Стенли Милграм (1933-1984), професор психологије са Универзитета Јејл (eng. Yale) 1962.године је шокирао свет резултатима своје експерименталне студије о људској послушности. Главне инспирације за овај експеримент биле су му Други светски рат, као и чињеница да је највећи део немачког народа подржавао Хитлера и истребљење Јевреја.
Како обични људи постају део машинерије за убијање недужних? Како обични људи бивају заслепљени под утицајем великог Вође (ауторитета) тако да више не разликују добро од зла? Да ли у томе главну улогу имају фактори личности или, пре свега, социјална ситуација?
Експерименти са лажним електрошоковима
У сваком од низа Милграмових експеримената у тобожњем испитивању дејства казне на учење учествовале су три особе: а) експериментатор – научник (ауторитет), б) по један наивни, тј. прави субјект истраживања коме је додељена улога “учитеља” и в) један “ученик” који је био, уствари, сарадник експериментатора и глумио бол. Ако би „ученик“ дао погрешан одговор, „учитељ“ је по инструкцијама експериментатора морао да га казни “електрошоком одређене волтаже”.
За ту сврху Милграм је конструисао лажни генератор који је имао 30 прекидача са јасном ознаком волтаже испод сваког, од 15 до 450 волти. За сваку грешку „ученика“ требало је да „учитељ“ за 15 волти повећа интензитет шока. „Ученик“ који је био у другој просторији, повезан са електродама, са „учитељом“ је комуницирао преко разгласа глумећи разне болне реакције. Он, наравно, није реално примао никакве ударе електричне струје.
На 120 волти би “ученик” протествовао да су шокови болни, а на 135 волти чуло би се болно стењање. Почев од 150 волти „учитељ“ је чуо запомагање „ученика“ да га пусте и да више не жели да учествује у експерименту, а на 300 волти вапај да ће престати да даље одговара. Од те волтаже пар пута се чују само крици а од 330 волти не чује се никаква реакција. Ако би се испитаник после тобожњих реакција „ученика“ двоумио да ли да настави или не, експериментатор му је давао вербални подстрек да то учини.
Експеримент је био завршен када је два пута дата највећа вредност електрошока од 450 волти или када је учитељ и након подстицаја одбијао да настави са експериментом.
Ови експерименти послушности прославили су Милграма и осветлили мрачну страну огромне моћи ауторитета у манипулацији људским понашањем. Показало се да је ово један од најзначајнијих доприноса социјалне психологије у проучавању људског понашања. Ратни злочини и сурови догађаји у ратовима дотле су приписивани искучиво карактеристикама личности починиоца. Милграм оветљава социјалну страну таквих злочина.
Запањујући резултати Милграмовог експеримента
Резултати експеримента били су неочекивани и узнемирујући. Чак је 65% испитаника (26 од 40) ишло је до краја волтаже од 450V, а сви су ишли до 300V, иако су јасно могли да чују крике и запомагања испитаника из друге просторије.
Милграм је поновио експеримент чак 18 пута на различитим групама испитаника и резултати су били скоро исти. Такође, и касније реплике и варијације овог експеримента имале су сличне исходе.
Нађено је да се жене битно не разликују од мушкараца у испољавању деструктивне послушности, али је напетост током експеримента код њих била очигледнија. Напетост се испољавала у виду знојења, дрхтања, грижења усана и ноктију, или неконтролисаног бизарног осмеха или смеха.
Милграмово објашњење деструктивне послушности
„Сваки појединац поседује савест, која у мањој или већој мери обуздава поплаву деструктивних импулса према другима. Но, кад он своју личност утопи у организациону структуру, на место аутономног човека стаје ово ново створење, које – ослобођено ограничења индивидуалне моралности, неинхибирано човечношћу – води рачуна једино о санкцијама ауторитета“. (Milgram, S., 1974/1990: 179)
Милграм сматра да свако има урођени потенцијал за послушност према ауторитету неопходан за његов опстанак. Да би група ефикасно функционисала, потребна је хијерархијска координација по којој се појединац подређује вољи онога који је виши у том ланцу хијерархије. Када самостално поступа, човек се ослања на своју савест. Али када себе опажа као учесника у заједничкој, акцији, његов морални интерес се сужава и он одговорност често преноси на ауторитете изнад њега.
