категорија испитаника имо по око 20% неопредељених. И ово интерпретирамо као већи степен модерних уверења међу наведеним категоријама испитаника.
У односу на карактеристике успешног брака највише се разликују испитаници различитог степена религиозности и различите старости. Степен религиозности је посебно релевантан у односу на то колико су за успешан брак битни исто верско уверење и социјално порекло. Док је живот одвојен од родитеља карактеристика пожељна за успешан брак која раздваја српску популацију дуж готово свих анализираних димензија груписања: млађе и старије испитанике, образованије и мање образоване, имућније и сиромашније и испитанике који су живели са партнером пре брака и оне који немају то искуство. Дакле, у том погледу, модернији део српске популације (и за које је живот одвојен од родитеља важна карактеристика успешног брака) чине млади, образовани, имућнији испитаници и они који имају искуство живота са партнером пре брака.
Када говоримо о општој популацији у Србији у погледу ставова које смо анализирали она се дефинитивно налази између традиционализма и модернизма по питању брака и облику породице. На основу изнетог видимо које групе испитаника вуку ка модернизму, а које нагињу традиционализму. Традиционализму нагињу најстарији, они са најнижим образовањем, па и они који нису живели са партнером пре брака, удовци, најрелигиознији и они са најнижим приходима. Док ка модернистичким схватањима нагињу најмлађи, високо образовани, па и они који имају искуство партнерског живота пре брака, разведени, атеисти и они који не иду у цркву као и они са великим приходима. Као закључак можемо рећи да млади, најобразованији и имућнији могу представљати групе које могу да допринесу већој модернизацији српског друштва у будућности када су упитању брачни и породични односи. Док с друге стране религиозни ће више нагињати традиционалнијим схватањима. Тако да уколико се наставе овакви друштвено економски односи може се очекивати да ће се српско друштво благо померати ка модернизму.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.