Моје име је Јована Крстић и по образовању сам дипломирана социолошкиња. Студије социологије на Филозофском факултету у Нишу започела сам 2003. године. Сада, са ове временске дистанце, могу да кажем да је то био најлепши период у мом животу. Бити студент/киња, али бити још студент/киња социологије чини још садржајнијим и богатијим твоје животно искуство. Почевши од инспиративне литературе и дискусија на предавањима која отварају питања и одржавају мотивацију да проналазите одговоре, или барем осећај да сте близу одговора. Студије без сумње одређују вашу отвреност ка новим сазнањима, као и што пресудно утичну на развијање критичке свести и социолошке имагинације.
Још у току студирања била сам укључена у више истраживачких пројеката у којима сам радила као анкетар, унапредила познавање СПСС програма, стекла искуство рада у већим истраживачким групама и стекла увид у основе адекватног одношења према испитаницима и прикупљеним подацима. Та искуства помажу да оно што си у теорији изучила можеш да примениш у пракси, што је јако важно за даље планове бављења социологијом. Социологија је заправо наука, иако не делује тако “на прву”, која вам даје могућност да изадјете из строгог теоретисања, и да се бавите областима које су вам одувек биле узбудљиве. На пример, ја сам посебно била срећна сто сам могла да за свој дипломски рад повезем две моје велике љубави, филм и социологију. Тема мог дипомског рада гласила је Друштвена критика у догометражним филмовима Чарлија Спенсера Чаплина. Било је баш велико задовољство бавити се филмским стваралаштвом, дакле креативним аспектима људског делања, а не напустити област своје експертизе, тј. остати социолошкиња. Признаћете, овакву привилегију немају студенти/киње неких других наука.
Социологија је позвана да рефлектује о свим сферама друштва, тако да смо током студирања имали велики број посебних социологија, неке од њих су социологија културе социологија уметности, уметности, рада, морала, сазнања, социолгија породице, града и многи други занимљиви предмети. Овакав диверзитет области истраживања вам суштински пружа знање о томе како ствари фукционишу, шта је узрок одређеним појавама и зашто су неки догађаји од великог значаја.
Што се тиче ангажмана након завршетку студија, најпре сам као социолошкиња радила у локалној самоуправи. Тачније, обављала сам послове протокола Председника Скупштине и ту сам почела да примењујем вештине које сам стекла током студија. Пре свега мислим на једну јако важну вештину, а то је разумевању различитости, дакле, толеранцију замењујете разуменавањем у комуникацији са свима који су различити од вас и вашег разумевања света, што је такође било кључно за рад у групи. У том контексту ми је било врло занимљиво да препознам како се стања колективне свести преводе у форму правила и тиме промовише одређено схватање социјалне стварности.
Од пре годину дана почела сам да радим у једном удружењу оболелих од мултипле склерозе, где заједно креирамо и реализујемо социолошке радионице. У овом послу могу у већој мери да користим своја знања и вештине стечене током студирања социологије. Она се претежно односе на покушај интеграције те групе људи у друштвени систем, најпре повезивањем са породицом, даље са непосредним окружењем, па са мањим друштвеним групама, затим са институцијама и друштвом као целином. Мој задатак је да ову групу учиним видљивом у друштву, и да помогнем тим појединцима да се осећају као део једне велике целине којој сви људи припадају.
На радионицама причамо о породичним односима чланова, о ставу и подршци коју имају од стране партнера, породице, најбижег окружења (комшија, пријатеља), и подршку институција свих нивоа. Посебну пажњу придајемо разговорима и раду на свакидашњим проблемима са којима се они као осетљива група суочавају у друштву. Причамо о њиховим политичким и религијским ставовима и значају ових области у њиховом животу, о њиховим моралним принципима и моралу који их окружује, али и о уметности и култури како из перспективе значаја у личном животу тако и из перспективе доступности. Познавање динамике функционисања институционалног и нормативног система као и механизама перцепције и вредновања мањинских група ми је омогућило да разумем њихов друштвени положај, да препознам изворе проблема и да осмишљавам начине на које је могуће ублажити одређене аспекте угрожености.
На крају бих заиста препоручила свима који размишљају да започну студије социологије, да то и учине, јер поред одличне литературе, и одличних предавача чека их једна узбудљива авантура која це им живот учинити богатијим, разумљивијим и узбудљивијим.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.