Почетком 20. века модерног човека обузела су апсурдна стања; сиромаштво, болест, проституција и алкохолизам прожимају како његов живот, тако и уметност, књижевност, филм и позориште. Из страха, отуђености и тескоба, на немачком говорном подручју појављује се нови уметнички правац – експресионизам.
Име овог правца потиче од латинске речи expressio, што се преводи као „израз”. Међутим, шта је приморало уметнике ове епохе да своја дубока, унутрашња осећања пренесу у јаким бојама и једноставним формама?
С временом је индустријализација напредовала у Немачкој, што је довело до насељавања великих градова. Социјалне разлике су се шириле, а раздор између сиромашних и богатих је све више јачао. Експресионизам је настао као одговор на разлике у тадашњем друштву немачког царства и као окретање против конзервативних идеја.
Градски амбијент попут фабрика, болести и ратова је преовладавао у уметности, а у књижевности је реченица губила своју форму, често бивала испрекидана, што је осликавало несигурност и страх модерног човека. Он је вапио за слободом, новим почетком и бегом од конзервативних идеја. Како би све ово постигао, почиње да ствара уметност која се не ствара само ради општих естетских вредности, већ буди индивидуална, субјективна осећања.
У ликовној уметности доминирале су грубе и једноставне форме, а употребљаване су јаке и светле боје које су осликавале крик душе, која је вапила за златним добом. Познати експресионисти Немачке били су Франц Марк, Аугуст Маке и Ернст Лудвиг Кирхнер. Франц Марк је тежио да животињским мотивима прикаже утопију раја, Аугуст Маке је приказивао хармонију безличних људи и ствари, а Ернст Кирхнер преноси на платно страх и анонимност људи у великим градовима.
Франц Кафка је у књижевности пренео своју егзистенцију у имагинарни свет илузија, насељавајући га и тражећи сигурност, а Бертолт Брехт се борио за слободу, коју је ограничавала власт.
Уметност није имала вредност за националсоцијалисте, осим уколико није одговарала њиховим идеологијама. Због тога су многа дела немачке модерне, али и светске књижевности и уметности, означена као дегенерична и забрањивана у периоду који је уследио. Међутим, експресионизам наставља да живи у очуваним делима чији утицај и значај превазилазе границе свог времена.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.