Милграмов експеримент у пракси и окружењу
У Милграмовим експериментима слепа послушност није изнуђена страхом или неком претњом ауторитета, већ је реч о послушности на коју испитаник добровољно пристаје, и која је „обојена атмосфером сарадње“ (Милграм, 1974/1990: 8). Тим горе! (прим. аутора блога). Управо та чињеница омогућава да слепа послушност постане моћно оружје у рукама најразличитијих ауторитета. То могу бити негативни и агресивни ауторитети у вршњачким групама, ауторитети у породици, послодавци на послу, ауторитети у окружењу, на факултету, у политици, држави.... Хијерархијска структура се намеће почевши од породице, околине, медија, различитих институција и нивоа власти, све до врха ове пирамиде. Извршавање налога ауторитета бива награђивано, па послушност и покоравање ауторитету постаје нешто веома пожељно и корисно у друштву. Понекад то покоравање није резултат посебних налога или притисака ауторитета, већ постаје уобичајено добровољно масовно полтронско понашање без икаквог морала.
Насупрот томе постоји (још увек) индивидуална свест и пут ка слободном одлучивању и одговорности.
“Може бити да смо ми марионете – марионете под контролом жица друштва. али ми смо бар марионете са перцепцијом, са свешћу. а можда је наша свест први корак ка нашем ослобођењу” - каже Милграм (1974)
Ово моћно оружје могу користити и психопатски појединци, као што је био пример у око 70 инцидената у Мек Доналдсовим ресторанима у Америци, где је непозната особа звала телефоном менаџере ресторана, представљајући се као власт, тврдећи да је нека од радница осумњичена за крађу или поседовање дроге. Лажни полицајац је телефоном тражио да се та особа претресе, скине до гола, малтретира и слично. Најтежи инцидент се десио 2004. године у Кентакију у продавници брзе хране када је “лажни полицајац” уверио менаџерку да позове свог вереника да припази на осумњичену младу радницу. Менаџеркин вереник је извршавао сва наређења која је добијао телефоном и на крају, на тражење непознатог ауторитета, сексуално је напаствовао младу жену. Све ово су снимиле сигурносне камере. По овом истинитом догађају снимљен је 2012. играни филм 'Compliance' редитеља Craig Zobel-а.
Prema ovim Milgramovom eksperimentu snimljenen je film Experimenter 2015, godine, u režiji Michael Almereyda.
Много је више мање драстичних, али не и мање опасних примера слепе послушности у свакодневној пракси и окружењу, где је таква послушност нанела велике штете појединцима а понекад угорозила њихово телесно и психичко здравље, материјалну егзистенцију, па и живот.
Резултати Милграмовог експеримента намећу нека важна питања:
Да ли препознајете ауторитарне фигуре и примере слепе деструктивне послушности током историје?
Да ли препознајете примере слепе послушности у свакодневном животу?
Да ли запажате послушност у свом окружењу која некоме наноси или може нанети штету?
Да ли мислите да бисте другачије поступили да сте ви учесник у сличном експерименту као што је Милграмов?
Да ли бисте имали довољно храбрости да одбијете наређење свог претпстављеног или неког другог ауторитета ако његово извршење може повредити некога?
Да ли образовање и васпитање треба да инсистирају на послушности или на развијању свесности и слободног мишљења?
И на крају:
Размислите и упитајте се: Да ли смо довољно храбри и искрени, према себи и другима?
Литература:
Aronson, E., Wilson, T. D., & Akert, R. M. (1994). Social psychology: The heart and the mind. HarperCollins College Publishers.
De Vos, J. (2009) ‘Now That You Know, How Do You Feel? The Milgram Experiment and Psychologization’, Annual Review of Critical Psychology, 7, pp. 223-246 http://www.discourseunit.com/arcp/7.htm
Milgram, S.(1963). Behavioural study of obedience. Journal of Abnormal and Social Psychology, 67,371–78.
Milgram, S. (1974/1990). Poslušnost prema autoritetu. Beograd: Nolit.
Saul McLeod (2007). The Milgram Experiment https://www.simplypsychology.org/milgram.html (preuzeto 27.11.2022)
https://www.radnasebi.com/blog/milgramov-eksperiment-poslusnosti/ (preuzeto 26.11.2022)
https://www.youtube.com/watch?v=3hu0bYZF6bw (preuzeto 25.11.2022)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.